Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Paket ekonomskih mera: Za ublažavanje posledica epidemije na privredu 5,1 milijarda evra

Paket ekonomskih mera: Za ublažavanje posledica epidemije na privredu 5,1 milijarda evratrg_fontane

Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su danas paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu zbog epidemije koronavirusa.

Ministar finansija je izjavio da će paket mera pomoći privredi i građanima u vreme vanrednog stanja usled pandemije virusa korona biti u vrednosti od 5,1 milijardu evra.

On je na konferenciji za novinare rekao da će država podneti najveći deo troška ublažavanja posledica ekonomske krize izazvane epidemijom.

Kako je objasnio, mere se odnose direktnu pomoć zaposlenima, zatim na poreske olakšice i direktnu pomoć svim punoletnim građanima Srbije od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Mere važe samo za one koji su otpustili manje od deset odsto radnika, ne računajući zaposlene na ugovor kojima je istekao pa nije produžen, kao i za one koji su privremeno prekinuli poslovanje posle 15. marta.

Mali je rekao da je bilo predviđeno da antikrizne mere predstavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić ali da se danas ne oseća dobro i da će se obrati građanima u roku od 48 sati.

Paket ekonomskih mera države podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara.

Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Prvi i najvažniji zadatak državne kase, kako je navela Vlada, jeste dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi, odnosno zdravstvenog sistema koji je na prvoj liniji odbrane.

Drugi zadatak javnih finansija danas je umanjenje negativnih posledica po privredu i građane.

Prvi set predloženih mera u najvećem delu znači odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine.

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Ukupan procenjen efekat ovih mera iznosi oko 161 milijardi dinara, odnosno 2,9 odsto BDP, u periodu trajanja od tri meseca.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima.

Ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine.

Davaoci donacija su oslobođeni od obaveze plaćanja PDV-a.

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50 odsto minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu).

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije.

Program predviđa dve mere: program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije; garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji.

U cilju očuvanja stabilnosti finansijskog i privrednog sistema Republika Srbija će komercijalnim bankama koje posluju na teritoriji Republike Srbije obezbediti garantnu šemu za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava po zakonu o računovodstvu, čime će se na tržištu obezbediti 240 milijardi dinara (oko 2 milijarde evra) novih plasmana po povoljnim uslovima.

Priredio: B.M. (Izvor: Vlada Srbije, Beta, N1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *