trg_fontane
Paradajz ili rajčicu nazivamo i „rajskim voćem“ – naziv na francuskom je pomme d’amour, ili u prevodu „jabuka ljubavi“, verovatno zato što su smatrali da ima afrodizijska svojstva, ili možda ovaj naziv ima veze sa engleskom rečju „paradise“ – s pravom, zbog lekovitih i hranljivih svojstava.
Paradajz je jedan od najbogatijih prirodnih izvora vitamina C, koji jača imuni sistem, štiti od infekcija i prehlade, a takođe je i antioksidant pa zajedno sa likopenom održava tkiva mladim i elastičnim, zato ga smatraju saveznikom lepote i mladosti. Bogat je vitaminom B i E, kao i kalijumom, natrijumom, magnezijumom, kalcijumom i gvožđem. Paradajz povećava i izlučivanje vode iz organizma, dobro deluje na srce i krvotok, reguliše probavu i snižava krvni pritisak. S obzirom na to da je niskokalorijska namirnica, preporučuje se onima koji žele da smršaju. Ima i antiseptičko dejstvo koje je bilo poznato i našim bakama pa su ga koristile za lečenje čireva, bubuljica, kožnih oboljenja, ili kao obloge za bolno mesto.
Inače, paradajz je voće, međutim, u kulinarstvu ga posmatraju kao povrće. Poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropu je stigao u 15. veku.
Iako je sezonsko „povrće“, na pijacama i u piljarnicama može se naći tokom cele godine, zahvaljujući pre svega plastenicima i staklenicima. Ove godine je zbog loših vremenskih uslova bio na ceni koja je maltene dostizala „rajske visine“ od 180 do 200 dinara za kilogram, a ni sada mu cena nije naročito pristupačna jer ga iz istih razloga (loša godina) ima malo, pa je na bečejskim pijacama mogao da se kupi po ceni od 50 do 70 dinara.
U ishrani se koristi na razne načine, sirovo za salatu ili u salatama uz drugo povrće, kuvan, kao čorba, za nekoga je omiljeno jelo paradajz čorba sa domaćom taranom ili flekicama, može se jesti i pržen, pečen na roštilju, kao pire ili dodatak u drugim jelima, koristi se i kao sok, sladak ili slan, kako ko voli i želi.
U toku zime se koristi konzervirani kašasti paradajz, kiseo u teglama ili u turšiji, kao kečap, a najčešće kao kuvani sok. Ovako konzerviran paradajz može da se kupi u prodavnicama, a nekada je to rađeno u svakom domaćinstvu. Paradajz se kuvao u kazanima ili velikim loncima, pa se iz kuhinje ili iz „letnje kujne“ širio miris kuvanog paradajza po komšiluku. Ovaj posao je trajao po nekoliko dana i oko njega bi se obično angažovali svi ili su bar deca učestvovala u pranju okruglih, sočnih, crvenih plodova, pa se posao neretko završavao uz ciku i smeh.
Međutim, za domaćice je tada bilo posla „preko glave“ jer je proces bio prilično komplikovan pogotovo uz skalameriju koja se koristila. Današnjim domaćicama, koje još nisu odustale od pripremanja sopstvenog kuvanog paradajza, je u neku ruku lakše, jer postoje mašine za ceđenje paradajza i posao može brzo da se završi. Ukoliko želite da proces još više ubrzate, ali i da zadržite sopstvenu etiketu na ambalaži, možete kupiti i svež sok od paradajza, obično od onih koji se bave proizvodnjom semena, pa je u tom slučaju potrebno samo da se prokuva i nalije u flaše.
LJ.M.
