trg_fontane
Dok na velikom delu teritorije Vojvodine poplave i visoki nivo podzemnih voda stvaraju ozbiljne probleme, zaštićeno područje Park prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva, vikend naselje u Bačkom Gradišu i okolno poljoprivredno zemljište nije u opasnosti. Nivo Stare Tise je u normalnim okvirima, nema poplave, a za to je zaslužan sistem pumpi kod Odžaka koji radi punom parom i višak vode prepumpava u Tisu.
Do sada je sve funkcionisalo kako je i zamišljeno, uz jedini problem koji se tiče slabijeg protoka vode sistemom kanala koji su na mnogim mestima zarasli u korov, a prema rečima Svetozara Midića, v.d. direktora DTD „Srednja Bačka“ postoje i mesta gde su ljudi bacali smeće, šut i islužene električne aparate. Ipak, vodostaj Stare Tise je pod kontrolom.
To je dobra vest i za stanovnike vikend naselja i poljoprivrednike a dobro je i za živi svet na zaštićenom području Stare Tise.
Inače, odluke o zaštiti Stare Tise i proglašenje ovog područja Parkom prirode, donete su u lokalnim parlamentima Bečeja, Novog Bečeja i Žablja 2008. godine, a pre toga Zavod za zaštitu prirode Srbije izradio je studiju. Za staraoca je izabrano Javno preduzeće Komunalac iz Bečeja.
Još pre zvaničnog „imenovanja“ parkom prirode, za područje oko Stare Tise postojali su ambiciozni planovi o tome na koji način unaprediti životnu sredinu u parku u cilju razvoja tog područja, a pre svega eko-turizma. Planirana je izgradnja informacionog centra, njegovo opremanje, izgradnja vidikovaca za posmatrače ptica, nabavka električnog plovila kojim bi turisti sa vode razgledali meandar i okolinu, stvaranje turističke ponude, izgradnja mini-marine za čamce žitelja vikend naselja… Međutim, kako to obično biva, veoma malo je urađeno. Tačnije, osim informacionog centra i obeležavanja staza i formiranja ribočuvarske službe, nije se dalje otišlo.
Stara Tisa je bogata ribljim fondom, čak 23 vrste žive u ovoj mrtvaji, pa je to pravi „mamac“ za ribokradice. Ribočuvarsku službu čine pet čuvara iz Bečeja i Čuruga, a na terenu su 24 časa. Prema rečima Eržebet Feher, direktorke Komunalca, opremljeni su potrebnom opremom, položili su stručni ispit i dobili licencu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja: „Čuvari sprečavaju postavljanje mreža i krađu ribe, poslednji kontingent zaplenjenih mreža smo spalili u martu, a od tada do danas smo zaplenili oko 600 metara mreža. U mrežama ne nalazimo mnogo ribe jer sami ribolovci, kada uoče postavljanje mreža, odmah alarmiraju ribočuvare. Ribu koju nađemo u takvim klopkama vraćamo u vodu, a ako su oštećene dajemo ih ribolovcima“.
Feher se žalila i na novi Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda koji propisuje da ribolovci jedinstvene dozvole mogu da kupe samo u mestu prebivališta. Kako kategorizacija voda još uvek nije urađena, Stara Tisa nije proglašena revirom, tako da i za nju važi jedinstvena ribolovačka dozvola. „Nemamo mogućnost da prodajemo dodatne dozvole samo za Staru Tisu i to nam predstavlja problem. U aprilu smo imali 3.085 ribolovaca koji su rekreativno koristili riblji fond. Većina njih je imala jedinstvene dozvole tako da smo naplatili veoma mali broj dnevnih dozvola. To nije dobro, jer ne možemo ništa da ulažemo u obnovu ribljeg fonda i rad ribočuvara“.
Poseban problem u Parku prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva je saobraćaj koji protiče kroz njega, tačnije na relaciji Bačko Gradište – Novi Bečej preko mosta na Staroj Tisi. Izduvni gasovi devastiraju životnu sredinu, negativno utiču na 166 vrsta ptica u parku, sedam vrsta vodozemaca, tri vrste gmizavaca i ugrožene vrste sisara (vidra, jazavac, kuna, belica). Pored toga, teška vozila oštećuju most koji je ponovo postao opasan za prelaz.
Naime, most preko Stare Tise je šezdesetih godina prošlog veka izgradila Jugoslovenska narodna armija za svoje potrebe, a devedesetih godina most je ostavljen na milost i nemilost vozila i zubu vremena. Tek 2006. godine opštine Novi Bečej i Bečej su renovirali most u dužini od 78 metara. Cena radova je bila 840.000 dinara, a u finansiranju su pored dve opštine učestvovali i JVP „Vode Vojvodine“ i PIK „Bečej“. Most su renovirali DTD „Srednja Bačka“ i SZR „T&T“ iz Bačkog Gradišta.
Crvenu vrpcu renoviranog mosta zajedničkim snagama su presekli Milivoj Vrebalov i Dušan Jovanović, tadašnji predsednici opština Novi Bečej i Bečej. Poručili su da mostovi i reke spajaju ljude i na tome se manje-više završilo. Most preko Stare Tise je ponovo ostavljen na milost i nemilost saobraćaju, protekle četiri godine ga niko nije održavao, na mnogim mestima ponovo ima oštećenih i trulih fosni, pa je ponovo opasan za prelazak.
Toliko o brizi o mostu koji „spaja ljude“ i o razvoju Parka prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva.
Tri opštine leže na prirodnom blagu kakvih je malo u Vojvodini. Zbog toga su neprihvatljiva opravdanja staraoca, ali i države i opština da zbog krize i nedostatka novca ne mogu da ulažu u razvoj zaštićenih područja. U Evropskoj uniji postoje mnogobrojni fondovi za zaštitu životne sredine. Potrebno je samo sesti i napisati dobre projekte.
Izgleda da je i to problem!
Slobodan Malešev
