trg_fontanePrema pisanju Blica, ukoliko je verovati političkim strankama i njihovim sabiranjima, skoro dva miliona ljudi u Srbiji ima člansku knjižicu neke političke partije. Nije jasno, međutim, da li su osobe sa partijskim knjižicama članovi samo jedne partije ili istovremeno više njih, naime, često se dešava da ljudi za kratko vreme promene nekoliko partija – takvih slučajeva ima i u Bečeju koliko hoćemo – pa se dešava da ih njihove prethodne „gazde“ zaborave izbrisati sa spiska, otud je moguće da je broj od dva miliona netačan. Ako je ipak tačan, to znači da je svaki treći građanin ove države u nekoj partiji. Podaci CESID-a, s druge strane, ipak pokazuju da je svaki dvanaesti čovek član neke stranke i da u Srbiji nema više od pola miliona aktivnih vlasnika partijskih knjižica, a još je manje onih koji plaćaju članarinu strankama.
Blic je krajem prošle godine pisao da najviše članova prijavljuju Srpska radikalna stranka (oko 500.000), Srpska napredna stranka (300.000), Ujedinjeni regioni Srbije (220.000), PUPS (150.000 članova), Demokratska stranka (178.000, tako se navodi na sajtu), SPS (120.000), DSS (100.000). Čudno je, međutim, to da se na izborima desi da pojedine stranke dobiju manji broj glasova nego što (navodno) imaju članova.
Stranke tvrde, i tu nema velikih razlika među njima, da se ljudi učlanjuju zbog ideje, ponosa, dostojanstva, a ne zbog lakšeg zaposlenja, novca, nameštenih tendera, dobro plaćenih funkcija, poslaničkih plata i privilegija. Jasno je, međutim, da te tvrdnje nisu tačne ukoliko pogledamo samo u svoje dvorište – svoj grad – i izbrojimo one koji su se zaposlili u opštinskim firmama i ustanovama, a i u lokalnoj samoupravi „po partijskoj liniji“. Takvih članova partija, koji su članovi „zbog ideje, programa, ponosa“, ima sve više i više – tu su oko nas, u opštini, u upravnim odborima, na direktorskim funkcijama, ali su i obični činovnici, koji zarađuju (ili dobiju) duplo više para nego običan građanin bez partijske knjižice. Te famozne knjižice uskoro će biti još traženije, jer su ove godine aktuelni izbori, a izbori donose i nove nezaposlene članove partija koji očekuju uhlebljenje na grbači onih koji finansiraju državu i opštine, a to su građani Srbije – većina njih ipak nije u strankama, a to se lako može promeniti, jer će shvatiti da su idioti zaista oni koji se ne bave politikom u sopstvenu korist. A ideje, program? Oh, a kome su važne ideje?! Kupovina i prodaja ljudi, mešetarenje, samoreklama, vašar taštine može da počne. Cirkus će uskoro stići i u Bečej.
K.D.F.
