trg_fontane
„Osveženi“ plan reorganizacije PIK-a „Bečej“ u stečaju o kom su poverioci kombinata trebali da se izjasne u februaru 2014. godine, ima više ozbiljnih nedostataka – naravno, i februarsko sudsko ročište poverilaca je odloženo, kao i mnoga ročišta pre toga. Najnoviji dan D za PIK trebalo bi da bude 26. novembar, za kad je zakazano izjašnjavanje poverilaca o planu reorganizacije u sudu.
Interesantan je deo po kom bivšem vlasniku PIK-a – „Irva investicije“ i tajanstveni investicioni fond s egzotičnih Britanskih devičanskih ostrva – učešće u kapitalu kombinata za nekoliko meseci je „poraslo“ sa 4,33 odsto na 32,07 odsto.
O „nedostacima“ novog, prerađenog plana reorganizacije su i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević i član Odbora poverilaca PIK-a Mihajlo Ćelić uputili dopis Privrednom sudu i PIK-u „Bečej“ krajem juna 2013. godine tražeći odlaganje ročišta poverilaca za oktobar mesec te godine (to ročište je odloženo za februar 2014.) kako bi se do tada napravio prihvatljiv i održiv plan reorganizacije PIK-a „Bečej“.
U dopisu iz lokalne samouprave navodi se da su predstavnici opštine uradili analizu teksta predloga plana reorganizacije PIK-a, te je njihov predlog da se ne prihvati plan reorganizacije zbog ozbiljnih nedostataka. U dokumentu piše da se u planu reorganizacije ukazuje na unutrašnje i spoljne faktore koji su doveli do pogoršanja finansijskog položaja i teškoća u poslovanju kombinata, međutim, nije utvrđen glavni razlog stečaja, niti mogućnost otklanjanja tog problema. Predsednik opštine i član Odbora poverilaca smatraju da je glavni razlog za pokretanje stečajnog postupka nastao krajem 2008. godine prekomernim zaduživanjem PIK-a „Bečej“ kod banaka u korist povezanih lica kontrolnog akcionara „Irva investicije“ (firma beogradskog biznismena Đorđija Nicovića). Obaveze, kaže se u dopisu iz opštine, koji je upućen Privrednom sudu u Novom Sadu i PIK-u, po tom osnovu iznose 17.264.531 evro i odnose se na povećanje zaduženosti kod banaka po osnovu kredita u iznosu od 13.349.856 evra – 11.117.457 evra kod AIK banke, 1.840.673 evra kod Alfa banke i 391.726 evra kod Komercijalne banke.
Pored toga, tu je i preuzimanje obaveza po osnovu jemstva datog Banci Intesa kao garantu za glavnog dužnika „Irva investicije“ prema Banci Koper, kao kreditoru po kreditu u iznosu od 7.350.000 evra. Po tom osnovu Banci Intesa je priznato dospelo uslovno potraživanje na teret PIK-a, kao pristupaoca dugu, od 3.914.674 evra (za obaveze koje je Banka Intesa platila Banci Koper umesto „Irva investicija“) i uslovna obaveza, po istom osnovu, za preostalu obavezu koja je dospela na naplatu 26. jula 2013. godine. Konstatuje se da se radi o velikoj obavezi od 17,2 miliona evra, a ta obaveza nema veze sa poslovanjem PIK-a. Taj iznos je, navodi se, glavna prepreka za izradu održivog plana reorganizacije PIK-a.
Ima problema i s procenom kapitala PIK-a. Naime, što se tiče imovine i kapitala PIK-a po proceni iz plana reorganizacije od 14. decembra 2012. godine, kapital PIK-a iznosi 193.591.000 dinara, aktiva je 7.520.164.000 dinara, a pasiva 7.326.573.000 dinara. Korigovana procena iz plana reorganizacije od 17. juna 2013. godine pokazuje da je kapital procenjen na 1.688.546.000 dinara, aktiva na 7.839.814.000 dinara, a pasiva na 6.151.268.000 dinara.
Tu postoje dva problema, jedan je veliko umanjenje obaveza, u iznosu od 1.175.305.000 dinara, jer u obaveze nisu uključene obaveze iz poslovanja u stečaju, predujam za pokretanje stečaja, nagrade stečajnom upravniku i neisplaćene bruto zarade. Posledica ovakvog obračuna je da se stari vlasnici PIK-a („Irva investicije“ i investicioni fond sa egzotičnog ostrva) u kratkom roku, u istom planu reorganizacije stavljaju u radikalno drugačiji položaj. Prema planu iz decembra prošle godine stari vlasnici bi, nakon usvajanja plana, trebali da imaju učešće u novom kapitalu oko 4,33 procenta, a prema novoj verziji plana reorganizacije to učešće bi iznosilo 32,07 procenata. Predstavnici opštine zbog toga su u junu prošle godine zahtevali reviziju procene imovine i kapitala PIK-a. Problem je i to što je u aprilu 2013. godine predstavnik „Irva investicije“ zatražio ponovnu procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta PIK-a. Nije jasno zašto se procenjuje samo vrednost zemljišta, a ne i nekretnine i opreme. Inače, prvobitna procena vrednosti zemljišta značajno je podigla ukupnu vrednost aktive PIK-a. Pored toga nije jasno na osnovu kojih tržišnih pokazatelja je izvršena prvobitna procena zemljišta i kojim se argumentima pravda skok cena od oko 48 odsto, navodi se u dopisu opštinara Privrednom sudu. U dopisu piše da je problematičan i obračun kamata u planu reorganizacije: u klasi A poverilaca prikazane su obračunate kamate od 12. aprila do 10. jula 2013. godine u korist banaka poverilaca u iznosu od 818.208 evra, a kamate nisu obračunate, nejasno je zbog čega, drugim poveriocima, ukoliko oni na to imaju pravo.
Predstavnici opštine i Odbora poverilaca navode i da PIK „Bečej“ ima veliki iznos nenaplaćenih potraživanja od „Irva investicija“ po osnovu toga što je kombinat dao finansijske pozajmice nekadašnjoj firmi Đorđija Nicovića. Zbog toga se predlaže da se konzorcijumu („Irva“ i investicioni fond sa egzotičnog ostrva) ograniči pravo upravljanja i raspolaganja akcijama PIK-a, dok se ne izvrši naplata potraživanja.
U planu reorganizacije navodi se i da se planira otpuštanje 600 zaposlenih iz PIK-a, osim u slučaju da se PIK-u odobri korišćenje dodatnog fonda zemljišta od 4.000-5.000 hektara. U dokumentu predstavnici opštine i član Odbora poverilaca pitaju na koji način i kojom dinamikom će biti finansiran predviđen broj viška od 600 radnika ukoliko kombinat ne dobije traženo zemljište.
Zasad se ne zna da li su usvojene primedbe iz lokalne samouprave. Što se plana reorganizacije tiče, on je od 2011. godine do početka novembra 2014. menjan nekoliko puta, u decembru 2012, u junu 2013. i u septembru 2013. godine.
Najzad, prema nezvaničnim informacijama novinara Bečejskog mozaika, upravo je u toku nova procena kapitala PIK-a „Bečej“ za predstojeće ročište poverilaca koji je zakazan za 26. novembar.
Podsetimo da u najnovijoj verziji plana reorganizacije PIK-a od 30. septembra 2013. godine, predlagač plana, stečajni upravnik kombinata Pavel Severinji navodi da plan reorganizacije sada sadrži i izmene i dopune koje su dodate nakon sudskog ročišta održanog 10. jula 2013. godine, u cilju usklađivanja sa izveštajem o reproceni vrednosti imovine i kapitala PIK-a na dan 14.06.2013. godine od 27.08.2013. godine u skladu sa nalogom stečajnog sudije i prihvaćenim primedbama poverilaca i zainteresovanih lica i preciziranja nedovoljno jasnih odredbi i tehnike sprovođenja bitnih mera plana.
Procenjena vrednost kapitala PIK-a iz juna 2013. godine je (bez PDV-a) 17.314.039 evra, to jest 1.977.968.000 dinara.
U tom planu reorganizacije je dat pregled nove vlasničke strukture, pojedinačno po akcionarima, sa podacima potrebnim za njihov upis u CRHoV, broju akcija koje im pripadaju u vlasništvo, pojedinačnoj i ukupnoj nominalnoj vrednosti akcija svakog od njih i pojedinačnom procentualnom učešću akcionara u ukupnom akcijskom kapitalu po planu reorganizacije.
Po planu reorganizacije, najveći akcionari PIK-a bi i dalje bio konzorcijum (bivši vlasnici: „Irva investicije“ i investicioni fond sa Devičanskih ostrva) sa 27,6 % u ukupnom akcijskom kapitalu, Banka Intesa sa 15 %, Alpha bank sa 3,9 %, Aik banka sa 8,3 %, „Irva transport“ sa 2 %, Poreska uprava, sa 7,9 %, Ministarstvo poljoprivrede sa 5,7 %, Nova agrobanka (u stečaju) sa 9 %, Elektrovojvodina sa 2,6 %, Srbijagas 1,3 % itd. učešća u akcijskom kapitalu. Ukoliko bi se usvojio plan reorganizacije, PIK bi imao više od 900 akcionara.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja
