trg_fontane
Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine Mihalj Njilaš sa saradnicima posetio je 6. jula Bečej, sastao se sa predstavnicima lokalne samouprave, a potom i sa direktorima osnovnih i srednjih škola. Tema sastanaka bila je uspostavljanje mreže osnovnih škola u Bečeju, a razgovarano je i o dosadašnjoj saradnji pokrajinskog sekretarijata sa lokalnom samoupravom i obrazovnim ustanovama, kao i o rezultatima konkursa za opremanje škola.
„Jedna od osnovnih tema je bila uspostavljanje mreža osnovnih škola u Vojvodini, gde ćemo imati podršku i logisti-ku pokrajinskog sekretarijata, kako bismo, kao lokalna samouprava, zadovoljili kriterijume koji se postavljaju pred nas, u cilju očuvanja mreže škola u Bečeju onakve kakva je bila do sada“, rekao je predsednik opštine Bečej Vuk Radojević na konferenciji za novinare.
Saopšteno je da je na osnovu analize sistema obrazovanja osnovnih škola na teritoriji opštine konstatovano da su zastupljene sve delatnosti osnovnog obrazovanja, izuzev baletskog, i da je mreža osnovnih škola proširena uvođenjem osnovnog obrazovanja odraslih pri jednoj osnovnoj školi, što omogućuje da se, kako je rečeno, „obrazovanje u bečejskoj opštini realizuje na još kvalitetniji način i da bude još dostupnije svim njenim stanovnicima“.
„Konkretno pitanje sa kojim smo se danas najviše bavili je obaveza Skupštine opštine Bečej da donese novu odluku o mreži osnovnih škola. Ta odluka, kada na bazi odgovarajućeg elaborata bude donesena, dostavlja se pokrajini i pokrajinska vlada treba da da saglasnost na nju. Ustanovili smo da trenutna organizacija škola, broj osnovnih škola i definisanje delatnosti i područja tih škola je adekvatna i racionalna i da s manjim izmenama treba tu mrežu očuvati. Upoređujući sa drugim opštinama, Bečej izuzetno dobro stoji, što znači da se svojevremeno, kada je ta mreža koncipirana, imalo sve dobro u vidu, stručno i u skladu sa standardima. U Vojvodini je malo opština gde je to tako organizovano, imamo i primere gde je broj škola enormno veći u odnosu na broj dece kad se uporedi sa Bečejom. Iz svih ovih razloga smatramo, i to smo ovde zajednički konstatovali, da odluku o mreži škola u ovom smislu treba formulisati, pripremiti i stručno obrazložiti. Naravno, treba imati u vidu i specifičnosti vaše opštine, vaših đaka, kao i činjenicu da se radi o multietničkoj sredini i da u školama postoji obrazovno-vaspitni rad i na jeziku nacionalnih manjina, konkretno na mađarskom jeziku. Mađarski nacionalni savet tu ima određene nadležnosti, ustanovili smo da je saradnja sa tim savetom dobra i da ćemo zajedničkim snagama ovaj posao, što se tiče mreže osnovnih škola, kvalitetno uraditi“, rekao je pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine Mihalj Njilaš.
Prema rečima potpredsednice opštine Eržebet Kinke, lokalna samouprava treba da izradi elaborat o mreži osnovnih škola u roku od tri meseca, zbog toga će biti formirana komisija u koju će biti uključeni predstavnici lokalne samouprave i direktori svih škola. Na osnovu tog elaborata lokalni parlament treba da donese akt o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine.
Pokrajinski sekretar je istakao da postoji dobra saradnja sa lokalnom samoupravom i obrazovnim ustanovama koja je rezultirala mnogo promena u obrazovnom sistemu u bečejskoj opštini.
„Investicije preduzete od strane lokalne samouprave, sada i opremanje školskih kabineta računarskom opremom, zatim sigurnosnim sistemima, nameštajem, pa čak i CNC mašinama u Tehničkoj školi će direktno i konkretno poboljšati vaspitno-obrazovni rad u školama. Želimo da ovu izuzetno dobru saradnju nastavimo i u Bečeju smo upravo iz razloga da se dogovorimo o aktivnostima za sledeću godinu“, rekao je Njilaš i dodao da je namera sekretarijata da se za sledeću godinu u pokrajinskom budžetu poveća stavka za obrazovanje jer se na dosadašnjim konkursima pokazalo da su potrebe mnogo veće nego predviđena sredstva. On je naveo i da je iz pokrajinskog sekretarijata u toku prošle i u prvoj polovini ove godine ka obrazovnom sistemu u opštini Bečej transferisano 13,5 miliona dinara, znatan deo je namenjen za troškove putovanja srednjoškolaca, zatim za realizaciju projekata u sferi obrazovanja sa kojima su aplicirale škole i udruženja, koja su, kako je ocenio Njilaš, vrlo aktivna, a „sve to upućuje na to da je prosvetni sistem u opštini Bečej izuzetno dobro organizovan“.
Predsednik opštine je istakao da je lokalna samouprava u prethodne tri godine izdvojila značajna sredstva koja su investirana u gotovo sve osnovne i srednje škole na teritoriji opštine i time se, kako je kazao, „vrlo jasno odredila prema školstvu“, dodajući da će se finansijska podrška kroz investicije nastaviti do kraja ove i u idućoj godini i u onim školama u kojima eventualno toga nije bilo. Radojević je naglasio da se dobra saradnja sa pokrajinskim sekretarijatom pokazala i na poslednjem konkursu namenjenom za opremanje osnovnih i srednjih škola. „Sada zajednički, sa sredstvima pokrajinskog sekretarijata, idemo u pravcu opremanja škola, što treba da podigne nivo i kvalitet rada u svim školama i smatram da ovaj konkurs pokazuje izuzetno dobru saradnju pokrajinskog sekretarijata i opštine Bečej iz razloga što su projekti iz 10 škola opštine Bečej prepoznati od strane sekretarijata i za te projekte biće izdvojeno oko 5 miliona dinara, a uz određena sredstva iz opštinskog budžeta to će biti značajan podsticaj za opremanje svih ovih ustanova“, kazao je Radojević.
Podsećajući da su pripreme za narednu školsku godinu u toku, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine je naglasio da je potrebno posebnu pažnju obratiti prilikom koncipiranja daljeg rada škola, pogotovo srednjih škola u Bečeju, koje bi trebale više da se otvore ka privredi.
„Prilikom utvrđivanja profila koji konkurišu drugim profilima drugih srednjih škola, kako u Bečeju, tako i van Bečeja, vrlo je bitno da se profili utvrde adekvatno, da se približe privredi i ostalim segmentima društva. Propisani sistemski okviri za ovo nisu adekvatni i to treba priznati. Tu treba zajedno, sekretarijat i ministarstvo, da pokrenu sistemske promene, što će sigurno pomoći svim srednjim školama. Konkurencija i borba srednjih škola na tržištu je vrlo jaka, nekad i nepotrebna, a ukoliko bi se to sistemski promenilo i uskladilo, lakše bi bilo svima“, izjavio je Njilaš.
Odgovarajući na pitanja novinara o tome da li je uspostavljanje mreže osnovnih škola, u stvari, usmereno ka racionalizaciji broja prosvetnih radnika, Njilaš je odgovorio da te dve stvari nisu direktno povezane, ali da odluka o mreži škola „na neki način utiče i na zapošljavanje, jer ako bi bilo potrebe da se smanji broj ustanova, to bi sigurno uticalo i na broj zaposlenih, međutim, u Bečeju za to nema potrebe“.
Spajanje škola „Petefi“ i „Sever“?
Upitan da prokomentariše mogućnost spajanja dve osnovne škole u Bečeju, „Petefi Šandor“ i „Sever Đurkić“, o čemu se govori nekoliko godina unazad, Njilaš je rekao: „Dotakli smo i to pitanje, međutim, zbog broja dece i zbog specifičnosti tih škola, obrazovanje na mađarskom jeziku, ima stručnih argumenata da se očuvaju obe škole i da ne dođe do spajanja. U ovom momentu je sigurno takva situacija, a ne znam šta će biti za nekoliko godina. Inače, ovo pitanje, odluka o mreži osnovnih škola, je u nadležnosti Skupštine opštine. Trenutno smo uskladili u celosti ovo pitanje kao i sadržinu elaborata koji je osnov za tu odluku i ona se tek radi generalno za celu mrežu. Trenutno nema odluke ni o kakvoj promeni, postoji ranija odluka iz 2006. godine koja sad mora da se obnovi i taj postupak je u toku“.
Na ovo pitanje komentar je dao i predsednik opštine Vuk Radojević: „Što se tiče opravdanosti postojanja ovakve mreže škola očigledno da ona postoji i da opština Bečej, poredeći se sa mnogim drugim opštinama u Vojvodini, sa ovom postojećom mrežom zadovoljava nivo koji se traži i verujem da će to za sada ostati na tom nivou u cilju visokog nivoa kvaliteta i dostupnosti obrazovanja svim građanima opštine Bečej, a i šire“.
Učenički dom u „Komarcu“?
Na konferenciji za novinare postavljeno je i pitanje u vezi prostornog kapaciteta Ekonomsko-trgovinske škole, a za rešavanje ovog problema postoji više ideja.
„Opština Bečej je izdvojila određena sredstva da se renoviraju prostorije u suterenu zgrade Gimnazije u čemu je finansijski učestvovala i Ekonomsko-trgovinska škola, kako bi učenici iz ove škole mogli da koriste te prostorije. Mislim da za sada to zadovoljava potrebe Ekonomske škole. Zajednički sa Ekonomskom školom ćemo tražiti novac za rekonstrukciju objekta koji se nalazi u dvorištu te škole i kada se on privede u potpunosti funkciji, verujem da će to u ovom momentu biti zadovoljavajuće. Ekonomsko-trgovinska škola ima projekat od pre nekoliko godina čija je vrednost oko 50 miliona dinara, za izgradnju novog objekta, ali nisam siguran, ako se uzme u obzir da je relativno pitanje broja učenika, broja dece, da je to najbolje rešenje, ulagati u zgrade i objekte i da li je isplativo i ekonomski održivo. Za sada u postojećim uslovima nastava se odvija nesmetano. Pored toga, u Bečeju imamo nekoliko srednjih škola, i slobodno možemo da kažemo da Bečej na neki način predstavlja regionalni centar, jer imamo značajan broj srednjoškolaca koji putuju iz susednih opština u Bečej i upravo je to jedan od razloga bio da pričamo sa Ekonomskom školom na temu učeničkog doma u objektu Gerontološkog centra, u tzv. Komarcu, o čemu smo sa predstavnicima Gerontološkog centra takođe razgovarali i sa njihove strane postoji volja da se ide u tom pravcu. Ali moramo imati u vidu činjenicu da su prizemlje i podrum u vlasništvu Udruženja penzionera, i to je ono što nam ne daje da lako prevaziđemo tu situaciju. Obavili smo razgovore i sa predstavnicima tog udruženja i nadam se da ćemo doći do adekvatnog rešenja. Smatramo da bi dom učenika srednjih škola zaista bio dobro i kvalitetno rešenje za opštinu Bečej i trudićemo se, i sa predstavnicima pokrajinskog sekretarijata, da učinimo sve što je neophodno da bi tu zgradu stavili u funkciju za ove namene“, rekao je Radojević.
Lj.M.
