Pokrajinski sekretar za obrazovanje posetio je Becej: Treba ocuvati mrežu škola u Beceju

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine Mihalj Njilaš sa saradnicima posetio je 6. jula Becej, sastao se sa predstavnicima lokalne samouprave, a potom i sa direktorima osnovnih i srednjih škola. Tema sastanaka bila je uspostavljanje mreže osnovnih škola u Beceju, a razgovarano je i o dosadašnjoj saradnji pokrajinskog sekretarijata sa lokalnom samoupravom i obrazovnim ustanovama, kao i o rezultatima konkursa za opremanje škola.
„Jedna od osnovnih tema je bila uspostavljanje mreža osnovnih škola u Vojvodini, gde cemo imati podršku i logisti-ku pokrajinskog sekretarijata, kako bismo, kao lokalna samouprava, zadovoljili kriterijume koji se postavljaju pred nas, u cilju ocuvanja mreže škola u Beceju onakve kakva je bila do sada“, rekao je predsednik opštine Becej Vuk Radojevic na konferenciji za novinare.

Saopšteno je da je na osnovu analize sistema obrazovanja osnovnih škola na teritoriji opštine konstatovano da su zastupljene sve delatnosti osnovnog obrazovanja, izuzev baletskog, i da je mreža osnovnih škola proširena uvodenjem osnovnog obrazovanja odraslih pri jednoj osnovnoj školi, što omogucuje da se, kako je receno, „obrazovanje u becejskoj opštini realizuje na još kvalitetniji nacin i da bude još dostupnije svim njenim stanovnicima“.
„Konkretno pitanje sa kojim smo se danas najviše bavili je obaveza Skupštine opštine Becej da donese novu odluku o mreži osnovnih škola. Ta odluka, kada na bazi odgovarajuceg elaborata bude donesena, dostavlja se pokrajini i pokrajinska vlada treba da da saglasnost na nju. Ustanovili smo da trenutna organizacija škola, broj osnovnih škola i definisanje delatnosti i podrucja tih škola je adekvatna i racionalna i da s manjim izmenama treba tu mrežu ocuvati. Uporedujuci sa drugim opštinama, Becej izuzetno dobro stoji, što znaci da se svojevremeno, kada je ta mreža koncipirana, imalo sve dobro u vidu, strucno i u skladu sa standardima. U Vojvodini je malo opština gde je to tako organizovano, imamo i primere gde je broj škola enormno veci u odnosu na broj dece kad se uporedi sa Becejom. Iz svih ovih razloga smatramo, i to smo ovde zajednicki konstatovali, da odluku o mreži škola u ovom smislu treba formulisati, pripremiti i strucno obrazložiti. Naravno, treba imati u vidu i specificnosti vaše opštine, vaših daka, kao i cinjenicu da se radi o multietnickoj sredini i da u školama postoji obrazovno-vaspitni rad i na jeziku nacionalnih manjina, konkretno na madarskom jeziku. Madarski nacionalni savet tu ima odredene nadležnosti, ustanovili smo da je saradnja sa tim savetom dobra i da cemo zajednickim snagama ovaj posao, što se tice mreže osnovnih škola, kvalitetno uraditi“, rekao je pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine Mihalj Njilaš.
Prema recima potpredsednice opštine Eržebet Kinke, lokalna samouprava treba da izradi elaborat o mreži osnovnih škola u roku od tri meseca, zbog toga ce biti formirana komisija u koju ce biti ukljuceni predstavnici lokalne samouprave i direktori svih škola. Na osnovu tog elaborata lokalni parlament treba da donese akt o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine.
Pokrajinski sekretar je istakao da postoji dobra saradnja sa lokalnom samoupravom i obrazovnim ustanovama koja je rezultirala mnogo promena u obrazovnom sistemu u becejskoj opštini.
„Investicije preduzete od strane lokalne samouprave, sada i opremanje školskih kabineta racunarskom opremom, zatim sigurnosnim sistemima, nameštajem, pa cak i CNC mašinama u Tehnickoj školi ce direktno i konkretno poboljšati vaspitno-obrazovni rad u školama. Želimo da ovu izuzetno dobru saradnju nastavimo i u Beceju smo upravo iz razloga da se dogovorimo o aktivnostima za sledecu godinu“, rekao je Njilaš i dodao da je namera sekretarijata da se za sledecu godinu u pokrajinskom budžetu poveca stavka za obrazovanje jer se na dosadašnjim konkursima pokazalo da su potrebe mnogo vece nego predvidena sredstva. On je naveo i da je iz pokrajinskog sekretarijata u toku prošle i u prvoj polovini ove godine ka obrazovnom sistemu u opštini Becej transferisano 13,5 miliona dinara, znatan deo je namenjen za troškove putovanja srednjoškolaca, zatim za realizaciju projekata u sferi obrazovanja sa kojima su aplicirale škole i udruženja, koja su, kako je ocenio Njilaš, vrlo aktivna, a „sve to upucuje na to da je prosvetni sistem u opštini Becej izuzetno dobro organizovan“.
Predsednik opštine je istakao da je lokalna samouprava u prethodne tri godine izdvojila znacajna sredstva koja su investirana u gotovo sve osnovne i srednje škole na teritoriji opštine i time se, kako je kazao, „vrlo jasno odredila prema školstvu“, dodajuci da ce se finansijska podrška kroz investicije nastaviti do kraja ove i u iducoj godini i u onim školama u kojima eventualno toga nije bilo. Radojevic je naglasio da se dobra saradnja sa pokrajinskim sekretarijatom pokazala i na poslednjem konkursu namenjenom za opremanje osnovnih i srednjih škola. „Sada zajednicki, sa sredstvima pokrajinskog sekretarijata, idemo u pravcu opremanja škola, što treba da podigne nivo i kvalitet rada u svim školama i smatram da ovaj konkurs pokazuje izuzetno dobru saradnju pokrajinskog sekretarijata i opštine Becej iz razloga što su projekti iz 10 škola opštine Becej prepoznati od strane sekretarijata i za te projekte bice izdvojeno oko 5 miliona dinara, a uz odredena sredstva iz opštinskog budžeta to ce biti znacajan podsticaj za opremanje svih ovih ustanova“, kazao je Radojevic.
Podsecajuci da su pripreme za narednu školsku godinu u toku, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine je naglasio da je potrebno posebnu pažnju obratiti prilikom koncipiranja daljeg rada škola, pogotovo srednjih škola u Beceju, koje bi trebale više da se otvore ka privredi.
„Prilikom utvrdivanja profila koji konkurišu drugim profilima drugih srednjih škola, kako u Beceju, tako i van Beceja, vrlo je bitno da se profili utvrde adekvatno, da se približe privredi i ostalim segmentima društva. Propisani sistemski okviri za ovo nisu adekvatni i to treba priznati. Tu treba zajedno, sekretarijat i ministarstvo, da pokrenu sistemske promene, što ce sigurno pomoci svim srednjim školama. Konkurencija i borba srednjih škola na tržištu je vrlo jaka, nekad i nepotrebna, a ukoliko bi se to sistemski promenilo i uskladilo, lakše bi bilo svima“, izjavio je Njilaš.
Odgovarajuci na pitanja novinara o tome da li je uspostavljanje mreže osnovnih škola, u stvari, usmereno ka racionalizaciji broja prosvetnih radnika, Njilaš je odgovorio da te dve stvari nisu direktno povezane, ali da odluka o mreži škola „na neki nacin utice i na zapošljavanje, jer ako bi bilo potrebe da se smanji broj ustanova, to bi sigurno uticalo i na broj zaposlenih, medutim, u Beceju za to nema potrebe“.

Spajanje škola „Petefi“ i „Sever“?

Upitan da prokomentariše mogucnost spajanja dve osnovne škole u Beceju, „Petefi Šandor“ i „Sever Ðurkic“, o cemu se govori nekoliko godina unazad, Njilaš je rekao: „Dotakli smo i to pitanje, medutim, zbog broja dece i zbog specificnosti tih škola, obrazovanje na madarskom jeziku, ima strucnih argumenata da se ocuvaju obe škole i da ne dode do spajanja. U ovom momentu je sigurno takva situacija, a ne znam šta ce biti za nekoliko godina. Inace, ovo pitanje, odluka o mreži osnovnih škola, je u nadležnosti Skupštine opštine. Trenutno smo uskladili u celosti ovo pitanje kao i sadržinu elaborata koji je osnov za tu odluku i ona se tek radi generalno za celu mrežu. Trenutno nema odluke ni o kakvoj promeni, postoji ranija odluka iz 2006. godine koja sad mora da se obnovi i taj postupak je u toku“.
Na ovo pitanje komentar je dao i predsednik opštine Vuk Radojevic: „Što se tice opravdanosti postojanja ovakve mreže škola ocigledno da ona postoji i da opština Becej, poredeci se sa mnogim drugim opštinama u Vojvodini, sa ovom postojecom mrežom zadovoljava nivo koji se traži i verujem da ce to za sada ostati na tom nivou u cilju visokog nivoa kvaliteta i dostupnosti obrazovanja svim gradanima opštine Becej, a i šire“.

Ucenicki dom u „Komarcu“?

Na konferenciji za novinare postavljeno je i pitanje u vezi prostornog kapaciteta Ekonomsko-trgovinske škole, a za rešavanje ovog problema postoji više ideja.
„Opština Becej je izdvojila odredena sredstva da se renoviraju prostorije u suterenu zgrade Gimnazije u cemu je finansijski ucestvovala i Ekonomsko-trgovinska škola, kako bi ucenici iz ove škole mogli da koriste te prostorije. Mislim da za sada to zadovoljava potrebe Ekonomske škole. Zajednicki sa Ekonomskom školom cemo tražiti novac za rekonstrukciju objekta koji se nalazi u dvorištu te škole i kada se on privede u potpunosti funkciji, verujem da ce to u ovom momentu biti zadovoljavajuce. Ekonomsko-trgovinska škola ima projekat od pre nekoliko godina cija je vrednost oko 50 miliona dinara, za izgradnju novog objekta, ali nisam siguran, ako se uzme u obzir da je relativno pitanje broja ucenika, broja dece, da je to najbolje rešenje, ulagati u zgrade i objekte i da li je isplativo i ekonomski održivo. Za sada u postojecim uslovima nastava se odvija nesmetano. Pored toga, u Beceju imamo nekoliko srednjih škola, i slobodno možemo da kažemo da Becej na neki nacin predstavlja regionalni centar, jer imamo znacajan broj srednjoškolaca koji putuju iz susednih opština u Becej i upravo je to jedan od razloga bio da pricamo sa Ekonomskom školom na temu ucenickog doma u objektu Gerontološkog centra, u tzv. Komarcu, o cemu smo sa predstavnicima Gerontološkog centra takode razgovarali i sa njihove strane postoji volja da se ide u tom pravcu. Ali moramo imati u vidu cinjenicu da su prizemlje i podrum u vlasništvu Udruženja penzionera, i to je ono što nam ne daje da lako prevazidemo tu situaciju. Obavili smo razgovore i sa predstavnicima tog udruženja i nadam se da cemo doci do adekvatnog rešenja. Smatramo da bi dom ucenika srednjih škola zaista bio dobro i kvalitetno rešenje za opštinu Becej i trudicemo se, i sa predstavnicima pokrajinskog sekretarijata, da ucinimo sve što je neophodno da bi tu zgradu stavili u funkciju za ove namene“, rekao je Radojevic.

Lj.M.