trg_fontane
U nekim krajevima Vojvodine žetva ječma je započeta sredinom juna, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno, a tome su doprinele visoke temperature koje su uslovile ubrzano sazrevanje useva.
Prosečni prinosi su oko 5 tona po hektaru.
Žetva ječma je počela i u bečejskom ataru, gde je jesenas pšenicom i ječmom zasejano 3.200 hektara manje nego ranijih godina, kada je pod ovim kulturama bilo oko 8.000 hektara. O prinosima za sada nema preciznih podataka.
„Na određenim delovima teritorije opštine Bečej skinute su prve površine pod ječmom, međutim, za sada nemamo procenu prinosa“, kaže Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu. „Jesenas je zasejano manje površina pod ječmom nego ranije, jer zbog suše mnogi poljoprivrednici nisu mogli da pripreme zemljište na vreme. Radi se o ozimom i o prolećnom ječmu koji su pojedini poljoprivrednici sejali zato što se on uglavnom koristi za proizvodnju stočne hrane. S obzirom na to da smo jesenas i zimus imali malo padavina, prolećne kiše u aprilu i maju su dobro došle i ratarske kulture se sada nalaze u relativno dobroj kondiciji. Očekuje se dobar rod, mislim na žitarice, jer su ostale kulture još u fazi razvitka“.
Kada je reč o pšenici, iz godine u godinu je sve manje površina pod ovom kulturom. Jesenas je u Srbiji ona zasejana na oko 470.000 hektara, a s obzirom na to da je zbog suše setva pšenice kasnila, očekuje se da će i prinosi biti različiti. U pojedinim delovima zemlje već je počela žetva pšenice, a prvi rezultati pokazuju da će rod biti manji nego lane za oko 200.000 tona.
U bečejskom ataru žetva pšenice će započeti početkom jula.
„Nezahvalno je pričati o prinosima, jer za vreme optimalnog setvenog roka malo pšenice je bilo posejano, sejalo se čak i u decembru, tako da će i prinosi biti različiti. Osim nedostatka padavina, ove godine smo imali još jedan problem, a to je da su neki poljoprivrednici sejali pšenicu sa tavana i na tim parcelama su se pojavila gljivična oboljenja koja su tretirana tokom vegetacije, pa su biljke u nešto lošijoj formi i prinosi će biti slabiji. A trenutno je problem i to što se ne zna otkupna cena pšenice. Mislim da je bitno da se još tokom jeseni definiše otkupna cena pšenice i ostalih kultura. Smatram i da je državi potrebna strategija koja će omogućiti da poljoprivrednik izračuna koliko treba da uloži i kolika će mu biti zarada, a ne da zavisi od nakupaca, ili da oni utiču na formiranje cena, što je prisutno i u stočarstvu“, rekao je Boja.
Cena pšenice još je nepoznanica, najavljuje se da bi mogla biti oko 20 dinara za kilogram, međutim, poljoprivredni proizvođači tom cenom nisu zadovoljni. Klub poljoprivrednika 100P plus iz Novog Sada 25. juna uputio je otvoreno pismo tehničkoj vladi Srbije, u kojem predlaže otkupnu cenu pšenice i količinu koju bi Robne rezerve trebale da kupe.
Klub 100P plus navodi da su inputi u proizvodnji pšenice porasli za oko 30%; manje je zasejano pšenice i sve će biti manje oranica pod njom, jer je cena kukuruza tek nešto ispod cene pšenice, a njegov prinos je znatno viši. Pšenica će se sejati samo zbog plodoreda i to ispod preporučenog udela u setvenoj strukturi; prema prvim žetvenim rezultatima prinos će biti niži nego prošle godine – do 20%; država je prošle godine kupovala pšenicu po 20 dinara po kilogramu.
Klub 100P plus, imajući u vidu navedene činjenice, zahteva od tehničke vlade „da donese uredbu po kojoj će Robne rezerve otkupiti 200.000 tona pšenice po ceni od 26 dinara po kilogramu, kako bi se zaštitili poljoprivrednici, pre svega oni koji raspolažu manjim oraničnim površinama, pa su primorani da odmah prodaju svoj rod. Na taj način trgovci i prerađivači biće sprečeni da obaraju vrednost žita na tržištu“.
LJ.M.
