Poljoprivreda: Sneg će usporiti prolećnu setvu

Iako je sneg prouzrokovao velike probleme u Srbiji, za poljoprivrednike on je stigao kao spas, jer je golomrazica pretila da nanese ozbiljne štete usevima. Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović prošle nedelje je izjavio da pšenicu, koja je jesenas u Srbiji posejana na oko 490.000 hektara, sneg za sada u potpunosti štiti i da je ona u relativno dobrom stanju, ali da se ne može prognozirati šta će se dešavati kada sneg počne da se topi, te da se još ne može izmeriti pravi uticaj obilnih snežnih padavina i niskih temperatura.

Jesenja setva obavljena je pod veoma nepovoljnim agroekološkim uslovima. Suša je bila duga, produžila se na septembar, oktobar i novembar i onemogućila je da se obrada zemljišta i setva obave kvalitetno i u optimalnim rokovima. Opšte su ocene stručnjaka da su usevi slabije razvijeni u odnosu na prosečne uslove i da dodatni problem predstavlja neujednačeni razvoj biljaka zbog male količine padavina u oktobru, zbog čega je došlo do neravnomernog nicanja, te se posebna pažnja mora posvetiti zaštiti useva.

Nezadovoljstvo radom poljočuvara

Što se tiče cene poljarine, Karolj Berkeš, nekadašnji predsednik zemljoradničke zadruge „Agro-servis“, rekao je da prema informacijama kojima raspolaže, znatan broj poljoprivrednika nije prihvatio rešenja za uplatu poljarine koja su im iz opštine dostavljena za ovu godinu iako je cena poljarine zbog prošlogodišnjeg protesta poljoprivrednika korigovana sa prvobitnih 30 dinara po kilogramu pšenice na 18,5 dinara (za jedan hektar plaća se cena 17 kilograma pšenice).
„Ima različitih mišljenja, neki jesu zadovoljni, a mnogi su i dalje nezadovoljni radom poljočuvarske službe, jer kažu da nikad ovoliko krađa nisu imali na svojim njivama kao u ovoj sezoni. Ne zna se kako čovek da prosudi, kad zakon ne predviđa rigorozne sankcije, a sa druge strane mnogo ljudi ostaje bez posla, nemaju od čega da žive i primorani su da se snabdevaju, pa i na nedozvoljen način. Sa užim krugom poljoprivrednika imali smo sastanke na kojima je prisustvovao i direktor poljočuvarske službe, na kojima je bilo reči o funkcionisanju službe. Predočene su mu zamerke i manjkavosti u radu poljočuvara, međutim, mislim da treba organizovati neki skup sa širim krugom ili svim poljoprivrednicima i sa poljočuvarima, jer i pored informacija da poljoprivrednici imaju kome da se žale, mnogi ne znaju gde i kako mogu stići do direktora poljočuvarske službe. Čini se ipak da je u organizaciji nešto zaškripelo i da je podignut neki nevidljivi zid“, rekao je Berkeš.

O tome kako vremenske prilike utiču na useve i kako će se to odraziti na prolećnu setvu, poljoprivrednik iz Bečeja Karolj Berkeš kaže: „U bečejskom ataru jesenas je pretežno zasejana ozima pšenica. Ozimog ječma odavno nema u setvi, jer nema ko da ga otkupi. Uljane repice je zbog sušne jeseni malo zasejano, a i tamo gde je zasejana ova kultura, većim delom je propala zbog suše dok je ono što je ostalo proređeno. Za pšenicu je snežni pokrivač veoma dobar, jer pšenica može da izdrži golomrazicu maksimalno do 15 stepeni ispod nule, a tu već nastaju oštećenja. Sneg je dobar i zbog poljskih miševa, voluharica, pošto je u periodu nicanja pšenice bila najezda ovih štetočina. Kišovito, hladno i maglovito vreme je uticalo na to da se njihov broj smanji, međutim, dosta ih je preživelo, ali sada ispod snega ne mogu da naprave veliku štetu. Što se tiče vlažnosti zemljišta, nedavno su stručnjaci saopštili da je vlaga u zemlji, pre ovog snega, bila oko osam procenata, a da ovih 40 do 50 centimetara snega povećava stanje vlage u zemljištu na 20 posto, što je za početak dosta, ali kažu da je za kasniji period to ipak veoma malo. Pšenica će imati primarnu vlagu, međutim, zbog niskih temperatura topljenje snega će se najverovatnije odvući i do polovine marta, a u takvim uslovima se ne može uraditi prihrana pšenice“.
Što se tiče prolećne setve, Berkeš kaže da je slična situacija bila pre 11-12 godina kad je priprema za prolećnu setvu mogla početi tek oko 1. aprila: „To se može očekivati i ove godine. Imaćemo možda prividno blatnjavo i vlažno proleće, međutim, ako će to doba godine biti vetrovito, zemljište će se brzo osušiti. Za početak zemljište je dovoljno vlažno, a od eventualnih naknadnih snežnih padavina i kiše u martu, aprilu i maju će mnogo zavisiti stanje jesenjih useva, a i prolećna setva, jer podzemne vlage nemamo. Sada je zemljište smrznuto i ono će se ispod snega početi kraviti, voda neće moći odmah da se uvuče u zemlju i u bečejskom ataru, gde je zemljište valovito i ima dolja, može doći do privremenog nagomilavanja nadzemnih voda. Tu će se stvarati jezera i kod prve obrade zemljišta ili prihrane pšenice će doći do problema, ili do propadanja biljke zbog vode“.

LJ.M.