trg_fontanePrema oceni stručnjaka trenutne niske temperature neće uticati na stanje ozimih ratarskih kultura, osim ako ne bude većih iznenađenja, odnosno ekstremno niskih temperatura, jer debljina snežnog pokrivača nije dovoljna da zaštiti biljke.
Međutim, upozoravaju da veću opasnost za useve, ali i za veliki deo obradivog zemljišta u Srbiji predstavljaju suvišne vode i višak vlage.
Prema informacijama iz Opšte zemljoradničke zadruge Bečej, pšenica je za sada u dobrom stanju, ali je jesenja setva obavljena na nešto manjoj površini nego prethodnih godina.
„Zasejano je oko 10-15 posto površina manje od planiranih jer pšenica nije bila stimulativna sa cenom od 13 dinara u toku žetve i posle toga. Sada je cena više, ali je kasno da se seje. Pored toga, problem predstavlja to što se dobar deo površina zasejanih pšenicom nalazi pod vodom, posebno se to odnosi na ritske delove, Medenjaču, Perlek i na niže delove iza Radičevića, svi dolovi su puni vode, tako da je pšenica na tim delovima ugrožena i pitanje je koliki procenat će ostati. Što se tiče ostalih radova u poljoprivredi, ostalo je da se uradi duboko oranje. Zima je došla rano i zbog vremenskih uslova dobar deo nije bio uzoran, ali je to kasnije urađeno, uzorano je oko 80 posto površina, a preostalih 20 posto je ostalo za proleće i možda će dati bolje rezultate. Trenutno se pripremamo za prihranu pšenice, nabavljamo azotno đubrivo, i tamo gde može da se uđe u njive radovi će početi u drugoj polovini februara, a do kraja marta bi trebalo sve da bude urađeno. Zadruga ima đubriva, ima ga i na tržištu i biće obezbeđeno. Ostale kulture će da se seju krajem februara i početkom marta. Pregovori su već u toku za seme kukuruza, suncokreta, soje. Kukuruz će sigurno biti jedan od vodećih u strukturi setve, dobro je rodio, ima dobru cenu, nagoveštava se i za ovu godinu dobra cena u svetu, a znamo da su poplave, da su ljudi sa svih strana ugroženi, tako da će hrana biti potrebna. I industrijsko bilje, suncokret i soja, koji su imali solidne cene u prethodnoj godini, biće posejani kao i prošle godine, pa možda čak i na većim površinama. Oko šećerne repe ima nepoznanica, prošle godine loše su prošli oni koji su imali repu, pa se tradicionalni proizvođači šećerne repe odlučuju da ne seju ovu kulturu. Ukoliko se ništa ne učini da ova kultura dobije bolju cenu, ostaće samo u tragovima, sejaće je samo oni koji imaju obavezu prema šećeranama. Videćemo šta će se desiti, čekaćemo setvu, najverovatnije u aprilu, pa možda i u maju ako se voda ne povuče“, rekao je Živko Đakonov, direktor OZZ Bečej.
On je podsetio i da su u toku zimska predavanja za poljoprivrednike, koja se održavaju svakog četvrtka u prostorijama zadruge. 
Poljoprivrednik Nandor Kovač u okviru svog gazdinstva obrađuje oko 200 hektara zemlje, od toga je pšenica posejana na 50 hektara, a na preostaloj površini će gajiti kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu. Uzeo je u zakup i državnu zemlju, a želja mu je da proširi svoj posed.
„Volim da radim i ne žalim da uložim trud i rad, a nadam se da će se realizovati povraćaj imovine i da će mi se ispuniti želja da uđem u posed moga dede koji sam nasledio. Prošle godine sam uspeo sve da uradim što sam planirao, oranje i setvu, to je sad u zadovoljavajućem stanju, ostala zemlja je uzorana i čeka početak proleća da krenu radovi. Hladno vreme neće smetati domaćim sortama semena pšenice koje dobro izdržavaju hladnoću, a sreća je da ima malo i snežnog pokrivača. Nadam se da će usev dobro da preživi. Prvi posao koji sledi je prihrana pšenice, čim vreme bude dozvolilo, a ako će biti još snega, najbolje je đubrivo baciti na sneg pa da se zajedno istopi, onda će biljka moći lepo da se hrani i razvija. Cena pšenice momentalno odgovara poljoprivrednicima i smatram da sam pogrešio što nisam više posejao, jer prošle godine cena pšenice na prijemu je bila 13 dinara, a sad je dostigla 26 dinara. Nameravam da posejem još malo jare pšenice, samo još ne znam da li ću dobiti seme iz Instituta iz Novog Sada. S obzirom na to da gazdinstvo sam finansiram, već sam obezbedio sav repromaterijal i hemiju. Na mojim parcelama nema podzemnih voda, ali na drugim parcelama ima. Za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta plaćamo porez ali na tome se malo radi. Za to kako kanali izgledaju dobrim delom smo krivi mi poljoprivrednici ali i oni koji nisu poljoprivrednici, jer ima raznih koji neće da plaćaju dažbinu za smeće, zakače prikolicu i smeće izbace u kanal i onda on ne može da odvodi vodu. Mislim da bi i DTD, koji brine o kanalima trebao više da se angažuje i da ih očisti“, rekao je Kovač.
LJ.M.
