trg_fontane
Predsednik opštine Vuk Radojević sredinom avgusta na konferenciji za novinare govorio je o tome da će u Bečeju verovatno u novembru biti održana licitacija za davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.
Problem je ove godine, kao i ranijih, to što PIK „Bečej“ ne plaća zakup za oko 4.700 hektara zemlje koje koristi. Iz opštine je saopšteno da ukoliko PIK ne plati zaostali zakup do momenta licitacije, verovatno neće moći da koristi gotovo 5.000 hektara zemlje (sopstvene zemlje ima oko 2.900 hektara), te da će licitacija biti održana nakon izjašnjavanja poverilaca o planu reorganizacije PIK-a. Inače, kombinat opštini duguje oko 1,5 miliona evra za zakup zemlje, tvrde u lokalnoj samoupravi.
Svi zainteresovani – zaposleni i sindikati PIK-a, stečajna uprava, predstavnici države (jer, u principu, država upravlja PIK-om od uvođenja stečaja u aprilu prošle godine) i opština – čekaju dan D, odnosno sudsko ročište koje je zakazano za 28. septembar, na kom više od 2.000 poverilaca treba da odluči da li će prihvatiti plan reorganizacije kombinata ili će on da bankrotira.
Do sada je nekoliko puta odloženo izjašnjavanje poverilaca. Dan D neće doći za PIK ni ovog puta, jer je ročište ponovo odloženo, tako kaže Milan Mišić, glavni menadžer PIK-a, u odgovoru na pitanje novinara Bečejskog mozaika, koji mu je uputio i-mejlom.
Mišić navodi da je „izvesno da 28. septembra neće biti glasanja o planu reorganizacije PIK-a, jer je potrebno vreme novim ljudima u ministarstvima i rukovodstvima javnih preduzeća koji su poverioci, da sagledaju i odluče o tome. Stečajni upravnik i sindikati PIK-a su učinili napore da svim nadležnima dostave podatke i informacije o stečaju PIK-a, a rukovodstvo se spremilo da plati zakup zemlje u državnom vlasništvu na osnovu naloga nadležnog Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave, i pored ogromne štete od suše ove godine koja se dosad procenjuje na više od 3.500.000 evra“.
Za sada se ne zna za koji datum će biti zakazano novo ročište na kom bi poverioci PIK-a najzad zaista rekli da li će da prihvate plan reorganizacije ili ne.
Re-organizacija
Podsetimo, u planu reorganizacije kombinata, koji je napravio Adventis Corporate Advisory d.o.o. iz Beograda navodi se da je od bankrota isplativije rešenje i za PIK i za poverioce reorganizacija. Ipak, podaci iz plana reorganizacije svedoče o načinu (ne)delovanja vlasnika PIK-a (više nije vlasnik, a reč je o biznismenu Đorđiju Nicoviću), ali i o relaksiranom odnosu državnih institucija prema ovoj firmi, pre svega je reč o enormno velikim iznosima neplaćenih poreza i dugova za struju, bankarskim kreditima itd.
Rezime plana reorganizacije je ukratko ovo: predlagač plana reorganizacije smatra da sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom (namirenja poverilaca prodajom imovine ili prodajom PIK-a) neće obezbediti adekvatno i efikasno namirenje svih poverilaca, s obzirom na to da je PIK pojeo svoj kapital, obaveze stečajnog dužnika su veće od likvidacione vrednosti imovine.
Ukupna dospela potraživanja poverilaca PIK-a na dan otvaranja stečaja u aprilu prošle godine bila su 5,45 milijardi dinara, od čega najveći deo čine potraživanja banaka (3,9 mlrd RSD sa obezbeđenjem na imovini PIK-a u iznosu od 3,5 mlrd RSD potraživanja). PIK ima i 4,4 milijardi dinara uslovnih nedospelih potraživanja.
U planu reorganizacije, recimo, navodi se da AIK banka od PIK-a potražuje 1.115.208.134 dinara, Alfa banka 636.296.060, Unikredit banka 552.268.735 dinara, Ministarstvo poljoprivrede 144.747.045 dinara, Elektrovojvodina 94.713.353 dinara, pa još 29.670.976,71 (u dve klase poverilaca), Poreska uprava 105.233.293,92 i 80.612.612 (samo u prve dve klase poverilaca), pa tu su još opština, Toplana, Gas itd., i oni potražuju više desetina miliona dinara.
Izrađivač plana reorganizacije objašnjava zašto smatra da je za PIK bolja reorganizacija nego bankrot: PIK ima poslovne resurse i tržišne šanse za optimalno poslovanje. Ovakav stav predlagač plana reorganizacije zasniva na rezultatima uspešnog višegodišnjeg poslovanja pre privatizacije, kao i poslovanja nakon otvaranja stečajnog postupka, kada je PIK nastavio da obavlja svoju delatnost, redovno izmirujući obaveze nastale u tom periodu. U navedenom periodu, po prvi put u poslednje 3 godine, PIK ima pozitivan rezultat iz poslovnih aktivnosti, konstatuje se u planu reorganizacije.
Ukratko, planom reorganizacije predviđa se obustavljanje stečajnog postupka nad PIK-om i isplata obaveza prema poveriocima, te bi se stvorili, kako se kaže, realni uslovi za nastavak poslovanja. Plan reorganizacije predviđa mere za potpuno namirenje potraživanja svih poverilaca u postupku reorganizacije i to u roku ne dužem od 180 dana od dana pravnosnažnosti Rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije: konverzijom potraživanja u kapital za klase I-IV poverilaca i novčanim namirenjem poverilaca klase V i VI, pre početka primene plana.
Plan predviđa i alternativnu meru reprograma duga za potraživanje banaka, koja ne mogu biti predmet konverzije. Planom je predviđeno da se u toku njegovog izvršenja (180 dana) izmire svi troškovi – poverioci stečajnog postupka i stečajne mase, kao i da se realizuju mere iz plana reorganizacije. Troškovi stečajnog postupka treba da budu plaćeni novcem sa računa PIK-a i/ili kratkoročnog kredita-pozajmice.
Rukovodstvo već spremno
Nakon usvajanja plana, u roku od 30 dana, treba da budu formirani svi organi PIK-a, koji će između ostalog potvrditi imenovanja direktora i članova Upravnog odbora. Stečajni upravnik Pavel Severinji će obavljati funkciju nezavisnog stručnog lica koje će pratiti sprovođenje plana reorganizacije i koji će obaveštavati poverioce o sprovođenju plana, direktor PIK-a će biti aktuelni menadžer Milan Mišić, za članove Upravnog odbora se predlažu predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, AIK banke, Agrobanke, Poreske uprave i opštine Bečej. Severinjiju i ostalim rukovodiocima i upravljačkim članovima PIK-a predviđa se naknada za rad, ali, nažalost, ne navode se iznosi. Članovi tima koji će pratiti sprovođenje plana reorganizacije treba da budu Dragica Bankovački, Dušanka Vučinić i Gorica Markov.
Dugovi: nekoliko desetina miliona evra
Planu reorganizacije je prethodio izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ koji je napravila firma CES Mecon. U tom izveštaju piše da je finansijska stabilnost PIK-a značajno urušena – sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala, da je u postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan najveći deo imovine preduzeća – celokupno zemljište i veliki deo objekata, da je PIK veoma zaduženo preduzeće – sredinom 2010. godine ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra itd.
|
PIK nije sam Nije tajna da je PIK „Bečej“ u prethodnim godinama osnovao nekoliko svojih preduzeća. Pretpostavlja se da je jedan od razloga bio i presipanje novca iz jedne firme u drugu. |
Da li će poverioci „progutati“ PIK?
U aprilu ove godine već se znalo da plan reorganizacije neće biti prihvaćen u aktuelnom obliku: pre svega zato što banke neće da imaju udela u kapitalu PIK-a, nego hoće svoj novac.
O toj temi je u aprilu ove godine na tribini u Bečeju govorio i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, koji je od početka pokušaja sanacije kombinata (otprilike u vreme stečaja) na čelu komisije koju je imenovala država.
Prema Vasinovim rečima, plan je bio da PIK „Bečej“ postane preduzeće pod kontrolom države, jer se mislilo da su potraživanja državnih organa, Elektrovojvodine, Ministarstva poljoprivrede, Poreske uprave i Srbijagasa, procentualno veća u ukupnim potraživanjima, nego što se to pokazalo nakon analize situacije. Na kraju se ispostavilo, rekao je Vasin, da su potraživanja banaka toliko velika da je državni udeo u potraživanju samo oko 10 posto, što je osujetilo plan da država odmah preuzme većinski paket akcija i postane vlasnik PIK-a. Osujećen je i plan da banke svoja potraživanja pretvore u deo vlasništva nad kombinatom, kao najbolji način da se spase firma, jer su banke to odbile i tražile su reprogram svojih potraživanja, odnosno pretvaranje potraživanja u dugoročne kredite. Međutim, PIK, kako je objasnio Vasin, ni pod kakvim uslovima ne može da prihvati reprogram dugova, jer ne može da stvara toliki dohodak da vrati sva potraživanja prema bankama na način koji bi podrazumevao reprogram dugova. Vasin je rekao da je na nivou Vlade Srbije i Vlade Vojvodine donesena odluka da država otkupi od banaka 40 posto kapitala, odnosno potraživanja, i da time i sa svojih 11 posto obezbedi odlučujući uticaj i vlasništvo nad PIK-om.
To je bilo u aprilu mesecu. Od tada je vlast promenjena u Srbiji (u Vojvodini je za sada ostala ista), ali sve ukazuje na to da se planovi ne odvijaju kako treba, tim pre što je izjašnjavanje poverilaca ponovo odloženo. Potom će doći zima, a agonija PIK-a će trajati i dalje. Verovatno ni kamate neće mirovati.
K.D.F. (Korišćena arhiva Bečejskog mozaika)
