Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Poskupljenje hleba: Bečejski hleb još po istoj ceni

Poskupljenje hleba: Bečejski hleb još po istoj cenitrg_fontane

Pekari u Srbiji još u avgustu su najavili poskupljenje vekne hleba na 45-50 dinara smatrajući da je to realna cena, međutim, tada je hleb poskupeo u nešto manjoj meri, prvo na 30 i 35 dinara, a zatim na 35 i 38 dinara po vekni. Potom je 20. avgusta postignut dogovor sa resornim ministarstvom o pozajmici 100.000 tona brašna iz robnih rezervi na godinu dana pekarima, kako bi se očuvala cena hleba.

Pšenica iz robnih rezervi još nije stigla do proizvođača i zbog toga je poskupljenje hleba ponovo aktuelizovano prošle nedelje.
U Bečeju je ponuda šarolika, može da se kupe različite vrste hleba od različitih proizvođača po različitim cenama.
U objektima „Tisakopa“ od utorka su aktuelne nove cene futoškog hleba, za veknu umesto dosadašnjih 45 dinara traže 50 dinara, dok se bečejski hleb samo jedan dan prodavao po ceni od 40 i 42 dinara, a potom su cene vraćene „na staro“: za „potiski“ hleb treba platiti 35, a za „beli“ 38 dinara. Inače, ove vrste hleba iz Bečejske pekare od 1. oktobra u objektima „Gomexa“ i „Tisaprometa“ staju 40 i 42 dinara, dok su u SOS prodavnici 27 i 29 dinara, a vekna „bečejskog“ košta 25 dinara.
Direktorica Bečejske pekare Maja Konta je objasnila da su cene u marketima različite zbog marži i da ova pekara u poslednje vreme nije menjala cene. Na pitanje da li je Bečejska pekara podnela zahtev za dobijanje brašna iz robnih rezervi i da li se u narednom periodu očekuje poskupljenje hleba, ona je odgovorila da je podneto potraživanje za petomesečnu proizvodnju, međutim, brašno još nije isporučeno, a po svemu sudeći neće ni biti. Konta smatra da je to zamajavanje proizvođača, dok o poskupljenju hleba za sada nema nikakvih informacija.
Što se privatnih pekara u Bečeju tiče, cene hleba su 35 i 38 dinara i još se ne zna da li će se one menjati. Do informacije o tome da li su bečejski pekari tražili pozajmicu brašna iz robnih rezervi nismo uspeli da dođemo zato što je većina vlasnika pekara bila na „službenom“ putu.

LJ.M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *