trg_fontane
Poslanica Evropskog parlamenta Kristina Morvai je 21. aprila sa svojom delegacijom posetila lokalnu samoupravu, Osnovni sud u Bečeju, tužilaštvo i verovatno još neke ustanove i institucije u ovom gradu kako bi obavila monitoring službene upotrebe mađarskog jezika u opštinskim i državnim institucijama (mađarski jezik je, osim srpskog, u službenoj upotrebi na teritoriji opštine Bečej).
U delegaciji Kristine Morvai koja je 2009. postala poslanica EP na listi mađarske partije desne orijentacije Jobik, ali, po raspoloživim informacijama, nije članica te organizacije, bili su i advokat Antal Bozoki iz Novog Sada, bečejski odbornik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Ištvan Tari i advokat Tamaš Nađ Gaudi (nekadašnji poslanik Jobika u mađarskom parlamentu) iz Nacionalne službe za zaštitu prava iz Mađarske.
Bečejski novinari nisu bili obavešteni o poseti delegacije predvođene poslanicom Evropskog parlamenta, ali je internet portal na mađarskom jeziku DelHir objavio da je Morvai ocenila da su predstavnici posećenih institucija sarađivali sa delegacijom, koja je našla, kako se navodi, „ozbiljne nedostatke“. O tim nedostacima možemo da saznamo samo toliko da zvanična obaveštenja i formulari „obično“ ne postoje na mađarskom jeziku, te da su lokalni čelnici i predsednik bečejskog suda obećali da će korigovati nedostatke, navedeno je na internet portalu DelHir.
Novinar Bečejskog mozaika nije uspeo da sazna da li će poslanica EP da obavesti opštinu, sud i tužilaštvo o „nalazima“ monitoringa.
Za Bečejski mozaik su o monitoringu govorili predsednik opštine Dragan Tošić i predsednik Osnovnog suda u Bečeju Goran Čimburović, koji su konstatovali da je delegacija uočila manje nedostatke u oblasti službene upotrebe mađarskog jezika (pojedini natpisi i neki od zvaničnih formulara nisu štampani na mađarskom jeziku) koji će biti korigovani ukoliko nisu u nadležnosti republike, već lokalnih organa i institucija.
Čimburović je rekao da je delegacija predvođena Kristinom Morvai posetila sud kako bi videla šta se događa na terenu po pitanju ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Srbiji, te da je delegaciju interesovalo samo ostvarivanje prava mađarske nacionalne manjine. „Želeo bih da naglasim da od momenta kada je otvoreno poglavlje 23 i pristupni pregovori Srbije Evropskoj uniji, propisano da članice Evropske unije i njihovi parlamentarci iz svih zemalja mogu, dok monitoring traje, da posećuju institucije za koje smatraju da treba da vide i po pitanju ostvarivanja, između ostalog, prava nacionalnih manjina. S obzirom na to da je otvoreno poglavlje 23 koje se tiče vladavine prava, ostvarena je ova poseta, a gospođu Morvai i njenu delegaciju interesovalo je na koji način pripadnici mađarske nacionalne manjine ostvaruju svoja prava pred sudovima i u sudskim postupcima. Ja sam im, kao rukovodilac suda, rekao šta je sud preduzeo kao samostalni organ, u skladu sa sudskim poslovnikom i ostalim važećim pozitivnim propisima kako bi prava nacionalnih manjina, a i prava mađarske nacionalne manjine, bila ostvarena. Upoznao sam članove delegacije sa svim onim u čemu postupa Osnovni sud. Gospoda koja su sačinjavala delegaciju imala su nekoliko konkretnih pitanja, između ostalog je bilo pitanje da li se vode sudski postupci na mađarskom jeziku. Izvestio sam ih da je sudskim poslovnikom predviđeno, to je naznačeno u godišnjem rasporedu o obavljanju poslova koji se donosi početkom svake kalendarske godine, da je određen sudija za postupanje u postupcima na mađarskom jeziku, kako u krivičnim postupcima, tako i u parničnim i vanparničnim. Takođe sam ih izvestio da u postupcima pred sudom se povremeno – kada to potrebe, odnosno kada stranke zahtevaju – angažuju sudski tumači, tako da nijedno pravo, po mom mišljenju, nije uskraćeno pripadnicima nacionalnih manjina, pa ni mađarske nacionalne manjine. Interesovalo ih je zašto određeni formulari nisu dvojezični, na šta sam odgovorio da sud to nije u obavezi da radi. Objasnio sam im da u pisarnici, odnosno u prijemnoj kancelariji suda od pet zaposlenih tri su mađarske nacionalnosti i da nikad nije bilo nikakvih problema po pitanju prevođenja i obaveštavanja stranaka na njihovom maternjem jeziku. Nije bilo nijedne primedbe od pripadnika nacionalnih manjina na postupanje radnika u sudu, na postupanje sudija, odnosno da im je bilo kakvo pravo uskraćeno što se tiče upotrebe svoga jezika i prava. Uputio sam ih i na to da je u velikoj meri zastupljena dvojezičnost na sudu i po pitanju informacija i svega ostalog što je neophodno da bi stranka koja ne poznaje dobro srpski jezik (konkretno je reč o mađarskom jeziku), bude upoznata s tim gde se koja kancelarija nalazi, gde ko postupa u sudu, a sve je to i naznačeno na transparentan način, možete to da utvrdite i na oglasnim tablama i na ostalim površinama gde se informacije ističu“.
Predsednik Osnovnog suda je rekao da mu nije saopšteno da li je delegacija donela nekakav zaključak o službenoj upotrebi mađarskog jezika u sudu, niti mu je rečeno da li će eventualni zaključci biti naknadno dostavljeni, ali je istakao da ne postoji nijedan razlog zbog čega delegacija ne bi bila zadovoljna uočenim. „Smatram da su u dovoljnoj meri zastupljena prava svih nacionalnih manjina. Otvoren sam za razgovor po pitanju eventualnih korekcija i unapređenja nekih prava za koja gospoda koja su bila u poseti smatraju da je potrebno. Sve što je u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije spreman sam da korigujem u cilju boljeg i što većeg ostvarivanja prava svih nacionalnih manjina“, rekao je Čimburović.
Predsednik opštine Dragan Tošić je o poseti delegacije koju je predvodila poslanica Evropskog parlamenta, rekao da je razgovarano o službenoj upotrebi mađarskog jezika, a većina pitanja bila je upućena načelniku Opštinske uprave, koji je na njih i odgovorio.
O tome da li je delegacija uočila eventualne nedostatke u oblasti službene upotrebe mađarskog jezika u lokalnoj samoupravi, Tošić je rekao da, koliko on zna, sve je proteklo u najboljem redu, te da su upućene manje zamerke, da nedostaje neka dvojezična nalepnica ili natpis. Recimo, jedna od zamerki je bila da nalepnica o evakuaciji u slučaju požara (pre svega je reč o grafičkom prikazu puta za evakuaciju) u opštini nije dvojezična.
Tošić smatra da bi bilo logično da delegacija opštini Bečej dostavi svoje eventualne zaključke, „mada su se oni pojavili nenajavljeno, pa nisam siguran ni da će nam poslati bilo kakve zaključke“.
Jedan od razloga posete Morvaijeve Bečeju i još nekim opštinama u Vojvodini je i Rezolucija o Srbiji Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Rezolucija o Srbiji bi trebalo da bude usvojena sredinom maja na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.
Predlog Rezolucije o Srbiji za 2016. godinu, podsetimo, predstavljen je 9. januara 2017. godine u Briselu. Rezolucija predstavlja mišljenje Evropskog parlamenta o Izveštaju o napretku Srbije i ističe pozitivne i negativne aspekte procesa evropskih integracija. Ovaj predlog rezolucije izazvao je do sada rekordan broj amandmana, čak 325, Hrvatska je prednjačila sa 84 amandmana.
U oblasti ljudskih i manjinskih prava tekst predloga rezolucije pozdravlja zakonodavni i institucionalni okvir, pozitivno ocenjuje usvajanje akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i posebno se pohvaljuje AP Vojvodina i donošenje nove Strategije socijalne inkluzije Roma 2016-2025. Dodaje se da je u daljem napretku u ovoj oblasti neophodno raditi na doslednom sprovođenju zakona širom zemlje.
K.D.F.
