trg_fontane
U februaru, tačnije 22. februara, će biti dan D za PIK „Bečej“, naime tada će se poverioci ove firme, koja je do proglašenja stečaja 12. aprila prošle godine bila u vlasništvu biznismena Đorđija Nicovića i investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva, izjasniti o tome da li su voljni da usvoje plan reorganizacije kombinata kako on ne bi bankrotirao. Prema informacijama kojima novinari Bečejskog mozaika raspolažu, poverioci (podeljeni su u nekoliko klasa po važnosti i visini potražnje) će verovatno da usvoje plan reorganizacije. Ukoliko se to zaista desi, sledi njegovo ostvarivanje, a to bi trebalo da rezultira ozdravljenjem PIK-a „Bečej“, ako je verovati prognozama iz plana reorganizacije.
U planu reorganizacije (4. novembra je upućen Privrednom sudu u Novom Sadu), koji je napravio Adventis Corporate Advisory d.o.o. iz Beograda, između ostalog, navodi se da sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom (namirenja poverilaca prodajom imovine ili prodajom PIK-a) neće obezbediti adekvatno i efikasno namirenje svih poverilaca, s obzirom na to da je PIK „pojeo“ svoj kapital: obaveze su veće od likvidacione vrednosti imovine.
U firmi je krajem prošle godine bilo zaposleno 1.520 ljudi, a na dan otvaranja stečaja 1.623.
Od 2008. godine naovamo PIK ima izrazitu tendenciju pada realizacije prihoda, sa 4,9 milijardi dinara u 2008. na 3 milijarde u 2010, kao i konstantno pogoršanje poslovanja ostvarujući najveći neto gubitak u poslovanju od 1,3 milijarde dinara 2010. godine.
Istovremeno sa padom prihoda rasla su i zaduživanja kombinata, te je iznos ukupnih obaveza krajem 2010. bio 7,6 milijardi dinara.
Ukupna dospela potraživanja poverilaca PIK-a na dan otvaranja stečaja su bila 5,45 milijardi dinara, od čega najveći deo čine potraživanja banaka (3,9 mlrd RSD sa obezbeđenjem na imovini PIK-a u iznosu od 3,5 mlrd RSD potraživanja). PIK ima i 4,4 milijardi dinara uslovnih nedospelih potraživanja.
Po planu reorganizacije poverioci treba da se podele u četiri osnovne i dve dodatne klase. Prvu klasu čine razlučni poverioci-obezbeđeni poverioci nad imovinom PIK-a, u drugoj klasi su neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima, čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. U trećoj klasi su neobezbeđena potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U četvrtoj klasi su neobezbeđeni poverioci, uključujući i poverioce PIK-a koji imaju obezbeđenje nad imovinom trećih lica.
Petu klasu čine neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih 12 meseci pre otvaranja stečaja, sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka, dok su u šestoj klasi neobezbeđeni poverioci-fizička lica, po osnovu potraživanja zarada i naknada iz radnog odnosa.
Ukupan iznos dospelih potraživanja poverilaca PIK-a iznosi 5.525.143.538 dinara.
Što se tiče uslovnih poverilaca, reč je o 4.434.196.442 dinara, čija su potraživanja vezana za odložni uslov, koji nije nastupio do dana izrade plana reorganizacije. Pored toga, PIK ima uslovno potraživanje od strane trećih lica u iznosu od 167.966.205 dinara po osnovu jemstava za buduće obaveze iz finansijskog lizinga (PIK je korisnik lizinga).
Preostali iznos od 442.386.988 dinara predstavljaju data jemstva PIK-a poslovnim bankama za obaveze trećih lica (Irva investicije d.o.o., Interkomerc).
Što se tiče priznatih potraživanja, jer ima i nepriznatih, reč je o 1.719.717.172,48 dinara. AIK banka od PIK-a potražuje 1.115.208.134 dinara, Alfa banka 636.296.060, Unikredit banka 552.268.735 dinara, Ministarstvo poljoprivrede 144.747.045 dinara, Elektrovojvodina 94.713.353 dinara, pa još 29.670.976,71 (u dve klase poverilaca), Poreska uprava 105.233.293,92 i 80.612.612 (samo u prve dve klase poverilaca), pa tu su još opština, Toplana, Gas itd, i oni potražuju više desetina miliona dinara.
Ipak, izrađivač plana reorganizacije i nakon ovih šokantnih informacija finansijske prirode tvrdi da ima nade za PIK: „Uzimajući u obzir trenutno finansijsko stanje i resurse stečajnog dužnika (PIK; prim. nov.), kao i realne okolnosti koje su uslovile otvaranje stečaja, koji su u najvećoj meri vezani za prekomerno zaduživanje stečajnog dužnika u korist povezanih lica kontrolnog akcionara (Nicović i investicioni fond sa Britanskih devičanskih ostrva; prim. nov.), zaključuje se da stečajni dužnik ima poslovne resurse i tržišne šanse za optimalno poslovanje. Ovakav stav predlagač plana reorganizacije zasniva na rezultatima uspešnog višegodišnjeg poslovanja pre privatizacije, kao i poslovanja nakon otvaranja stečajnog postupka, kada je stečajni dužnik nesmetano nastavio da obavlja svoju delatnost, redovno izmirujući obaveze nastale u ovom periodu koje su rezultat njegove poslovne aktivnosti. U navedenom periodu, po prvi put u poslednje tri godine, stečajni dužnik beleži pozitivan rezultat iz poslovnih aktivnosti (poslovni dobitak)“.
S pretpostavkama iz ovog citata će se, valjda, složiti i poverioci PIK-a, kojih ima više od 2.000.
Planom reorganizacije je, inače, predviđeno da se u toku njegovog izvršenja (180 dana) izmire svi troškovi – poverioci stečajnog postupka i stečajne mase, kao i da se realizuju mere iz plana reorganizacije. Troškovi stečajnog postupka treba da budu plaćeni novcem sa računa PIK-a i/ili kratkoročnog kredita-pozajmice.
Plan reorganizacije predviđa namirenje svih priznatih potraživanja poverilaca PIK-a: konverzija potraživanja u kapital PIK-a (izdavanja akcija) se odnosi na poverioce od klase I do IV, u iznosu od 5.478.681.579 dinara, uvećana za kamatu razlučnih poverilaca do dana usvajanja plana; a poverioci klase V i VI treba da budu plaćeni u novcu, u ukupnom iznosu od 46.484.566 dinara u roku ne dužem od 14 dana od dana usvajanja plana reorganizacije.
Što se tiče izdavanja akcija, do sada postojeće akcije će biti poništene, postojeći akcionari izgubiće sva prava iz akcija, a poverioci koji vrše konverziju postaju akcionari PIK-a. Najveći akcionari bili bi AIK banka, Alfa banka, Unikredit banka, Agrobanka, Poreska uprava, Banka Inteza, Ministarstvo poljoprivrede, Elektrovojvodina, Srbijagas, Vode Vojvodine, Delta agrar, opština Bečej (lokalna poreska administracija), Direkcija za robne rezerve itd.
Nakon usvajanja plana reorganizacije, u roku od 30 dana, treba da budu formirani svi organi upravljanja PIK-a.
Priredila K.D.F.
