Predavanje Igora Jurića u Narodnoj biblioteci: Kako da vratimo ukradenu bezbednost?

„Mi smo, kao roditelji, stavili prioritete na pogrešna mesta i decu smo zanemarili. Polazim od sebe. Mislim da sam ja kao Tijanin roditelj napravio jednu ogromnu grešku, da nisam dovoljno posvećivao vreme njoj, da nisam dovoljno razgovarao o situacijama koje se mogu desiti, kao što se desilo i kada je ona izgubila život, i tu je najveći problem. Ako pogledate sve što sam danas naveo, sve to kreće od vas, roditelja. Mislim da samo malo više vremena moramo da posvetimo, da je i pola sata kvalitetnog razgovora sa detetom dnevno dovoljno da ono shvati i opasnosti koje prete i, recimo, kada pričamo o vršnjačkom nasilju, kako treba postupati, ali, nažalost, mi odrasli danas ni tih pola sata u najvećoj meri ne odvajamo za svoju decu“, poručio je osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić 18. marta u Narodnoj biblioteci, gde je održao na trenutke potresno predavanje o ukradenoj bezbednosti dece, o opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama, o internet nasilju, o vršnjačkom nasilju i trgovini ljudima.

On je, koristeći stvarne primere i istinite događaje ispričao malobrojnim prisutnima priču o veoma jednostavnom načinu (is)korišćenja dece na društvenim mrežama, o tome kako vrebaju „predatori“, kako najpre postaju prijatelji dece i na koji način to prijateljstvo „prerasta“ u ucenjivanje i nasilje, a ponekad dovede i do smrti dece.

Dosad je Fondacija „Tijana Jurić“ organizovala oko pet stotina tribina i radionica o navedenim temama s ciljem da se svest ljudi podigne na viši nivo, jer na taj način deca mogu da se spasu od zlostavljanja, trgovine ljudima, vršnjačkog nasilja.
Poučnom i veoma korisnom predavanju prisustvovalo je samo tridesetak ljudi, među njima je najmanje bilo roditelja dece.

„Cilj ove tribine, kao i što radimo u celoj Srbiji, jeste da podignemo svest na viši nivo. Čini mi se da radimo veoma dobru stvar, ali je to nedovoljno da bi se neke stvari pomerile u onoj meri da bi deca danas bila zaista zaštićenija. Pokušavam da ubedim državu i vladu ove zemlje da se ovo mora sistemski rešavati“, rekao je Jurić.

O tome zašto su na tribini prikazani kratki filmovi snimljeni po istinitim događajima, ali i snimci hapšenja nasilnika, rekao je da je želeo da pokaže ljudima „da to, nažalost, nije fiktivno, da ne moramo da izmišljamo scenarije, nego je to ono što intenzivno i često dešava kod nas i mi na osnovu toga prikupljamo dokumentaciju, snimamo filmove, ukazujemo na načine kako, u stvari, predatori dolaze do naše dece. Ne mogu da znam šta će se desiti sutra i gde će naše jedno dete, ne daj bože, stradati, ali mogu da znam šta se desilo. Na osnovu tih slučajeva koji su se desili, ja to vrlo slikovito prikazujem roditeljima“.

Fondacija „Tijana Jurić“ zalaže se za izmenu Krivičnog zakonika. „Čini mi se da je to blizu. Čim se to završi, krećemo u novu kampanju, jer želimo da u našoj zemlji zaživi jedan sistem obaveštavanja kada nestane dete, jer popularni „Amber Alert“ u velikom broju evropskih zemalja zaista živi“, rekao je Jurić.

On je istakao i da mnogo toga što se dešava kreće od odraslih. „Ako, recimo, pričamo o vršnjačkom nasilju, o pedofiliji, potpuno sam siguran da vršnjačko nasilje kreće od nas odraslih, a što se pedofilije tiče, mi nismo dovoljno upućeni u načine kako pedofili dolaze do dece. Prevencija je bitna, ali mislim da i represija mora da bude u skladu sa počinjenim zločinima. To su stvari gde moramo da pomerimo neke granice. Mi smo još u nekom dobu sedamdesetih godina kada pričamo i o načinu potrage i o načinu zaštite naše dece i, na kraju krajeva, o kaznama. Mislim da to mora da se menja da bi nama danas deca mogla da šetaju bezbedna i u Bečeju, i u Subotici i bilo gde u našoj zemlji“.

Juriću je postavljeno novinarsko pitanje o vršnjačkom nasilju jer je to ozbiljan problem i toga ima i u Bečeju. U školama u našem gradu postoje timovi za prevenciju nasilja, međutim, stiče se utisak, da se tu malo čini da se nasilju stane na put.

„Sada sam u toj temi, jer mi pravimo programe kako bi Fondacija ’Tijana Jurić’, mogla da dobro deluje i daje konkretne rezultate. Čini mi se da se danas ispunjavaju samo neke forme i svako želi da sa sebe skine odgovornost. ’Da, ja sam napisao taj i taj papir, ja sam to prosledio tome i tome’, ali konkretno se ništa ne radi. Mi kao društvo ne radimo dovoljno dobro, niti se zna šta će biti posle sa detetom koje je bilo žrtva, niti šta će se desiti sa detetom koje je bilo zlostavljač i tu se nekako priča zataškava. Samo je bitno da, sad pričam iz svog iskustva, taj ugled koji škola ima se ne naruši, da se to nekako gurne pod tepih, da se samo dočeka da se izađe iz osmog razreda osnovne i da se odgovornost prebaci na nekog drugog. Sa druge strane, mi smo i deci dali ogromna prava, a zanemarili smo njihove obaveze i tu se takođe napravio veliki problem. Kao fondacija, kao čovek koji stoji ispred fondacije, sada ulažemo jako mnogo napora da bismo uticali i na državne organe da se tu nešto promeni, sa druge strane želimo da zaista uradimo nešto vrlo konkretno, da, ako imate problem kao roditelj u školi, znate kome ćete se obratiti, da znate način kako će taj neko uraditi posao i da znate konkretno šta je urađeno. To je nešto što sada nedostaje i mislim da na tome kao društvo moramo mnogo da poradimo. Mi nismo hteli da tome priđemo laički, pa smo angažovali stručne ljude da nam pomognu i da, recimo, iduće godine, da vam dam konkretne rezultate o tome šta smo uradili da vršnjačkog nasilja bude manje“, rekao je Igor Jurić.

B.M.