Opština Bečej ispunjava sve uslove za korišćenje geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja, pokazali su rezultati analize koja je predstavljena 23. marta na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, saopšteno je 27. marta na konferenciji za novinare, kojoj su pored direktora JP Toplana Dejana Vukovića prisustvovali i predsednik opštine Vuk Radojević i predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević.
Saopšteno je da opština Bečej – zajedno sa opštinama Vrbas, Kanjiža, Priboj i Jošanička banja – tokom proteklih godinu i po dana bila uključena u pilot projekat u okviru kojeg je islandsko-nemačka firma GTN izradila studije o korišćenju geotermalne vode. Ukupna vrednost projekta je 207.000 evra koje su zajedno finansirale firma GTN i nemačka razvojna banka KVF.
„Njihova analiza je pokazala da opština Bečej, u odnosu na ostalih pet opština, jedina ispunjava uslove da se investicija vezana za korišćenje geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja i realizuje. Značajno je i to što je analizu uradila eminentna kuća kao što je GTN, i da je pokazala da je studija koju je Toplana naručila i izradila 2012. godine, bila opravdana i da su predložena rešenja u toj studiji ispravna i što se tiče korišćenja i što se tiče tehničkih rešenja povezivanja bušotine geotermalne vode na daljinski sistem grejanja. Analiza je pokazala i da je vek eksploatacije bušotine preko 40 godina, tokom kojih će se zadržati postojeće karakteristike, s tim da se planira izbušiti još jedna bušotina koja bi služila za vraćanje iskorišćene vode nazad u zemlju. Jedina novina koju još predlažu je korišćenje visokotemperaturnih toplotnih pumpi koje bi temperaturu vode na izlazu podigle na 75-80 stepeni Celzijusa. Pored toga, urađena je i ekonomska analiza korišćenja bušotine, koja je pokazala da je rok otplate investicije oko 8,5 godina, što je za ovakav vid investiranja veoma dobro“, rekao je direktor Toplane Dejan Vuković i dodao da je sledeći korak traženje partnera za investiciju i da je islandsko-nemačka firma GTN, koja je učestvovala u izradi studije i analize, zainteresovana, te da se dolazak u Bečej predstavnika ove firme na razgovore o finansijskim detaljima i ulaganjima očekuje tokom maja meseca.
Prema rečima Vukovića vrednost ulaganja (izgradnja novog postrojenja sa priključkom na postojeću distributivnu mrežu, oko 800 metara vrelovoda od bušotine do mesta priključenja) prema postojećoj studiji koju je naručila Toplana, je oko 2,5 miliona evra, a ukoliko bi se uvažio predlog da se iskoristi i toplotna pumpa, trebalo bi investirati oko 3,4 miliona evra. Direktor Toplane očekuje da bi ovaj projekat mogao biti u primeni za grejnu sezonu 2016/17. godine.
Predsednik opštine Vuk Radojević je rekao da se lokalna samouprava jasno opredelila da ide u pravcu korišćenja geotermalne vode u daljinskom sistemu grejanja.
„Sama činjenica da je Toplana 2012. godine uradila studiju koja upravo govori o mogućnostima korišćenja geotermalne vode u daljinskom sistemu grejanja, je bila osnov da sa partnerima uđemo u razgovore, kao i za odabir Bečeja u ovaj pilot projekat, gde su finansijeri, islandsko-nemačka firma i KFV banka, pronašli interes da se bave istraživačkim delom u pogledu korišćenja geotermalne vode u Bečeju i mogućnosti eventualne dalje saradnje. Konkretni potezi su učinjeni, vidimo da je za sve potrebno vreme, sada idemo dalje i verujem da će sve ići u cilju realizacije ove ideje i da ćemo biti u prilici da tokom ove godine napravimo konkretne poteze. Mi smo 2012. godine u potpunosti isplatili bušotinu i nivelisali kamate i trenutno smo u proceduri dobijanja upotrebnih dozvola i za daljinski sistem grejanja i za banjski kompleks. Verujem da su ovi partneri vrlo zainteresovani da uđu u javno-privatno partnerstvo i mi, kao lokalna samouprava, tu vidimo naš interes, jer je u pitanju vrlo značajna komunalna delatnost. Uveren sam da ćemo naći zajednički jezik“.
Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević je istakao da će lokalna samouprava i Skupština opštine i svi izvršni organi opštine pružiti podršku da se ovaj projekat i realizuje. On je rekao da ne treba posebno naglašavati kakav će benefit doneti korisnicima daljinskog grejanja i samoj opštini prelazak sa skupog energenta, kao što je gas, na obnovljivi izvor energije koji posedujemo na teritoriji opštine.
LJ.M.