trg_fontaneSvako od nas ima (ili bi trebalo da ima) snove, bez njih bi nam život bio prazan, ali u zavisnosti od toga koliko smo snova ostvarili možemo da kažemo da li smo bili uspešni u životu ili ne. Ima i onih koji ne umeju da sanjaju, pa kopiraju i žive tuđe snove, a ima i onih koji se služe sitnim trikovima i prisvajaju tuđe snove, malo ih modifikuju i prilagode sebi. Ova teza bi mogla da se primeni i na lokalnu zajednicu.
Od ljudi koji se nalaze na vlasti i njihovih sposobnosti umnogome zavisi ostvarenje snova koji se mogu smatrati zajedničkim za sve u jednoj lokalnoj sredini. Primera kojim bi moglo da se potvrdi ovakvo gledište ima dosta, a neki od „svežijih“ su da smo „korak od ostvarenja dugogodišnjeg sna mnogih Bečejaca“, kako je predsednik opštine u više navrata tokom ove godine na raznim skupovima izjavljivao, da Bečej postane banjski grad, odnosno da smo već na samom pragu izgradnje komercijalnog banjskog kompleksa. Banja je verovatno zaista san velike većine žitelja ovog grada, koji je, uzgred budi rečeno, pre nekoliko decenija i bio banjski grad, doduše po merilima i potrebama ondašnjeg načina života. Međutim, ima snova koji neki u lokalnoj vlasti nisu prepoznali kao zajedničke, kao, recimo, davnašnju težnju žitelja Bečeja i Novog Bečeja da spoje, tj. premoste obale Tise, a to su i činili putem skele. Nažalost, predstavnici lokalnih vlasti su samo pre par godina, gotovo bez razmišljanja ustupili poklon most drugima da preko njega naprave put do ostvarenja svojih snova.
Razlog za ovaj poduži i bajkovit uvod je da se i oni koji vode ovaj grad ili će ga voditi, i oni koji u njemu žive, zamisle i razmisle o njegovoj budućnosti.
Naime, nedavno je završen javni uvid u nacrt Regionalnog prostornog plana Autonomne Pokrajine Vojvodine i u Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Regionalnog prostornog plana Autonomne Pokrajine Vojvodine na životnu sredinu u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji sa Republičkom agencijom za prostorno planiranje, Organizacionom jedinicom za teritoriju AP Vojvodine, održane su i javne prezentacije po većim gradovima Vojvodine.
|
Jedno su snovi, a drugo je realnost. Dovoljno je samo da krenemo put Bačkog Petrovog Sela. Reč je o putu, ako se tako može nazvati, koji se rekonstruiše nekoliko godina, radovi su započeti pa prekinuti, rečeno je da će se planiranih tri kilometra asfalta uraditi još prošle godine. Na pitanje šta će biti sa Petrovoselskim putem, Zvonimir Stankov je odgovorio: „U fokusu interesovanja su aktivnosti na rešavanju tekućih pro-blema koji su evidentni i očigledni. Mi uveravanja za rekonstrukciju Petrovoselskog puta imamo već tri godine, kažu nam da će koliko sutra početi da se radi, evo i danas verujemo da će to biti tako. Planiramo vrhunsku svetsku saobraćajnicu između Novog Sada i Bečeja, a još uvek se mučimo sa krpljenjem rupa u samom gradu, što je trebalo biti završeno još u maju mesecu. Trenutno se suočavamo sa takvim problemima, što ne znači da ne treba da planiramo, ne da maštamo, nego baš konkretno da planiramo i našu budućnost“. |
Obećanja ima – put i dalje ne postoji Prema rečima Zvonimira Stankova, direktora Direkcije za izgradnju Bečej, koncept Regionalnog prostornog plana dostavljen je na uvid i lokalnoj samoupravi u Bečeju. Predstavnici lokalne vlasti su na taj koncept imali nekoliko primedaba.
„U Direkciji za izgradnju smo razmotrili nacrt Regionalnog prostornog plana i Opštinskom veću smo predložili da stavi određene primedbe na koncept, što je i učinjeno početkom avgusta. Smatramo da imamo razloga da damo primedbe na koncept Regionalnog prostornog plana pokrajine, jer postojeći koncept potencira razvoj koridora, osnovnih pravaca, a Bečej se, nažalost, ne nalazi na tim osnovnim koridornim pravcima“, rekao je Stankov.
Bečejci su imali sedam primedaba na nacrt Prostornog plana Vojvodine, od kojih se jedna odnosi upravo na Koridor 10 i predlaže se da se „razmotri mogućnost povezivanja sa koridorom na najbližem i najpovoljnijem mestu da bi se izbegle zaobilaznice kroz naseljena mesta“, a to je, kako je rekao Stankov, „jako bitno da se definiše i da naš pristup tom koridoru bude na nama povoljnim mestima, jer sada ako idemo na sever, mi se priključujemo tako što prelazimo nadvožnjak, prolazimo kroz Bačku Topolu i onda se tek uključujemo na put, a ako ćemo da putujemo na jug, mi se priključujemo preko Žablja i Šajkaša, to je najbliže povezivanje sa Koridorom 10, ali je saobraćajnica od Bečeja do autoputa u katastrofalnom stanju. Tražimo da se nađe najpovoljnije i najracionalnije moguće rešenje za Bečej i da se ima u vidu da je to Bečeju vitalna stvar“.
Druga primedba se odnosi na povezivanje sa regionalnim centrom (Bečej-Novi Sad). Obrazlažući ovu primedbu Stankov je rekao: „Mi smo grad koji je vezan za regionalni centar, za Novi Sad, i mišljenja smo da od veze koju imamo sa Novim Sadom zavisi i kako će se razvijati naša opština. To je bitno pitanje, jer razvojem komunikacije i izgradnjom jednog kvalitetnog puta sa više traka koji bi obilazio oko Temerina, značajno bi se promenio kvalitet života u Bečeju. Na taj način Bečej bi postao deo Novog Sada, a mi bismo kao građani mnogo dobili, naši studenti bi mogli da žive u Bečeju, a da studiraju u Novom Sadu. Zbog izmeštanja suda iz Bečeja evidentan je problem u komunikaciji sa sudom u Novom Sadu, a sa izgradnjom jednog takvog puta vreme putovanja bi se skratilo sa sat i petnaest minuta na pola sata. To otvara i mogućnost uvođenja gradskog autobusa između Bečeja i Novog Sada, i građani Bečeja bi zahvaljujući takvoj komunikaciji mogli da lakše zadovoljavaju svoje administrativne, kulturne i sportske potrebe, kao i ljudi koji svakodnevno putuju na posao. Sa druge strane izvesno je da će se u Bečeju graditi banja, a sigurno je da sve kapacitete neće popuniti turisti iz Budimpešte, Beča ili drugih zemalja. Glavni konzumenti banjskih sadržaja će sigurno biti i ljudi iz okolnih velikih gradova, pre svih iz Novog Sada i Beograda. Pored toga, izgradnjom pomenute saobraćajnice vrednost nekretnina u ovom gradu bi značajno porasla, samim tim bi se infrastruktura podigla na viši nivo, tu imam u vidu kako se to odrazilo na Veternik, Bački Jarak, Kać i sva ona mesta koja gravitiraju prema Novom Sadu, a gravitiraju zbog dobrih saobraćajnica koje su značajno unapredile i život u tim mestima. Dakle, naše sugestije su da se potencira veza Bečeja sa Koridorom 10 i da se potencira veza između Bečeja i Novog Sada na taj način da se u Prostorni plan uvrsti ’potiska magistrala’ jer isti takav problem imaju i Temerin, Novi Bečej, Ada, Senta, Kanjiža. Otvaranjem ’potiske magistrale’ taj problem bi bio rešen, posebno kad se ima u vidu da na toj liniji živi 100.000 stanovnika. Inicijativu u vezi ’potiske magistrale’ Opštinsko veće je uputilo pomenutim opštinama da i one podrže tu ideju“, rekao je Stankov.
Bečejci su imali primedbe na nacrt Regionalnog prostornog plana i u vezi sa železničkim saobraćajem. Nacrtom je predviđena „rekonstrukcija, modernizacija, kao i perspektivna prekategorizacija (lokanih u regionalne)“ pored ostalih, pružnog pravca Bečej-Vrbas-Sombor, ali ne i Novi Sad-Čurug-Bečej-Senta, te je predloženo da se i ovaj pravac predvidi. U vezi vodenog saobraćaja i nautičkog turizma interesantno je da Prostornim planom nije obuhvaćen Bečej niti je u njemu „predviđena rekonstrukcija i izgradnja luke i pristaništa“, kao ni „projektovanje i izgradnja kapaciteta nautičkog turizma (prihvatni objekti)“, te se primedbom iznosi mišljenje da pored planiranih opština treba uvrstiti i Bečej, s obzirom na to da je „razvoj turizma strateško opredeljenje opštine Bečej, da će se izgradnjom banje u blizini reke Tise i kanala DTD neminovno stvoriti potreba za određenim kapacitetima nautičkog turizma“.
Bez obzira na to što je „razvoj turizma strateško opredeljenje opštine Bečej“, na tom se prethodnih godina nije radilo, a postavlja se i pitanje šta će luka i pristanište Bečeju, kada vlasti godinama nisu u stanju da izgrade plažu na obali Tise.
Primedba je stavljena i na oblast vazdušnog saobraćaja, uz obrazloženje da se Bečej nalazi na lokaciji koja može da bude centar nekog budućeg vazdušnog saobraćaja u Vojvodini, tim pre što ovde postoji poljoprivredni aerodrom i uslov da se on transformiše u komercijalni aerodrom na lokalitetu Jezero-Fantast. Takođe je predloženo da se u planu „pored međunarodnih biciklističkih ruta 6 i 11 EuroVelo predvidi i biciklistička staza pored reke Tise“.
„Ovo su predlozi za neke dugoročne planove, u narednih pet, deset, dvadeset godina. Pošli smo od toga da ako sad to ne bude predviđeno ovim Regionalnim prostornim planom i ako se kroz pet ili deset godina pojavi potreba za nekim od datih predloga, da će onda odgovor biti, pa to nije u planu, i mnogo teže će se pokrenuti takva pitanja“, rekao je direktor Direkcije za izgradnju Bečej.
U septembru će se u Vladi Vojvodine održati sastanak na kojem će se sumirati primedbe na nacrt Regionalnog prostornog plana, kada će sve opštine imati priliku da obrazlože svoje primedbe, ideje i predloge.
Neko će reći da su bečejske primedbe samo „pusti snovi“, ali ipak, i oni su potvrda da ih Bečej ima i to je dobro. Pitanje je, međutim, koliko su ti snovi daleko od realnosti i da li će vladajuće garniture, sadašnje i buduće, biti sposobne da ih i ostvare kao snove svih Bečejaca, a ne samo za sebe kao što je sadašnji centar grada bio san jednog čoveka ili nekolicine na vlasti.
LJ.M.
