trg_fontane
Reforma zdravstva u Srbiji traje nekoliko godina, a odluke koje su donele promene u funkcionisanju zdravstvene zaštite odrazile su se i na pacijente i na zaposlene u zdravstvu, pogotovo kada je reč o racionalizaciji broja radnika.
Sa jedne strane smanjuje se broj zaposlenih u zdravstvu prema kadrovskom planu Ministarstva zdravlja, koje finansira Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) i radna mesta sa kojih kadrovi odlaze u penziju najčešće se gase, dok sa druge strane nedostaju lekari, sestre ili nemedicinsko osoblje. Ovakva situacija je dovela do toga da gotovo u svim bolnicama ili većim zdravstvenim centrima u Srbiji menadžmenti ustanova zaključuju ugovor o radu sa stručnjacima koji im nedostaju, sa takozvanim vanugovornim radnicima, koje plaćaju sami, a ne RFZO.
Prošle godine broj zaposlenih u zdravstvu, prema podacima objavljenim u medijima, bio je 161.000, a krajem godine oko 120.000; 105.000 zaposlenih bilo je na „spisku“ Fonda, dok precizne statistike o broju vanugovornih radnika nema, ali se smatra da ih je bilo oko 15.000.
Problemi u vezi sa brojem zaposlenih nisu mimoišli ni bečejski Dom zdravlja.
Dom zdravlja u Bečeju je pre šest meseci od Ministarstva zdravlja, odnosno Fonda za zdravstveno osiguranje dobio instrukcije o smanjenju broja zaposlenih u stomatološkoj službi (odeljenja za decu i za odrasle u Bečeju, stomatološke službe u ambulantama u naseljenim mestima). Trebalo je da ostane bez posla osam osoba od ukupno 23 zaposlenih, jer Fond obezbeđuje plate samo za 15 radnika. Direktor Doma zdravlja Siniša Šijačić je tada rekao da se radi o tri stomatologa i pet medicinskih tehničara i da ne zna kako će to pitanje biti rešeno ali je istakao da će plate pomenutih radnika (viškova) finansirati Dom zdravlja dok bude mogao. Sredinom januara ove godine još uvek nije rešena sudbina osmoro zaposlenih u stomatološkoj službi, ali oni i dalje rade.
„Broj od 23 radnika, koliko ih je ostalo prošle godine na stomatologiji, uklapao se u normativ od 2006. godine, ali je taj normativ promenjen i u našem slučaju Fond plaća 15 radnika, tako da imamo problem finansiranja, jer samo za plate na godišnjem nivou treba da obezbedimo oko šest miliona dinara. To su i doktori koji rade sa decom i ne mogu svi da naplate usluge i da zarade platu, a od Fonda ne dobijaju platu. Ne znam još kakav će biti kraj te priče. To je veliki problem u celokupnom zdravstvu na primarnom nivou u Srbiji i nadam se da će se pronaći neki model, ako ništa drugo onda da bude kao i u svakoj drugoj firmi ili preduzeću, raskid radnog odnosa u skladu sa odredbama Zakona o radu. Nije problem samo finansiranje. I u ovim restriktivnim vremenima, gledano i finansijski i normativno, mi smo pokušali da dobrom organizacijom i raspoređivanjem radnika i u naseljenim mestima dođemo do nekog nivoa koji bi bio najoptimalniji za potrebe građana. Međutim, broj zaposlenih će se smanjivati, štošta će nestati na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Ako se ovako nastavi, verovatno će se za sve morati ići za Novi Sad, ili će svi biti ovde u Bečeju a ne i u naseljenim mestima. Na odeljenju za odrasle smo imali četiri doktora, pošto na 10.000 stanovnika ide jedan. Sada je to po normativu dva stomatologa koji se finansiraju iz Fonda, a smanjen je broj zaposlenih i na dečijem odeljenju“, rekao je Šijačić.
On je komentarisao i tekstove u medijima u vezi sa sudbinom jedne lekarke iz Novog Sada, koja je radila u bečejskom Domu zdravlja po ugovoru i kojoj, mada je trudna, krajem prošle godine on nije produžen. Nakon što je vest objavljena u medijima, oglasio se predstavnik Ministarstva zdravlja, rekavši da će doktorica biti zaposlena na neodređeno vreme.
Šijačić smatra da „ne postoji dovoljna obaveštenost o načinu i proceduri zapošljavanja“, te je dodao da po normativu kadrova u sklopu mreže zdravstvenih ustanova Dom zdravlja u Bečeju ima višak zaposlenih. „Republički fond zdravstvenog osiguranja, odnosno filijala Novi Sad, kojoj pripada ustanova u Bečeju, odobrava broj zdravstvenih radnika i spisak svih zaposlenih se nalazi na njihovom sajtu. U slučaju da treba da se zaposli neko po bilo kom osnovu (upražnjeno radno mesto zbog odlaska u penziju, trudničko bolovanje, specijalizaciju) nema govora o povećanju broj zaposlenih, nego može da se uradi zamena te osobe u okviru postojećeg broja. Za to moramo da tražimo saglasnost komisije za racionalizaciju pri Ministarstvu zdravlja, oni tu saglasnost prosleđuju Fondu, koji osobu stavlja na spisak i finansira je, određuje identifikacioni broj i omogućava joj da radi. To je jedini model i niko drugi ne odlučuje o tome. Doktorka o kojoj je reč, više godina je radila u Domu zdravlja na određeno vreme, to jest na zameni. Poslednji ugovor joj je istekao 31. decembra 2012. godine, kada se doktorka koju je menjala, vratila sa specijalizacije, a ne radi se o tome da je dobila otkaz, kao što je preneto u medijima, niti ima veze što je ostala u drugom stanju jer je ugovor na ovaj period ranije potpisan. Ja sam tražio saglasnost Ministarstva da joj se ugovor produži, ali nismo je dobili. Sa sekretarom u resornom ministarstvu sam nekoliko puta razgovarao o tome i postojale su naznake da će se za doktorku naći neko rešenje, ali ja još nisam dobio sugestiju kakvo i da li će to biti u ovom domu zdravlja ili negde drugde“, rekao je Šijačić.
To što je trudna doktorka ostala bez posla, nije izolovan slučaj, takve stvari se dešavaju i mnogim drugim ženama koje zbog trudnoće ostaju bez posla ili iz istog razloga ne mogu da se zaposle. Trudnoća i posao su teme kojima bi država trebala da se pozabavi, tim pre što prema podacima Republičkog zavoda za statistiku svake godine u Srbiji, je u proseku oko 30.000 ljudi manje, stopa nataliteta je devet promila, stopa mortaliteta iznosi 14,2 promila, a uočljiva je i negativna stopa prirodnog priraštaja od minus 5,2 promila.
LJ.M.
