trg_fontane
Usevi na njivama u Vojvodini su zbog suše i visokih temperatura u veoma lošem stanju i procenjuje se da će prinos biti izuzetno slab, a da će poljoprivrednici imati ogromnu štetu. Vlada Vojvodine je uputila dopis Vladi Srbije tražeći da se proglasi stanje elementarne nepogode i usvoje mere pomoći poljoprivrednicima koji su zbog suše imali štetu na usevima.
Člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu i selo Anđelka Miškovića pitali smo o stanju useva i šteti u bečejskom ataru, ali i o tome kakve mere će preduzeti lokalna samouprava kako bi pomogla poljoprivrednicima.
„Stanje useva u opštini je slično kao i u svim drugim opštinama u Vojvodini, međutim, iznošenje priče u javnost o proglašenju elementarne nepogode još nije u potpunosti tačno, jer se elementarna nepogoda proglašava na nivou pokrajine a preduslov za to su određene mere koje treba da preduzimaju opštine. Na tim merama radimo: formirana je komisija za procenu štete i dogovorili smo se da članovi komisije obilaze sve katastarske opštine i sve delove atara na teritoriji opštine Bečej, pri čemu će utvrditi štetu na svim kulturama, odnosno na sedam-osam vodećih ratarskih kultura da bi se utvrdio procenat štete. Karakteristično je da su štete izuzetno velike, pogotovo što se radi o fiziološkoj suši, sada više ne mogu da pomognu ni veće količine padavina, a to će se proporcionalno odraziti na smanjenje prinosa. Čak su i na usevima koji su u sistemima za navodnjavanje vidljive štete“, rekao je Mišković.
Opštinska komisija će da konstatuje štete po kulturama i po katastarskim opštinama, međutim, proglašenje elementarne nepogode nije samo u nadležnosti opštine Bečej, takav zahtev mora da potvrdi viša instanca vlasti, objasnio je Mišković i dodao da su predstavnici lokalne samouprave svesni situacije u poljoprivredi, ali se još ne zna, ukoliko se proglasi stanje elementarne nepogode, ko će da nadoknadi štetu poljoprivrednicima, a reč je o ogromnim iznosima. „Opština Bečej nema mogućnost da nadoknadi te štete, ali ćemo pripremiti sve potrebne papire da možemo da učestvujemo na konkursima na tu temu. Predložio sam da se uzima slučajan uzorak useva u okviru katastarskih opština, najmanje pet po jednoj kulturi, i na osnovu toga ćemo napraviti zaključak o procentu štete na teritoriji opštine“, rekao je Mišković.
U odgovoru na pitanje da li predstavnici opštine imaju podatak o procentu štete i o poljoprivrednim kulturama koje su pretrpele najveću štetu, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, je rekao da ima informacije, ali još ne može objaviti procenat štete, i da su velike štete pretrpele sve ratarske kulture, a najviše su pogođeni kukuruz i soja, dok će se procenat šteta na šećernoj repi znati u narednih mesec, mesec i po dana.
Mišković je objasnio da na procenat štete na usevima mnogo toga utiče, predusevi, dubina obrade zemljišta, količina i rezerve zimske vlage. „Mislim da je ovo definitivno nezapamćena suša, posebno što se kod nas barata sa cifrom od 600-611 milimetara padavina u toku godine, a vrlo retko se spominje da je to bilo u neodgovarajućem periodu u toku godine“.
I u Asocijaciji primarne poljoprivredne proizvodnje „Vojvodina agrar“ kažu da su štete na usevima velike i da će rod biti prepolovljen u odnosu na prosečan rod. „Pšenica je imala solidne uslove osim na kraju, oko 10-15 posto je manje rodilo, ali je manje i posejano, nego ranijih godina. Pšenica je dobrog kvaliteta. Od suše su najviše stradali kukuruz i soja, za suncokret još ne mogu da dam procenu. Većini kultura u Vojvodini više ne može da pomogne ni kiša, biljke su završile vegetaciju, nisu se oplodile i posao je završen. Štete na usevima će biti najmanje 50 posto u odnosu na prosečan rod. Mislimo da država treba da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, ako je i koliko je u prilici to da uradi. Zalažemo se za to da se proglasi stanje elementarne nepogode, a da se ne uvede zabrana izvoza, jer bi to oborilo cene i poljoprivrednicima bi bilo još teže, s jedne strane imali bi manji rod, a s druge i manje cene“, rekao je Pavle Pustajić, direktor „Vojvodina agrara“ u Bečeju.
On je rekao da su asocijacije „Vojvodina agrar“ i Klub 100P plus uputili zajednički dopis ministru poljoprivrede i ostalim nadležnim organima u kom predlažu mere za smanjenje posledica suše, smatrajući da je ovo jedna od „najgorih godina u istoriji“ poljoprivredne proizvodnje i da je neophodno da „opštine, pokrajina Vojvodina i Republika Srbija u određenoj meri nadoknade gubitak proizvođačima i omoguće im da imaju minimum sredstava da pripreme zemljište i zasnuju narednu proizvodnju, kao i da vrate zaduženo“.
Poljoprivredne asocijacije traže od države: nadoknadu štete registrovanim poljoprivrednim proizvođačima u zavisnosti od kulture, područja i mogućnosti budžeta; isplatu subvencija za 2012. godinu u što skorijem roku i prema uredbi kako bi se poštovao dogovor poljoprivrednika sa prethodnim ministrom poljoprivrede Dušanom Petrovićem (ukoliko bi ostali na snazi propisi o plaćanju po kilogramu, zbog suše i postavljenog graničnog referentnog prinosa poljoprivrednici ne bi ni dobili subvencije za 2012. godinu, a najveći problem je što te uredbe predviđaju isplatu tek iz budžeta za 2013. godinu); ukidanje plaćanja naknade za navodnjavanje/odvodnjavanje za 2012. i 2013. godinu; reprogramiranje državno subvencionisanih kredita; obezbeđenje isplate većeg dela subvencija za 2013. u prvom kvartalu godine. Poljoprivredne asocijacije traže od države i da paorima omogući nabavku regresiranog goriva za jesenje radove, imajući u vidu da će zbog suše radovi početi mnogo ranije.
LJ.M.
