Krajem januara i početkom februara, na osnovu Uredbe vlade, pokrenuta je akcija razmene mineralnog đubriva KAN za merkantilnu pšenicu i kukuruz prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg roda „radi povećanja poljoprivredne proizvodnje i prehrambene sigurnosti građana“.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović izjavio je da je odziv poljoprivrednika bio dobar i da je više od 12.000 poljoprivrednih proizvođača iz Srbije podnelo zahtev za razmenu pšenice i kukuruza za ukupno 14.000 tona mineralnog đubriva KAN. On je istakao da to što je premašena inicijalna količina đubriva od 11.190 tona, pokazuje da je ova mera bila pravovremena i dobra, a da su ključnu ulogu u razmeni odigrali savetodavci, neposrednim učešćem i promovisanjem te mere ministarstva kod poljoprivrednih proizvođača.
Upitan da li je podneo zahtev za zamenu pšenice i kukuruza za mineralno đubrivo, Karolj Berkeš, poljoprivrednik iz Bečeja, rekao je da ni on, ni uži krug njegovih prijatelja poljoprivrednika to nije učinilo jer u Bečeju ne postoji skladište.
„Ne kažemo da to nije povoljno, jeste, ali samo kada bismo u Bečeju imali skladištara, jer bi tada predaja pšenice ili kukuruza za KAN bila jednostavnija, ali ako treba po đubrivo otići u fabriku ili nositi pšenicu za Sentu ili kukuruz za Zrenjanin, onda je zbog male količine to neisplativo“, kazao je Berkeš.
U Bačkom Petrovom Selu je bilo zainteresovanih poljoprivrednika za akciju zamene pšenice i kukuruza za veštačko đubrivo, a aktivnosti u vezi sa tim poslom obavljali su poljoprivredni asistenti, rekla je Erna Kiš Čisar, koordinatorka u projektu Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredne asistente.
„Sada je u toku potpisivanje ugovora. Realizaciju, odnosno razmenu bi trebalo što pre da uradimo, zato što đubrivo treba ratarima. Svaki proizvođač je mogao da se opredeli da li želi sam da ide po đubrivo ili želi da mu se đubrivo dostavi, i različito su se izjasnili, a inače roba koja je za razmenu će se predati u javna skladišta“, rekla je Čisar.
Na pitanje kakva je saradnja između poljoprivrednih asistenata i poljoprivrednih proizvođača, Čisar je kazala da je ona korektna, da je neznatan broj onih koji su tu saradnju i stručnu pomoć odbili i da su po njenom mišljenju ljudi zadovoljni: „Sve je to novo. Ljudi imaju i strah od nepoznatog. Neobično im je da im agronom dođe u kuću ali mislim da su ljudi ipak dobro prihvatili asistente i njihovu pomoć i verujem da će ovaj projekat doneti dobre rezultate“, rekla je Česar.
Sekretar Mesne zajednice Bačko Petrovo Selo Zoltan Kiš je rekao da su u selu angažovana tri poljoprivredna asistenta, po jedan iz Srbobrana, Bečeja i Petrovog Sela i da su im na raspolaganju prostorije mesne zajednice.
„Mislim da asistenti savesno rade svoj posao, najave se i svakodnevno obilaze gazdinstva. Nedavno su radili i popis za razmenu pšenice i kukuruza za veštačko đubrivo“, rekao je Kiš.
Slične informacije smo dobili i od Predraga Spasića, sekretara Mesne zajednice Radičević, koji je rekao da prema njegovim saznanjima u Radičeviću nije bilo otpora poljoprivrednika za ovakav vid saradnje, kao i da je saradnja između poljoprivrednog asistenta, poljoprivrednika i mesne zajednice, koja se aktivno uključila u ovaj program, na zavidnom nivou.
„U Radičeviću je angažovan jedan asistent iz Srbobrana, prostorije mesne zajednice su mu na raspolaganju, kao i telefon i faks, redovno dolazi i aktivan je. Radio je na poslovima registracije i obnovi registracije poljoprivrednih gazdinstava, i na sprovođenju akcije razmene roda za veštačko đubrivo. S obzirom na to da svake godine svako registrovano gazdinstvo ima pravo na besplatnu analizu zemljišta, a zbog procedure koja je nepovoljna za poljoprivrednike, malo je njih u selu do sada to i uradilo, dogovorili smo se da taj posao on uradi“.
Što se tiče poljoprivrednih asistenata u Bečeju, poljoprivrednik Karolj Berkeš je u svoje ali i u ime jednog broja poljoprivrednika izneo pritužbe na njihov rad. „I pored toga što je ministar izjavio da njima možemo slobodno da se javimo ako nam treba neka pomoć, mnogim zemljoradnicima nisu bili voljni da stave na raspolaganje svoje brojeve telefona kako bismo mogli da ih pozovemo i obratimo im se za savet. Oni nemaju kancelariju, rade od kuće do kuće, dolaze nam na prag, a mi ne možemo 24 sata sedeti kod kuće i čekati da nam se oni jave, a nisu bili voljni da nam ostave kontakt telefon da možemo da se dogovorimo“, objasnio je Berkeš.
U opštini Bečej Ministarstvo poljoprivrede od 1. novembra angažovalo je dvanaest poljoprivrednih asistenata čiji je posao da savetuju poljoprivrednike kako da pospeše svoju proizvodnju, da im pomažu prilikom zahtevanja subvencija, kada se javljaju na razne konkurse i tako dalje. Ovaj program finansira Ministarstvo poljoprivrede i plata jednog asistenta je 40.000 dinara, plus putni troškovi (ukoliko su potrebni), a moguća je i dodatna zarada ukoliko se asistent posebno istakne. Svi asistenti su potpisali ugovor na godinu dana.
LJ.M.