trg_fontane
Prošle nedelje je u Narodnoj biblioteci novinarima iz Bečeja predstavljen Savet za štampu Srbije.
O ulozi i značaju Saveta za štampu i njegove Komisije za žalbe govorili su predstavnici Saveta za štampu, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta, Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), Svetozar Raković, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Dejan Miladinović, predsednik Upravnog odbora „Lokal presa“ i Vladan Filipčev, član „Lokal presa“ u Upravnom odboru Saveta.
Savet za štampu je samoregulatorno telo koje su osnovali NUNS, UNS, „Lokal pres“ i Asocijacija medija i okupljа izdаvаče, vlаsnike štаmpаnih medijа i profesionаlne novinаre, a njegova uloga je dа prаti poštovаnje Kodeksа novinаrа Srbije u štаmpаnim medijimа i rešаvа žаlbe pojedinаcа i institucijа nа sаdržаje štаmpаnih medijа i njihovih veb-izdanja.
„Osnova delatnost zbog čega je formiran Savet za štampu je praćenje poštovanja Kodeksa novinara u štampi i da primamo i rešavamo žalbe građana na tekstove ili fotografije koje objavljuju štampani mediji. Može se žaliti samo onaj ko je lično pogođen sadržajem objavljenog teksta ili fotografije i to u periodu najduže od tri meseca nakon objavljivanja, i na novine koje su u članstvu Saveta za štampu. Uglavnom su to sve novine, čak i ove koje nisu bile u Asocijaciji medija sada pristupaju, tako da su u ovom trenutku u najavi ili su već u Savetu, sve dnevne i najveći broj periodičnih novina, kao i 33 lokalnih medija. Kada neko podnese žalbu na neki sadržaj u novinama, najpre pokušavamo da problem rešimo medijacijom, da onog ko se žali povežemo sa redakcijom i da se oni dogovore oko objavljivanja ispravke, demantija ili na bilo koji drugi način da se taj spor reši. Ukoliko to nije moguće, o žalbi odlučuje Komisija za žalbe Saveta za štampu. Ideja je da se na ovaj način smanji broj sudskih sporova koji se vode protiv medija i da se što veći broj građana i institucija animira da se umesto sudu, obrate Savetu za štampu. Komisija odlučuje o tome da li je bilo povrede Kodeksa novinara ili nije i u slučaju da proceni da jeste, medij koji je povredio Kodeks, ima obavezu da objavi odluku komisije, to je praktično i jedina kazna. Do sada je komisija odlučivala o 14 žalbi, a u četiri slučaja je donela odluku da je prekršen Kodeks novinara, desilo se da je svaki put u pitanju bio list Press“, rekla je Novaković.
Komisija za žalbe ima 11 članova, osam članova osnivača i tri člana javnosti (građani koji vode nevladine organizacije ili se bave ljudskim pravima ili promovisanjem slobode govora), a ta tri člana bira Upravni odbor Saveta za štampu na konkursu. S obzirom na to da je jedan član iz redova javnosti podneo ostavku zbog političkog angažovanja, uskoro bi trebalo da bude izabran novi član.
Mediji koji su pristupili Savetu za štampu, prihvatili su njegovu nadležnost i u obavezi su da objave odluku Komisije za žalbe ukoliko se konstatuje da je Kodeks novinara prekršen, a pored toga odnedavno mediji koji su u Savetu za štampu imaju i obavezu da na naslovnoj strani ili u impresumu objave markicu sa znakom Saveta za štampu po kojoj će čitalac znati da taj list potpada pod nadležnost Saveta i nastoji da se pridržava Kodeksa novinara.
Sve informacije o Savetu za štampu, o Komisiji za žalbe, kao i žalbe i spisak medija koji su u članstvu Saveta, nalaze se na sajtu: www.savetzastampu.rs.
Svetozar Raković generalni sekretar NUNS-a je na tribini u Bečeju napomenuo da se ne razume najbolje smisao Saveta: „Mnoge kolege misle da je reč o nekakvoj vrsti cenzure. Nema nikakve cenzure, jednostavno nam je stalo da podignemo nivo novinarske profesije. Talas tabloidizacije je zahvatio sve medije i nije zaobišao ni elektronske medije, ali je najočigledniji u štampi, čime je poljuljan ugled profesije i mediji nekad svesno ulaze u nešto što se ne može nazvati odgovornim novinarstvom. Ovde je reč o principu samoregulacije i na tome insistiramo kada prezentujemo Savet za štampu, jer mislim da je to suštinski važno. U nekim evropskim zemljama postoje modeli gde i država ima uticaj i učestvuje, ako ni na koji drugi način ono bar finansiranjem rada Sveta za štampu, takav model ima i Nemačka. Mi smo se opredelili za norveški model, koji nam se učinio najprijemčivijim kada su u pitanju naši uslovi, i mi smo odbili ponuđenu pomoć države. To smo odbili zato što se pretpostavlja da onaj ko daje novac, posebno kada je u pitanju država, nešto za to i traži, a hteli smo da struka sama odlučuje o tome da li se poštuje Kodeks i da li se poštuju etički principi u sadržaju nekog medija ili ne. Ako to radi država znamo da onda najčešće ne odlučuju stručni, nego neki drugi faktori ili razlozi“. O svrsi Saveta za štampu Vladan Filipčev je rekao da on nije istražni organ i nema funkciju monitoringa medija, već samo odlučuje po žalbama neposredno oštećenih, iako smatra da u pisanim medijima ima mnogo tekstova koji zaslužuju da budu predmet žalbe. „Najvažnije je da ovaj Savet postane samoodrživ, da počne da funkcioniše i da postigne respektabilitet i legitimitet u tom smislu da ga pre svega prihvate novinari, a ukoliko ga novinari prihvate, po automatizmu se pretpostavlja da će to učiniti i čitaoci i javnost“, rekao je Filipčev.
Savet za štampu planira da ubuduće, osim za novinare, organizuje tribine sudijama i advokatima.
LJ.M.
