Promocija Ujedinjenih regiona Srbije u Bečeju: Da novac ostane u Bečeju

Funkcioneri Ujedinjenih regiona Srbije (URS) su uoči prvomajskih praznika posetili Novi Bečej, a zatim i Bečej u okviru turneje po Srbiji tokom koje sprovode akciju potpisivanja peticije i promovišu ideju decentralizacije i regionalizacije Srbije.

Nakon obilaska Četkare, gde su se zadržali u kratkom razgovoru sa vlasnikom Lajošem Zedijem i radnicima, Mlađan Dinkić, predsednik URS-a, Snežana Samardžić Marković, ministarka omladine i sporta, Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, Zoran Subotički, predsednik nevladine organizacije Lidernet – mreža lidera lokalnog održivog razvoja, i Zoltan Feješ, član uprave Ujedinjenih regiona Srbije, pred više od stotinu građana su održali tribinu „Moj Bečej – velika šansa“ u Narodnoj biblioteci Bečej, a potom je u kafiću „Penny Lane“ priređen „političko-zabavni“ koncert na kojem je nastupio Mlađan Dinkić.
Na tribini je rečeno da je cilj URS-a da decentralizacijom i dekoncentracijom vlasti, kao i regionalizacijom ojača demokratiju, osnaži institucije i donese ravnomernu ekonomsku korist i razvoj društva. Dinkić je naveo da je centralizovan i nepravedan sistem jedan od osnovnih razloga zašto Srbija sporo napreduje i da on može da se promeni ukoliko postoji politička i narodna volja za to. Rekao je da su opštine samo formalno lokalne samouprave jer pored ovlašćenja koje imaju, suštinski nemaju čime da upravljaju jer nemaju ni imovinu ni pare.
„Zakon o lokalnoj samoupravi dao je dovoljno velika ovlašćenja opštinama, po evropskom uzoru, da rešavaju probleme lokalnog karaktera, međutim, drugi zakoni to onemogućavaju, nema novca i nema imovine. Lokalna samouprava bi mogla da reši neke probleme kada novac koji je zarađen u Bečeju ne bi bio transferisan u Novi Sad i Beograd. Krajem maja ćemo predložiti poslanicima Skupštine Srbije da najveći deo od poreza na plate koje građani Bečeja zarade, ostane u Bečeju“, rekao je Dinkić i na primeru Bečeja objasnio kako taj sistem danas funkcioniše, rekavši da je u Bečeju prošle godine i pored problema koji postoje u privredi i stope nezaposlenosti od 25 posto, koja je iznad proseka Srbije, naplaćeno 382 miliona dinara od poreza na zarade zaposlenih, a od toga je 230 miliona dinara upućeno u republičku i pokrajinsku kasu, a opštini je iz republičkog budžeta vraćeno 150 miliona dinara. Dinkić je naglasio i očiglednu praksu: da novcem lokalnih samouprava raspolažu nadležni u fondovima, ministarstvima ili sekretarijatima i umesto lokalnih samouprava oni odlučuju da li će se, recimo, okrečiti biblioteka, graditi sala: „Nije posao Fonda za kapitalna ulaganja da radi lokalnu biblioteku ili krov na Domu zdravlja, on treba da radi regionalne projekte, da izgradi put od Bečeja do Bačkog Petrovog Sela čija je vrednost 600 miliona dinara, a da da vama u Bečeju da vašim novcem sami rešavate krpljenje krovova, izgradnje fiskulturnih sala, manje projekte. Predlažemo da Bečeju ostane 305 miliona dinara, da manji deo ide ka pokrajini, dakle, umesto 230 samo 77 miliona dinara da ide ka Novom Sadu i Beogradu, a isto toliko i da se vrati, da sve ono što se zaradi i ostane ovde, to je suština Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada će predsednik opštine i gradska uprava imati motiv da smanje firmarine preduzetnicima i interesa da smanje lokalne takse, jer ako se smanje firmarine i ako neko zaposli nove radnike, novac od poreza na plate ostaje Bečeju koji je mnogo veći izvor prihoda. Problem je da je poslednje tri godine Ministarstvo finansija sistematski smanjivalo transfere gradovima i opštinama koji su propisani zakonom iz 2005. godine, a 2009, 2010. i 2011. godine prekršen je zakon“.

Dinkić je govorio i o upravljanju republičkom, pokrajinskom i lokalnom imovinom, rekavši da je Zakon o centralizaciji upravljanja imovinom još 1995. godine doneo Slobodan Milošević, a da je taj zakon ostao do danas jer se, kako je rekao, „nekome to osladilo“ i „zbog monopola nekoliko ljudi koji se plaše konkurencije, mi imamo atrofiju čitavog sistema. Ja to hoću da razbijem“. „Razbijanje“ je moguće, kazao je predsednik URS-a, „ako vi budete ovo masovno podržali“. U tom slučaju, objasnio je Dinkić, „ja vam garantujem da ćemo ovo uraditi do jula meseca i od avgusta može da počne da se primenjuje“.
O tome zašto tek sada govori o potrebi decentralizacije i povraćaja imovine lokalnim samoupravama, Dinkić je rekao da kao guverner Narodne banke i ministar finansija nije bio toga svestan sve dok nije postao ministar za regionalni razvoj.
Prema njegovim rečima, peticiju za decentralizaciju je do sada potpisalo više od 250.000 građana, među kojima su i predstavnici drugih političkih partija. Peticiju su potpisali i predsednik opštine Novi Bečej i predsednik opštine Bečej.
U delu otvorenom za diskusiju skupu se obratio i Peter Knezi, predsednik opštine Bečej, koji je izneo svoje razloge zbog kojih je potpisao peticiju, rekavši da je promenom načina transfera novca od republike ka opštinama, opština je „od danas do sutra dovedena na prosjački štap“ i da se nalazi u situaciji da mora građanima da objašnjava zašto neki projekti još nisu urađeni i zašto sredstva koja su obećana nisu „došla“, te da smatra da je decentralizacija i vraćanje imovine „jedini način da lokalne samouprave funkcionišu i da se razvijaju “. Zatim se u diskusiju uključio i Lajoš Zedi, koji je zamerio predsedniku opštine što su poslednjih godina komunalni doprinosi povećani 5-6 puta, takse na firme 12 puta, rekavši da će i privreda koja još radi u opštini propasti, jer „vi sad već otimate pare“. On je istakao i da mu je opština nezakonito oduzela deo placa od firme koju je kupio, da je on dobio spor, ali da taj predmet još uvek stoji u nekoj opštinskoj fioci.

LJ.M.