Prvih 500

Poštovani čitaoci, „Bečejski mozaik“ se po petstoti put pojavio iz štampe, vama na usluzi i samo zbog vas. Sticaj okolnosti je hteo da se to dogodi dan uoči Velikog petka posle nešto više od dvanaest godina od objavljivanja prvog broja nove serije.

Tokom ovog perioda, svojim uređivačkim konceptom redakcija se trudila da pruži doprinos širenju multikulturalnosti i međunacionalne tolerancije i ispuni svoje osnovne zadatke: objektivno i kritičko informisanje građana u opštinama Bečej i Novi Bečej o lokalnim temama, kao i o značajnim kulturnim i političkim dešavanjima u zemlji u skladu sa najvišim zahtevima profesije.
Za ovih 500 brojeva bilo je mnoštva događaja i ličnosti koji su uticali na ukupna dešavanja u našem društvu i na svakog stanovnika SRJ, SCG, RS, Vojvodine, APV, Bečeja i Novog Bečeja pojedinačno, pa tako posredno i neposredno i na redakciju „Bečejskog mozaika“.
Sasvim je moguće da smo ponekad i grešili. Koliko? Ne znamo tačno, ali ono što znamo sigurno: nismo grešili namerno.
Naredni redovi predstavljaju svojevrstan prikaz istorije „Bečejskog mozaika“. Pokušaćemo da istaknemo najvažnija dešavanja koja su uticala na nas i ljude koji su doprinosili razvoju i one koji su pokušali da utiču na naš list.
Dozvoljavamo mogućnost da pojedini događaji ili ličnosti budu izostavljeni.
Možda će se neko zbog toga i naljutiti i izložiti nas kritici i osudi. To pravo nikada nismo sporili. Nećemo ni sada. Ali, ti isti, ako ih ima, a ima ih, sigurno bi se ljutili i kada bismo ih pomenuli.

Istorija

Prvi broj „Bečejskog mozaika“ se pojavio u prodaji 6. jula 1994. godine. Osnivač i izdavač je bio PP „MI-KOMERC“, direktor Geza Berček, a glavni i odgovorni urednik Zolika Tot Mužika. List je imao 16 strana A4 formata, od kojih je polovina bila na srpskom, a polovina na mađarskom jeziku. Periodika je bila nedeljna i po uređivačkom konceptu se mogao svrstati u kategoriju porodičnih novina. Uz dosta problema nedeljnik se 53 puta pojavio pred čitaocima i potom je prestao sa izlaženjem.
Ponovo je pokrenut 25. juna 1997. godine istog formata i izgleda sa naizmeničnim izlaženjem na srpskom i mađarskom jeziku. Izdavač je bila d.o.o. „JUSTICIJA“ Bečej, a glavni i odgovorni urednik Tihomir Brankov. U izmenjenom sastavu od prethodnog, redakcija se trudila da zadovolji zahteve lokalnog informativnog glasila, međutim, doživljava sudbinu prethodnika. Nakon šest brojeva „Bečejski mozaik“ prestaje da se štampa.
Usledio je novi pokušaj. Osnivačka prava „Bečejskog mozaika“ preuzima Tihomir Brankov koji postaje nominalni vlasnik i direktor. Obezbeđene su finansije, angažovan je profesionalni novinar „Ekspres politike“ iz Beograda Slobodan Klisinski, koji sa prethodnom ekipom i nešto drugačijim konceptom, pokušava da stekne poverenje bečejske čitalačke publike. Od 10. februara 1998. godine, u takozvanoj novoj seriji na srpskom jeziku novine izmenjenog dizajna, formata A3, izlaze dvonedeljno, svakog drugog petka. Nakon pet-šest brojeva, zbog manje prodaje od očekivane i novčanog priliva od oglasnog prostora, finansiranje lista je dovedeno u pitanje, pa je tako i početno ushićenje i entuzijazam redakcije počeo da splašnjava. Posle izlaska 8. broja iz štampe, pretilo je novo gašenje lista. Međutim, do toga nije došlo. Umesto Slobodana Klisinskog, nakon kraćeg perioda uređivanja redakcijskog kolegijuma, za glavnog i odgovornog urednika je imenovan Vladan Filipčev. Vrlo brzo se odustalo od prestoničkog uređivačkog koncepta i opredelilo za fokusiranje na lokalna dešavanja, što se pokazalo ispravnim. Od 8. avgusta 1998. godine u novinama se pojavljuje i prvi broj dodatka na mađarskom jeziku. Redakcijska ekipa je promenjena. Tiraž je počeo lagano da raste, usledilo je i pristupanje asocijaciji „Lokal pres“, postignut je kontinuitet i, uglavnom dvonedeljnom periodikom, list 10. avgusta 2001. godine doživljava svoje stoto pojavljivanje pred čitaocima, kod kojih je tokom tri godine stekao poverenje i udvostručio prodaju.
Zbog uređivačkog opredeljenja i kritike Miloševićevog režima „Bečejski mozaik“ je doživljavao neprijatnosti, ali i pored svega, od 10. maja 2002. godine izlazi nedeljno u povećanom tiražu, a u septembru mesecu te godine povećava obim strana sa 12 na 16 i intenzivnije prati dešavanja na teritoriji susedne opštine Novi Bečej. Tu periodiku zadržava do danas.

Ljudi

Kroz redakciju „Bečejskog mozaika“ za ovih 500 brojeva prošlo je mnogo ljudi. Neki su otišli iz privatnih razloga. Neki zbog profesionalnih obaveza. Neki u penziju. Neki su otišli pa su se vratili ili vraćali. A neki su jednostavno otišli. Najduže su ostali oni kojima je „Bečejski mozaik“ i lokalno novinarstvo životno opredeljenje i strast.
Redakciju danas čine Vladan Filipčev, vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik, Kristina Demeter Filipčev, zamenica direktora i glavnog i odgovornog urednika i urednica na mađarskom jeziku, Slađana Sladić, pomoćnica direktora i glavnog i odgovornog urednika, Slobodan Malešev, novinar urednik i novinarka Ljiljana Milovanov. Saradnici su još Stevan Davidović, novinar, Milan Kiselički, novinar, Ivan Kovač, kolumnista, Atila Marton, novinar, Robert Ric, novinar, Goran Topličević, enigmatika, Miodrag Dragović, problematika, Svetislav Travica, aforističar, Marina Tucić, lektorka, Bojan Mandić, prelom, informaciona tehnika i veb administrator.
Pored Tihomira Brankova koji je krajem 2006. godine otišao u penziju i novine ostavio u amanet, članovi redakcije i saradnici „Bečejskog mozaika“ su bili još: Nina Radulov i Miloš Milovanov, čiji su životi prerano završeni, zatim Velimir Cvejanov, Slavenka Polimac, Gordana Stanojev, Goran Gligorić, Nenad Sretenović, Ninoslav Sretenović, Nenad Jovićević, Cecilija Dujin, Vesna Korovljev, Maja Josimović, Milana Ćurčić, Dragan Dimitrov, Kristina Kočiš, Melita Čalenić, Nađa Vučković, Biljana Vićentić, Agota Herbatenji, Daliborka Đorđević, Anamarija Bene, Višnja Milošević, Zoran Ljubojev, Dragan Srdić, Željko Milovančev, Mladen Stanojev, Predrag Vujović, Goran Obradović, Igor Klisinski, Tanja Mitić, Bojan Pjevac, Saša Dujin, Danijel Pinter, Gustav Peter, Milorad Pomorišac, Zoran Kikić, Dušan Opinćal, Elvira Horvat Mecek, Marina Zlatić, Vladimir Mrđanov, Janoš Žolnai, Ljiljana Pece, Đorđe Terzić, kao i autori koji su se potpisivali inicijalima i pseudonimom M.R. i …ber…

Pritisci

Kadrovske promene nijednog trenutka nisu dovodile u pitanje osnovni koncept i zadatak „Bečejskog mozaika“ da svojim čitaocima pruži potpunu, proverenu, pravovremenu i sveobuhvatnu informaciju o dešavanjima u njihovoj sredini.
Zbog ovakvog opredeljenja često je dolazilo do pritisaka od strane lokalnih moćnika, zetova bogatih lokalnih gazda, novokomponovanih biznismena i palanačkih političara, koji su, nezadovoljni načinom pisanja u novinama, pretili, etiketirali, primoravali pojedine oglašivače da odustanu od dalje saradnje sa „Bečejskim mozaikom“, uticali na iseljavanje redakcije iz poslovnog prostora koji je uzet u zakup… ali i tužbi sudu.
To su bile neprijatne okolnosti, ali je bilo i lepih.
Svakoga petka kada se list pojavi na kioscima.

Tužbe

Tokom vladavine Miloševićevog režima „Bečejski mozaik“ se trudio da pruži doprinos njegovom padu. Objavljivani su angažovani tekstovi o dešavanjima u zemlji, a kritički osvrt je prevashodno bio usmeren na događanja u Bečeju i na lokalnu politiku. Pored toga, deo redakcije je bio angažovan u pokretu „Otpor“ i neposredno učestvovao na protestu 5. oktobra. Ovakva okolnost je doprinela da pripadnici „Bečejskog mozaika“ ne budu omiljeni na pojedinim zvaničnim skupovima. Često su izostajali pozivi. Ignorisani su od državnih organa, ali se neretko dešavalo da budu nepoželjni i na nekim događajima u organizaciji tadašnje opozicije, pa i neformalnim druženjima, jer je u glavama pojedinaca (koji su „zakopali ratne sekire na lokalu“ zbog šamara na ulici i pocepanog komarnika na prozoru stana) stvorena teza da bi to moglo da proizvede nepovoljne konsekvence po njihovu egzistenciju od strane tadašnje vlasti.
Tvorci ovakvog odijuma su bili oni koji su formalno potpisali lojalnost Miloševićevom režimu u institucijama van Bečeja u kojima su bili zaposleni, a u mestu gde su rođeni zauzeli su ulogu arhitekte protesta i bunta, po sistemu: „Napred braćo, ja za vama“. Posle 5. oktobra članovi  redakcije su demisionirali iz „Otpora“, ne želeći da svoj angažman revalorizuju na bilo koji način, dok su pobornici devize „nazad braćo, ja pred vama“, nakon što su izašli iz svojih  mišjih rupa, počeli da ističu svoje zasluge, samoproklamujući se u prvoborce i osnivače lokalnog ogranka „Otpora“.
Međutim, „Bečejski mozaik“ za Miloševićevog vakta se nije našao pred sudom. To je usledilo kasnije. Nakon ubistva Zorana Đinđića, 2003. godine, u vreme vanrednog stanja, podneta je prijava zbog nepoštovanja prezumpcije nevinosti zbog teksta koji je objavljen tri dana pre nego što je doneta uredba vlade, u kojem je citirana izjava opštinskog javnog tužioca o krivičnom delu otmice i iznude. Sudija okružnog suda u Novom Sadu, bez saslušavanja optuženih nije uzeo u obzir mogućnost tzv. pasivne legitimacije i činjenicu da je tekst objavljen pre nego što je doneta uredba vlade, proglasio je „Bečejski mozaik“ krivim i osudio ga na plaćanje novčane kazne u iznosu od tadašnjih 70.000 dinara. Inače, podnosilac tužbe protiv „Bečejskog mozaika“ je kasnije zbog krivičnog dela koje je bilo predmet teksta u novinama, nepravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu. Presuda je u međuvremenu ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje u Osnovni sud u Novom Sadu.
Drugi put je „Mozaik“ osuđen 2004. godine u bečejskom opštinskom sudu zbog teksta o lustraciji u kojem se pominjalo ime pripadnika policije protiv kojeg je podneta privatna krivična prijava zbog nanošenja lakih telesnih povreda, koje se može okarakterisati i kao zlostava u službi. Zbog pominjanja imena i toga što nije naveden čin uz obrazloženje da je postojala namera da se omalovaži pripadnik policije „Mozaik“ je isplatio oštećenom 275.000 dinara. Neposredno posle okončanja sudskog procesa dotični policajac je prekomandovan u Novi Sad, a nakon iscrpenih svih pravnih lekova u našoj zemlji, predmet se nalazi u Strazburu. Inače, sudija Opštinskog suda u Bečeju, nakon nedavnih reformi nije reizabrana.
Treći put se „Bečejski mozaik“ našao pred sudom u Novom Bečeju, ali je oslobođen optužbe da je počinjeno krivično delo klevete.
Pored nekih sitnijih susreta sa pravosudnim organima, redakcija je imala još jedan „bliski susret“ krajem jula 2006. godine. Naime, zbog krivične prijave protiv N.N. lica i zbog sumnje da o tom krivičnom delu postoje dokazi u „Bečejskom mozaiku“, u redakciju su došli policijski inspektor u pratnji dvojice milicionera u želji da im se daju dokazi. Što je i učinjeno. Međutim, slična stvar se ponovila i sutradan. Nakon primedbe da je to sve već urađeno i da se ništa neće izdavati bez sudskog naloga, jer sve je počinjalo da liči na ometanje rada redakcije koja je bila u jeku pripreme lista, usledilo je novi dolazak dva inspektora sa milicionerima u pratnji svedoka, sa sudskom naredbom da se izvrši zaplena svih računara. Na molbu glavnog i odgovornog urednika da se ne nose računari i da će omogućiti uzimanje traženih podataka, pripadnici policije, pozivajući se na sudsku naredbu, odneli su računare u stanicu milicije, gde su uz asistenciju člana redakcije preuzeli dve fotografije i jedan fono-zapis. Nakon toga oprema je vraćena.
Zanimljivo je da sve što se dešavalo su pratili i novinari drugih medija i dopisnici dnevnih listova iz Bečeja koji su bili prisutni tokom zaplene, ali niko nije reagovao. A što je još neverovatnije i poražavajuće, niko nije prozborio ni reči u svojim medijima. Toliko o novinarskoj solidarnosti.
Međutim, reagovali su NUNS, NDNV, „Lokal pres“, Beta, kancelarija OEBS-a u Beogradu, zamenik tadašnjeg ministra informisanja Miloš Janković i konačno, ministar pravde Zoran Stojković, što baš nije za pohvalu, jer je za njega vezana priča da je poslednji sudija u našoj zemlji koji je doneo presudu o zabrani („spaljivanju“) jedne knjige.
Inače, opštinski sudija koji je potpisao naredbu o „hapšenju računara“ takođe nije reizabran u nedavnom postupku reizbora sudija, kao ni tadašnja predsednica suda.

Političari

Etiketiranje je vrsta pritiska na medije za kojom najčešće posežu političari i oni koji za sebe misle da to jesu. Tako je jedan bečejski političar na tribini koju je svojevremeno organizovao „Bečejski mozaik“, rekao: „Neke novinare treba baciti niz Savu i Dunav“. Rekao, i nikom ništa.
Često se od lokalnih, palanačkih a i ostalih političara može čuti kako pojedini mediji pripadaju određenoj političkoj stranci ili pojedincu. Tako je naš list optuživan da iza njega stoji Demokratska stranka, Pokret snaga Srbije, G17 plus, da smo „mađaroni“, četnici, nepatriote. Da smo Đinđićevi, Dinkićevi, Labusovi, Karićevi, Badžini… Da smo žuti, crveni, beli, roze… Etiketiranje je išlo čak do toga da smo optuženi da pripadamo organizovanom kriminalu, o čemu je trebala da svedoči i neka šema i grafikon. Dizajner ove etikete je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci uslovno na godinu dana.
Ono što možemo reći je da iza „Bečejskog mozaika“ ne stoji, niti će stajati nijedna politička stranka. „Bečejski mozaik“ se trudi i jeste demokratska novina koja pruža mogućnost da svako izrazi svoje mišljenje bez obzira na političku, nacionalnu, rasnu i polnu pripadnost. Normalno, uz uslov da se poštuje Zakon o javnom informisanju i profesionalni kodeks i načela novinarske etike. Bilo je slučajeva da se na stranicama našeg lista pojave i tekstovi koji su upereni protiv uređivačke politike. Nismo se dvoumili oko njihovog objavljivanja iako su ponekad bili i nepristojni, neargumentovani i zlonamerni. I, da. Naša boja je plava.
Neretko se dešava da novinarku našeg lista koja je jedno vreme radila kao PR predsednika opštine, optužuju da je postupila neprofesionalno iako u periodu tog angažmana nije pisala za „Bečejski mozaik“. Kritizeri ovog postupka, zbog kojeg su novinarka i novine platile punu cenu, su zaboravili da je istovremeno u Bečeju postojala praksa da pojedini novinari dnevnih listova budu istovremeno i visoki opštinski funkcioneri ili članovi izvršnih odbora stranaka kojima pripadaju. Pa čak da PR, odnosno predsednik opštinskog odbora stranke istovremeno bude i glavni i odgovorni urednik lokalnog medija.
Zanimljivo je da naš list i novinari nikada nisu optuženi da su Koštuničini, Šešeljevi, Veljini, Nikolićevi ili etiketirani da pripadaju DSS-u, radikalima, Novoj Srbiji. Možda iz ovoga može da se izvuče pravi zaključak.

Tiraž

Najčešće pitanje koje se upućuje novinama jeste: Koliki vam je tiraž?
Odgovor se obično izbegava, jer je u njemu sadržana pretpostavka o eventualnom uticaju lista. Međutim, tiraž nije presudan za uticaj lokalnih novina. Značajnija je respektabilnost, poverenje u napisano, a samim tim i poverenje prema novinama.
„Bečejski mozaik“ svojom uređivačkom koncepcijom se ne fokusira na određenu grupu čitalaca, već se trudi da postane list u koji će svako, od najmlađih do najstarijih čitalaca, naći primeren sadržaj.
Kako bi se postigla što veća raznovrsnost u stavovima i opcijama koje se čitaocu nude, „Bečejski mozaik“ je otvoren za spoljne saradnike, koji kroz kolumne i autorske tekstove imaju potpunu slobodu u plasiranju informacija i ideja.
I pored raznovrsnog uređivačkog sadržaja, prema istraživanju koje je sproveo „Lokal pres“, 37% čitalaca je izrazilo želju da bi u novinama voleli više lokalnih vesti. Pored toga, prema istom istraživanju 56% anketiranih smatra da je neophodno objavljivati više ekonomskih vesti, a što se tiče poverenja: 53% anketiranih ne veruje nijednim novinama, dok posle „Blica“ kojem je poverenje ukazalo 16%, „Bečejskom mozaiku“ je verno 10% od ukupnog broja anketiranih čitalaca.
Inače, tiraž „Bečejskog mozaika“ se od 421 primerka (ostvarena prodaja 8. broja iz 1998. godine) kretao uzlaznom linijom do 2003. godine kada se nalazio u rasponu između 1.550 i 1.750 primeraka, da bi potom usledio blagi pad koji je trajao do početka 2007. godine. Nakon toga dolazi do stagnacije. Tokom prošle godine zbog uticaja svetske ekonomske krize krivulja je ponovo krenula prema dole da bi početkom ove godine, mimo svih očekivanja, prodaja novine ponovo pošla uzlaznom linijom sa trendom da tako i ostane. Pored toga, zanimljiva je činjenica da je istovremeno počelo i znatno interesovanje za veb izdanje „Bečejskog mozaika“ koje je postavljeno još 1999. godine. Od simbolične i sporadične posete u početku, ona je tokom pretprošle i prošle godine intenzivno počela da raste da bi početkom ove godine dostigla od oko 16.000 jedinstvenih poseta na mesečnom nivou, što je impozantan rezultat, jer toliko poseta pojedini bečejski sajtovi nemaju ni na godišnjem nivou.
Kada se tome doda i rast tiraža štampanog izdanja, može se reći da je „Bečejski
mozaik“ uticajan i respektabilan u svojoj sredini.
Toliko za prvih pet stotina brojeva.
Nastavak sledi.

Autor poznat redakciji