trg_fontaneO potrebi racionalizacije u prosveti priča se već nekoliko meseci, ali se još uvek ne zna tačan broj zaposlenih, niti koliko je njih višak.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije procenjuju da je višak oko deset odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Prema rečima načelnika za Južnobački okrug Petra Viđikanta, u prosveti je trenutno zaposleno više od 12.000 ljudi, a taj broj treba da se smanji ove i narednih godina. On je rekao i da su u Južnobačkom i Sremskom okrugu otvorene tri nove škole, a istovremeno je zbog racionalizacije smanjen broj odeljenja za 105 i broj izvršioca za 140, na početku godine 67 ljudi ostalo je bez norme i još 143 njih je u ovu godinu ušlo sa smanjenom normom časova.
Proces dobrovoljnog odlaska iz prosvete trebalo bi da se sprovede uz stimulativne otpremnine od 200 evra za svaku godinu staža i putem socijalnog programa, odnosno uz isplatu otpremnine u visini šest bruto prosečnih plata onima koji se odluče za prevremeni odlazak u penziju.
O racionalizaciji u školama na teritoriji opštine Bečej nema preciznih informacija.
Direktorica OŠ „Šamu Mihalj“ Dora Poljak kaže da u ovoj školi za sada neće biti sjedinjavanja odeljenja, jer je broj dece u njima 25 i više, svi zaposleni prosvetni radnici imaju pun fond časova i nema tehnoloških viškova. Međutim, ona kaže da će se problemi javiti u narednom periodu s obzirom na to da do sedmog razreda ima po dva odeljenja, a u sedmim i osmim razredima po tri odeljenja, tako da će, kada ove generacije izađu iz osnovne škole, postojati višak zaposlenih ili ljudi sa smanjenim fondom časova.
„Prema uputstvu koje smo dobili od školske uprave, odlazak u prevremenu penziju uz otpremninu se odnosi na one zaposlene čiji odlazak neće remetiti nastavu, to jest ako postoji tehnološki višak. Mi takvih kadrova nemamo. Bilo je zainteresovanih radnika koji bi želeli da odu, ali s obzirom na to da na njihovo mesto ne možemo zaposliti drugog radnika, proces nastave bi trpeo. Prošle školske godine kada je prema uputstvima Ministarstva ukinuto jedno odeljenje petih razreda, ti nastavnici su dobili časove u drugim školama, tako da nemamo nikog sa nepotpunim fondom časova“, rekla je Suzana Đukić, direktorica u OŠ „Zdravko Gložanski“.
„Što se tiče racionalizacije odeljenja, čekamo da vidimo šta će biti, a verovatno će biti velikih rezova od septembra. S obzirom na to da je na srpskom nastavnom jeziku u školama u centru grada, ’Petefiju’ , ’Severu’ i ’Zdravku’ bilo sedam odeljenja, a dobili smo informaciju iz vrtića da ima 124 deteta za upis u prvi razred na srpskom maternjem jeziku, sigurno je da će se u nekim školama zatvoriti odeljenja. Posle upisa prvaka videćemo šta će biti. Još nismo dobili nikakve informacije o tome da li se očekuje spajanje odeljenja, niti o racionalizaciji, ali očekujemo da će to biti aktuelno u julu mesecu“, rekla je Đukić.
Od direktora Tehničke škole Zoltana Šifliša dobili smo objašnjenje da u ovoj školi nema mogućnosti za racionalizaciju putem spajanja odeljenja zbog toga što su odeljenja različitih strukovnih profila ili različitog nastavnog jezika. „Već od početka godine prema uputstvu školske uprave, primali smo profesore samo na određeno vreme, tako da nemamo tehnoloških viškova.“ Što se tiče najavljenih dobrovoljnih odlazaka zaposlenih iz prosvete, direktor Tehničke škole smatra da postoje brojne nedorečenosti i nepreciznosti, jer su objavljene nepotpune informacije: „Drugi deo informacija koji nije objavljen, a ni ministar nije javno izneo, odnosi se na to da za prijavljivanje mogu doći u obzir samo oni prosvetni radnici za čijim mestom ne postoji potreba zamene, što znači da ako je neki profesor pred penzijom i želi da prekine radni odnos pod ovakvim uslovima, to nije moguće jer u školi postoji potreba za takvim kadrom radi nesmetanog odvijanja nastave, a ukoliko on ode, ne možemo zaposliti novog profesora“.
Šifliš kaže da je u Tehničkoj školi samo jedan zaposleni tehnološki višak.
Iako je ministar prosvete rekao da će se sredstva za otpremnine isplaćivati od ličnih dohodaka zaposlenih koji odluče da odu i da je taj novac već predviđen u budžetu za 2010. godinu, jer drugih para nema, prosvetni radnici su skeptični i po tom pitanju.
LJ.M.
