Rad poljočuvarske službe: Sprečeno oko 700 krađa u bečejskom ataru

Žetva je završena, poljoprivrednici su letinu i useve skinuli sa njiva, bar oni koji su imali sreću da to urade pre nego što je to uradio neko drugi umesto njih, jer, kako u pesmi kaže Balašević, „…uvek je lopova bilo…“ – i biće. Zbog ovakvih i sličnih problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju postoji potreba za poljočuvarskom službom. Prethodnih godina je lokalna samouprava posao čuvanja polja poveravala raznim agencijama i za to je iz opštinskog budžeta izdvajala pozamašnu sumu novca (više desetina hiljada evra), ali rezultati nisu bili reprezentativni. Sredinom prošle godine opština je oformila preduzeće „Link FTO“ d.o.o. Bečej (osnivači preduzeća su lokalna samouprava sa 70 posto osnivačkog kapitala, 350 evra, i PIK „Bečej – Agrobečej“ sa 150 evra), koje treba da se bavi čuvanjem poljoprivrednog zemljišta u opštini i obezbeđivanjem javnih prostora u Bečeju (javna preduzeća, ustanove, centar grada, škole itd.).

Za funkcionisanje poljočuvarske službe u opštinskom budžetu za ovu godinu predviđeno je tri miliona dinara. Početkom godine Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, rekao je da je deo novca obezbeđen od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, a deo je dobijen na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. On je tada rekao i da je potrebno povećati broj poljočuvara sa 12 na minimum 15 da bi služba bila efikasnija, ali da je za to potreban novac, koji bi trebao da se obezbedi uvođenjem poljarine.
Prešlo se sa reči na dela i u junu ove godine je Odeljenje za lokalnu poresku administraciju registrovanim poljoprivrednicima u opštini poslalo rešenja kojima su utvrđene naknade za poslove poljočuvarske službe od 8. aprila do kraja decembra 2011. Ovaj čin je izazvao negodovanje jednog broja poljoprivrednika zbog visine poljarine koja je prvobitno računata 514 dinara po hektaru (osnovica za obračun poljarine je bila 17 kilograma pšenice po hektaru po nerealnoj ceni od 30,24 dinara), ali i zbog toga što nisu bili zadovoljni radom poljočuvarske službe, jer su pojedinim poljoprivrednicima pokradeni usevi u tonama. Nakon protesta poljoprivrednika zbog visine poljarine kojom se finansira opštinska poljočuvarska firma „Link FTO“, i podnošenja peticije sa 400 potpisa poljoprivrednika, Opštinsko veće je donelo odluku o smanjenju poljarine: osnovica za obračun poljarine za ovu i narednu godinu umesto 30,24 dinara je 18,5 dinara, tako da poljarina za hektar zemlje 314,5 dinara. Ipak, mnoga pitanja u vezi rada poljočuvarske službe ostala su bez odgovora, te smo pokušali da dobijemo odgovore od direktora firme „Link FTO“, Bojana Petkovića.
Prema njegovim rečima za funkcionisanje poljočuvarske službe za ovu godinu iz opštinskog budžeta opredeljeno je između 6,5 i 7 miliona dinara. U toku godine povećan je i broj zaposlenih sa 8 na 10, pa na 12, te su i ukupni troškovi porasli. Petkoviće je rekao da od potrebnih 7 miliona dinara oko 50 posto treba da bude obezbeđeno iz sredstava od poljarine. S obzirom na to da je naknada za poljočuvarsku službu koju plaćaju zemljoradnici uvedena u drugoj polovini godine za sledeću godinu planira se da kompletna suma bude izdvojena od naplate poljarine. Da li će to tako i biti, ne zna se, jer Petković nije znao da odgovori na pitanje koliko ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u opštini koji bi trebali da plaćaju poljarinu. Rekao je da takvim podacima raspolaže lokalna poreska uprava, a da se njegove ingerencije odnose na operativni deo poljočuvarske službe. Ipak, neprihvatljivo je to neznanje.
Na pitanje koliko trenutno ima zaposlenih i po kom osnovu u firmi „Link FTO“, Petković je odgovorio:
– Broj zaposlenih je povećan za dva operativca, jedan u Bačkom Petrovom Selu i jedan u Bačkom Gradištu, pošto smo tamo imali intenzivnije poslove. Mislim da je to pravi potez i zajedno sa dežurnim patrolama koje idu sa vozilima na ovaj način smo pojačali naše delovanje. Trenutno u firmi „Link FTO“ ukupno ima 15 radnika sa direktorom, tri radnika su zaposlena na neodređeno vreme, a ostali su primljeni po ugovoru do Nove godine, a posle Nove godine će se odlučiti kome će se produžiti ugovor, a kome ne. I do sada je bilo onih kojima nismo produžavali ugovore.

Koju stručnu spremu imaju poljočuvari i kakve kriterijume treba da zadovoljavaju?

– Svi radnici imaju minimum srednju stručnu spremu, a poželjno je i poznavanje oba jezika. Trenutno imamo u službi i one koji pored srpskog i mađarskog, znaju i romski jezik. Neki od kriterijuma su da lice nije kažnjavano, da se protiv njega ne vodi postupak pred sudom za krivična dela, moralni kvaliteti moraju doći do izražaja, savesnost, odgovornost prema poslu, tačnost, preciznost, to su neke od stvari koje zahtevamo.

Da li su poljočuvari prošli obuku, a ako jesu, kakvu?

– Ljudi koji se prime u službu imaju 15 dana interne obuke u okviru koje se kompletno obučavaju za ovakav način rada, npr. ponašanje u vanrednim situacijama, ophođenje u incidentnim momentima, imaju obuku za pisanje zapisnika da bi ostvarili veliki procenat validnosti naših zapisnika u sudskom procesu itd. Da bi jedan operativac ušao u sistem, potrebno je ipak nekoliko meseci, ali osnovne stvari se rade u prvih 15 dana.

Kakva su ovlašćenja poljočuvara?

– Poljočuvar je službeno lice i ima ovlašćenja kao sva službena lica koja su predviđena zakonom ove države. Ima ovlašćenja da legitimiše, oko toga je bilo nedoumica, ali postoji odluka Opštinskog veća gde tačno piše koja su njegova ovlašćenja, i po tome ima pravo da u ataru vrši zaustavljanje vozila i lica kojima nije mesto na teritoriji na kojoj su zatečeni, i ima pravo da ta lica udalji sa tog mesta. Ako uhvati nekoga u krivičnom delu, poljočuvar je dužan da pozove policiju, i zajedno sa njima se pravi zapisnik. Ako je reč o krađi dobara čija vrednost nije velika, poziva se naša dežurna služba i zajedno se napravi zapisnik u kom se navodi šta je ukradeno, to može biti roba i od par stotina dinara ili od nekoliko hiljada dinara. Taj zapisnik se šalje Odeljenju za privredu i razvoj u opštini Bečej, koje pokreće prekršajni postupak u sudu. Na osnovu toga počinilac može biti kažnjen mandatnom kaznom do 25.000 dinara, to je opštinska kazna koju je propisala Skupština opštine. Poljočuvarska služba svaki put sačinjava zapisnik i prekršajni postupak se pokreće u svim slučajevima, bez obzira na vrednost načinjene štete, to jest ukradene robe. Ukoliko je krivično delo takvo da se radi o većim količinama npr. tona kukuruza, poziva se policija koja sačinjava svoj zapisnik i po službenoj dužnosti pokreće postupak. U tom slučaju smo mi svedoci u sudskom postupku i naši zapisnici, fotografije koje smo sačinili su validan dokaz. U situaciji da se ne zatekne počinilac, a vlasnik poseda vidi da je sa njega odnet rod, treba da pozove poljočuvarsku službu, i mi moramo da izađemo na lice mesta po pozivu građana, načinimo fotografije i napišemo zapisnik koji se odnosi na NN lice. U slučaju da se naknadno dođe do informacija o počiniocu, vršimo kontrolu tih lica i ako nađemo otuđenu robu, na osnovu starog zapisnika, pokreće se postupak. Takvih slučajeva smo imali u Bačkom Gradištu i u Bačkom Petrovom Selu i oni su rešeni u korist oštećenih.

Da li poljočuvari nose oružje?

– Za sada ne, ali možda će i to biti u narednoj godini. To je postupak i čeka se donošenje određenih zakona o bezbednosti koji regulišu ovu problematiku.

Najavljeno je da će se za poljočuvarsku službu nabaviti oprema.

– Nabavljena su tri motora u avgustu mesecu, to je finansirano sredstvima dobijenim na konkursu pokrajinskog sekretarijata za opremanje poljočuvarske službe. Kupljena su tri motora (Tomos APN6) koja su koštala ukupno oko 300.000 dinara. Na tenderu koji je upravo završen, odobreno je da se kupi još jedna „lada niva“ sa ugrađenim gasom i kukom, sredstvima iz tog fonda pokrajine. To je oko 850.000 dinara. Firma „Link FTO“ trenutno raspolaže sa dve „lade nive“, 6 motora i 4 bicikla, očekujemo još jednu „ladu nivu“ do kraja godine. Pošto je povećan broj operativaca, nemamo dovoljan broj fotoaparata i podneli smo zahtev za kupovinu 10 novih fotoaparata koji će se finansirati iz istog pokrajinskog fonda i nadam se da ćemo ih dobiti do kraja godine.

Kolike su plate poljočuvarima?

– Poljočuvari rade za minimalni lični dohodak, koji zavisi od broja radnih sati i varira između 17.000 i 18.500 dinara.

Koliko je lopova uhvaćeno u bečejskom ataru od početka rada poljočuvarske službe?

– Za godinu dana rada sačinjeno je oko 200 zapisnika, koji su preko Odeljenja za privredu i razvoj predati sudu za prekršaje, a bilo je i preko 700 zaustavljanja raznih počinilaca na delu. To je i najveći i najznačajniji posao ove službe, jer je ona 700 puta uradila meru preventive, počinioci su uhvaćeni pre izvršenja krivičnog dela. Svaki zapisnik koji predamo je procesuiran, ali povratne informacije trenutno nemam, podneli smo zahtev Opštinskom sudu za prekršaje da nam dostave te podatke i rečeno nam je da ćemo ih dobiti.

U vaš delokrug rada spadaju i druge vrste obezbeđenja, da li to utiče na efikasan rad službe u ataru?

– Ne, jer se angažuju oni radnici koji nisu u smeni u ataru, i to radimo dobrovoljno i bez novčane nadoknade. Svim operativcima je predočeno da smo opštinska firma koja služi za određenu vrstu obezbeđenja i u drugim situacijama, za obezbeđenje kulturnih, sportskih, dečjih manifestacija i da od nas opština to očekuje da ne bi morala da angažuje neke druge agencije i trošila pare na to, a takve usluge su poprilično skupe. Ipak se nadamo, kada se steknu bolji ekonomski uslovi, da će takav angažman biti plaćen.
Petković je rekao da je podeljeno preko 3.500, a u planu je da se podeli još 2.000 flajera poljoprivrednicima sa brojevima telefona poljočuvarske službe.
– Dobra saradnja sa građanima i poljoprivrednicima na terenu i informacije koje od njih dobijamo su jedan od osnovnih uslova da rad ove službe bude kvalitetan i efikasan. Apelujem na sve građane da jave poljočuvarima ako primete neka dešavanja u ataru za koja smatraju da nisu u redu.

LJ.M.