(Foto: Bečejski mozaik/K.D.F)Četrnaestu sednicu Skupštine opštine Bečej obeležila je burna, skoro četvorosatna diskusija usredsređena na drugi rebalans, izvršenje budžeta u prvih devet meseci godine i na kvalitet ishrane dece u predškolskoj ustanovi. Uprkos žestokoj polemici, sve tačke dnevnog reda su usvojene, uključujući i obezbeđivanje dodatnih 7 miliona dinara opštinske subvencije za Javno preduzeće Toplana za pokrivanje dugovanja prema Srbijagasu.
Sumnje na „štimovanje“ zbog deficita
Najžešća rasprava vođena je u vezi sa drugim rebalansom budžeta opštine vrednog preko dve milijarde dinara sa deficitom od 9,09%, te izveštajem o trošenju budžetskog novca u prvih devet meseci godine. Odbornik Milan Bokun (UG „Samo lokalno“) doveo je u pitanje transparentnost finansija, optužujući vlast za „štelovanje“ kako bi se izbeglo prekoračenje zakonskog deficita od 10%.
Načelnica finansijskog odeljenja opštine Sandra Popov prezentovala je podatke u vezi sa drugim rebalansom i izvršenjem budžeta, a odbornik Bokun je postavio niz pitanja o iznosu prenetog neutrošenog novca iz jedne u drugu budžetsku godinu, istakavši da ni u jednom finansijskom dokumentu opštine iznos prenetih sredstava ne održava pravo stanje (osim u izveštaju o izvršenju budžeta od 1. januara do 30. septembra), što po njegovim tvrdnjama može da znači da je budžet „štiman“ po potrebi kako se ne bi prekoračio dozvoljen deficit. Na neslaganje iznosa prenetih sredstava iz 2024. u 2025. godinu osim odbornika „Samo lokalno“ i sada i ranije je upozoravao Bečejski mozaik i drugi lokalni medij.
Preneta neutrošena sredstva inače predstavljaju novac koji je 31. decembra 2024. ostao na računu opštine, odnosno početno stanje na izvodu Uprave za trezor 1. januara 2025. godine. Prema izvodu iz trezora taj iznos na računu opštine Bečej bio je 221,5 miliona dinara. Međutim, u dokumentima koji su bili pred odbornicima ima dva različita podatka: u drugom rebalansu budžeta preneta neutrošena sredstva su 194,2 miliona dinara, a u izveštaju o izvršenju budžeta od 1. januara do 30. septembra 221,5 miliona dinara. Razlika između ova dva iznosa iznosi više od 27 miliona dinara, iako bi preneta sredstva trebalo da budu identična u oba dokumenta, jer predstavljaju iznos sa bankarskog izvoda 1. januara.
Iznos prenetih sredstava u finansijskim dokumentima opštine menjan je nekoliko puta. U osnovnom budžetu za 2025. godinu koji je usvojen 23. decembra 2024. godine, neutrošena preneta sredstva bila su planirana u iznosu od 312,3 miliona dinara. Nakon prvog rebalansa u aprilu ove godine, taj iznos je smanjen na 192,5 miliona dinara. To smanjenje bilo je posledica činjenice da je početni budžet bio usvojen sa fiskalnim deficitom koji je premašio zakonski dozvoljeni limit od 10 odsto.
Fiskalna pravila za lokalnu vlast
U Zakonu o budžetskom sistemu u članu 27Ž u vezi sa fiskalnim pravilima za lokalnu vlast navodi se da fiskalni deficit lokalne vlasti može nastati samo kao rezultat javnih investicija i da u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini.
„Izvršni organ lokalne vlasti može da podnese zahtev Ministarstvu za odobrenje fiskalnog deficita iznad navedenog iznosa samo ukoliko je ono rezultat realizacije javnih investicija. Zahtev za prekoračenje se podnosi Ministarstvu najkasnije do 1. oktobra tekuće godine, za narednu budžetsku godinu“, piše u zakonu.
Dalje se navodi da se zahtev za prekoračenje može podneti nakon 1. oktobra tekuće godine, a najkasnije do 31. januara naredne godine, ukoliko je prekoračenje fiskalnog deficita rezultat primljenih transfernih sredstava od drugog nivoa vlasti ili primljene finansijske pomoći Evropske unije.
Zahtev za prekoračenje treba da sadrži detaljno obrazloženje opravdanosti investicija zbog kojih nastaje prekoračenje, analizu dugoročne održivosti duga lokalne vlasti, kao i druge informacije koje zahteva Ministarstvo finansija.
Ukoliko lokalna vlast prekorači limit za deficit u određenoj godini, bez odobrenja ministarstva, ministar obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajući deo poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća u narednoj budžetskoj godini za iznos prekoračenja.
Naime, opština Bečej je u decembru 2024. godine usvojila budžet sa deficitom od oko 298 miliona dinara, odnosno 16 odsto, pa je Ministarstvo finansija naložilo hitan rebalans i usklađivanje sa zakonom. Prvim rebalansom značajno je smanjen iznos prenetih sredstava: sa 312,3 na 192,57 miliona dinara. Ta razlika – 119.734.401 dinar – identična je iznosu za koji je deficit smanjen.
Popov je između ostalog rekla, da su određeni iznosi dobijeni s viših nivoa vlasti „namerno“ preneti u narednu budžetsku godinu, jer ti projekti neće biti okončani ove godine, recimo rekonstrukcija škole „Bratstvo“, zamena prozora u opštinskoj zgradi, izgradnja transfer stanice na smetlištu (transfer stanica se već godinama „prenosi“ iz budžeta u budžet).
Najzad, izjava Popov za skupštinskom govornicom ukazuje na razložnost Bokunovih tvrdnji o tome da su različiti iznosi prenetih sredstava služe upravo za to da se štima budžetski deficit: „U ovom slučaju, mi smo imali više para na računu, a planirali smo da ćemo potrošiti manje. Iz kog razloga? Upravo što je predsednik rekao – da bismo mogli budžetski deficit da spustimo ispod 10%.“
Kašnjenja projekata i naplata nameta, „skrivanje“, pristojnost i „blokaderi“
Bokun je kritikovao vlast i zbog kašnjenja kapitalnih projekata, posebno rekonstrukcije škole „Bratstvo“. Podsetio je da u prethodnoj verziji budžeta 144,9 miliona dinara bilo planirano za rekonstrukciju „Bratstva“, pa je taj iznos u prvom rebalansu budžeta smanjen na oko 114 miliona da bi u drugom rebalansu desio „rast“ i aktuelni iznos je ponovo oko 144 miliona dinara…
Zapitao se Bokun da li vlast nešto „skriva“ ili „mulja“, dok je predsednik opštine Vuk Radojević odgovorio pozivom na pristojan ton i osporavao optužbe o „muljanju“, međutim, umesto o dnevnom redu i pristojnog tona, sam je govorio o „blokaderima“, pominjao Jovu Bakića i građane koji su se nekoliko dana pre sednice lokalnog parlamenta protestom u centru grada obeležili godišnjicu napada na građane na mirnom protestu.
U vezi za trošenjem novca iz opštinskog budžeta u prvih devet meseci godine načelnica opštinskog finansijskog odeljenja Sandra Popov je rekla da su u odnosu na plan prihodi ostvareni 73%, a rashodi 60% od planiranih, a da je stanje na računu opštine krajem septembra bilo je 352,9 miliona dinara.
Milan Bokun je rekao da kod brojnih stavki u budžetu za devet meseci je ostvarenje nula odsto, kao što je zaštita životne sredine, izgradnja transfer stanice (od pokrajine je pre nekoliko godina obezbeđen novac za taj projekat), izgradnja letnje terase u Goranskom parku, a da, recimo, za održavanje putne infrakstrukture za devet meseci potrošeno svega nešto više od 10 odsto planiranog novca u budžetu.
Plan je višestruko ostvaren kada je reč o pojedinim nametima za građane, kazao je Bokun: „Gde god su takse, porezi i naknade… vi ste tu ostvarili 500-600 odsto u odnosu na plan“.
Radojević je rekao da izgradnja transfer stanice kod deponije kasni zbog rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na parceli pored smetlišta gde stanica treba da bude izgrađena, a da je za projekat u Goranskom parku raspisana javna nabavka.
Ishrana u vrtiću: Prevelika količina soli – obećana ostavka v.d. direktora vrtića
Rasprava se dodatno usijala kada je odbornica Iva Hromiš kritikovala kvalitet obroka u Predškolskoj ustanovi „Labud Pejović“, citirajući analize Instituta za javno zdravlje Vojvodine u kojima se pominje nedovoljna energetska vrednost pojedinih obroka i prevelika količina soli.
„Dnevna vrednost unosa soli za decu uzrasta od 1 do 3 godine je 2 grama, a Institut je u svojim analizama u jednom obroku ustanovio postojanje 4,96 grama soli, što je za 248% više od preporučenog dnevnog unosa“, rekla je Hormiš.
V.d. direktora predškolske ustanove Goran Strajnić kazao je da je „zatečen“ navodima Hromiš, da vrtić dobija analize obroka, ali da u tim analizama nema podataka koje je odbornica navela, te je od nje tražio dokumentaciju na uvid.
„Zatečen sam izlaganjem odbornice Hromiš, iz razloga što ja zaista nemam te izveštaje od strane instituta koje vi imate.“ Rekao je da je spreman da podnese ostavku ukoliko se utvrdi da su podaci tačni.
Predsednik opštine je optužio Hromiš za iznošenje neistinitih podataka i konstatovao da nije važno šta se kaže, već ko kaže.
Nakon što je Bokun citirao delovodni broj, datum i sadržaj jednog od nekoliko nalaza instituta kojima ta odbornička grupa raspolaže, zatražio je od Strajnića da ispuni obećanje i podnese ostavku.
Odbijena inicijativa građana za pravedniji porez na imovinu
Sednica je protekla bez rasprave o inicijativi koja bi mogla direktno uticati na novčanike građana, budući da odbornici nisu usvojili zahtev neformalne grupe građana „Komšije za komšije“ iz naselja „Sever Đurkić“ da se dopuni dnevni red tačkom o izmeni Odluke o utvrđivanju elemenata poreza na imovinu iz 2013. godine.
Cilj inicijative bio je uvođenje pravednijeg sistema naplate poreza, uzimajući u obzir infrastrukturnu opremljenost određenih delova opštine. Zahtev udruženja je uključivao tri predloga za izmenu odluke: premeštanje naselja „Sever Đurkić“ iz I u II gradsku zonu,umanjenje poreza na imovinu za 50% za građane koji žive u ulicama koje nemaju asfalt i umanjenje poreza na imovinu za 25% za stanare gradskih stambenih naselja koja nemaju uređena javna parking mesta.
Zahtev udruženja podržala je samo odbornička grupa „Samo lokalno“. Predsednik opštine Vuk Radojević obrazložio je proceduralnim razlozima zašto predložena tačka nije uvrštena u dnevni red.
Tokom rasprave o porezu na imovinu, odbornik Bokun je ukazao na nelogičnosti u poreskom tretmanu različitih delova opštine. Radojević je odgovorio objašnjenjem da lokalna poreska administracija primenjuje državnu metodologiju zasnovanu na tržišnim cenama.
Dodatni milioni za Toplanu i energetska sanacija
Na sednici Skupštine opštine usvojene su druge izmene programa poslovanja i posebnog programa korišćenja sredstava opštinskog budžeta za Javno preduzeće Toplana.
Izmenama je Toplana zatražila povećanje subvencije opštine za 7 miliona dinara, čime se ukupni iznos koji se traži od opštine povećava na 20 miliona dinara (u aprilu je traženo 13 miliona dinara).
Najveći deo novca, 8 miliona dinara, predviđen je za obezbeđivanje tekuće likvidnosti, odnosno za plaćanje zaostalih računa dobavljaču JP Srbijagas.
Usvojen je i Pravilnik o sufinansiranju mera energetske sanacije (zamena stolarije, izolacija), za šta je obezbeđeno ukupno 10 miliona dinara (5 opština, 5 nadležno ministarstvo).
Ovaj dokument precizira uslove pod kojima građani mogu dobiti opštinsku subvenciju za zamenu stolarije (prozora, vrata), izolaciju i druge mere energetske efikasnosti.
Hromiš je kritikovala netransparentnost prethodnih javnih poziva, navodeći da su novac dobijali uglavnom „neugroženi“ građani, a svega pet energetski ugroženih kupaca, te da je jedini kriterijum za dobijanje novca bio brzina predaje zahteva opštini. Opštinska subvencija za neugrožene kategorije bila je do 50 odsto ukupne cene, recimo, zamene prozora, a za ugrožene do 90 odsto.
Pred odbornicima lokalnog parlamenta bili su i godišnji plan PU „Labud Pejović“, izveštaj o realizaciji plana u 2024/2025, te plan za 2025/2026. radnu godinu. Na sednici su usvojeni i izveštaji o radu u 2024. godini „Link FTO“ (likvidacioni izveštaj), Turističke organizacije opštine, Gradskog pozorišta i Narodne biblioteke.
K.D.F. (O pojedinim temama sa sednice Skupštine opštine opširnije u narednim tekstovima)
