Razgovor sa direktorom KP „Potisje“: Presuda potvrđuje da smo počeli da radimo po zakonu

Komunalno preduzeće Potisje u većinskom vlasništvu opštine osam godina nakon osnivanja, po svemu sudeći, nalazi se pred prekretnicom. Naime, nakon što je većinski vlasnik, lokalna samouprava, u decembru prošle godine najzad odlučila da ako već poseduje 51 odsto vlasništva firme za gazdovanje smećem, trebala bi da ima uvida i u njeno poslovanje, te je postavila direktora Zoltana Feješa, manjinski vlasnik, firma „Aliska tera“ iz Seksarda izrazila je želju da više ne bude suvlasnik firme, a za „izlazak“ iz posla, prema rečima aktuelnog direktora Potisja Zoltana Feješa, traži 200.000 evra.

U međuvremenu i Državna revizorska institucija (DRI) je obavila reviziju poslovanja Potisja u 2014. godini i „detektovala“ je niz nepravilnosti u radu, počevši od toga da je Potisje 2008. godine osnovano nezakonito.
Od postavljanja Zoltana Feješa za direktora Potisja prošlo je nešto manje od pola godine. Lokalna samouprava, to jest Skupština opštine Bečej, uskoro bi trebala da ima uvid u izveštaj o poslovanju Potisja za 2015. godinu, ali i da usvoji program poslovanja firme za aktuelnu godinu. Istovremeno se radi i revizija poslovanja firme od osnivanja do danas i procena kapitala kako bi se znalo da li je 200.000 evra, koliko traži „Aliska tera“ za izlazak iz Potisja realna suma.
U razgovoru sa Feješem pokušali smo da dobijemo odgovore na pitanja o tome šta se dešava u Potisju.

Za 6 meseci otkad ste direktor, pretpostavljam da se mnogo toga raščivijalo od toga šta se dešavalo u Potisju u prethodnom periodu.

– Ja sam došao na mesto direktora pre 6 meseci odlukom Skupštine ovog društva, to jest predstavnika većinskog vlasnika, jer manjinski vlasnik je osporio moj dolazak. Manjinski vlasnik je pokrenuo sudski postupak u vezi poništenja te odluke i dan-danas osporava moje imenovanje. Doneta je prvostepena presuda i ona je potvrdila da sam na zakonit način imenovan za direktora, tako da je manjinski partner obavezan da plati čak i sudske troškove parnice, ali mislim da je on uložio žalbu na tu presudu drugostepenom organu. Presuda govori da smo počeli da radimo po zakonu.

Državna revizorska institucija je u reviziji poslovanja Potisja u 2014. godini izrekla niz primedaba u vezi sa poslovanjem firme. U nalazu DRI se govori i o osnivanju komunalnog preduzeća.

– Državni revizor je stavio primedbe i na tajne sporazume. Postoji neki sporazum koji se zove sindikalni sporazum koji je proglašen tajnim sporazumom. Samim tim što je sud doneo presudu da me nije smenio sa mesta direktora, nije uvažio žalbu firme „Aliska tera“ iz Seksarda potvrdio je da je taj sporazum nezakonit. No, sačekaćemo šta će reći drugostepeni organ. Ako se potvrdi presuda, znači i da je sud stavio svima do znanja da je to nezakonito rađeno. Predstavnik manjinskog partnera u Skupštini Potisja je rekao da njega ne zanima šta je državna reviziji napisala. Ja sam napomenuo da postoji sudska presuda, a on tvrdi da dok sud ne prosudi da je to nezakonito oni će po tome – sindikalni sporazum – da rade. Ja neću po tome da radim. Skrenuo sam im pažnju na to da oni insistiraju da ja neke stvari uradim koje su suprotne zakonu.

Šta je u pitanju?

– U pitanju je plaćanje tih njihovih računa. Ja sam ih pismeno obavestio da bih plaćanjem računa za koje je naša državna revizorska institucija rekla da su nezakoniti i nije utvrđeno kako se plaćaju, činio krivično delo. A ako vi insistirate i pretite mi dopisom da ćete me tužiti zato što to nisam platio i neću to da platim, onda vi vršite krivično delo navodeći mene da izvršim krivično delo. Zato se protiv bivšeg direktora ovog preduzeća vodi postupak pred višim sudom u Zrenjaninu. Nedavno su i neki Bečejci bili pozvani kao svedoci u tom postupku. Ja ne želim da se nađem na sudu zbog toga što izvršavam nečije prohteve za koje je utvrđeno da su nezakonite. Do sada je o tome samo pričano, a sada crno na belo imamo da je to nezakonito.

Odredbe sindikalnog spo-razuma imaju veze s vašim imenovanjem za direktora, jer se u tom dokumentu navodi da direktora postavlja manjinski partner, a prvostepena presuda glasi da je vaše imenovanje zakonito, a vas je postavio većinski vlasnik Potisja.

– Da, u sindikalnom sporazumu piše da manjinski partner postavlja direktora. Pre par godina, mislim 2010. godine, oni su imenovali jednog direktora, pa je tada uložen prigovor, sud je to prihvatio i direktor je sklonjen. Ne bih da govorim o imenima, ja samo imam dodatnu potvrdu za moje stavove i ti stavovi su u skladu sa zakonom.

U sindikalnom sporazumu se navodi i da manjinskom vlasniku Potisja treba platiti 8 odsto prihoda Potisja.

– Nije svejedno da li ćete vi nekom platiti 70.000 evra na osnovu nekog nezakonitog sporazuma. Ja sam manjinske partnere obavestio da je taj sporazum nezakonit. Manjinski parteri su dobili izveštaj državnog revizora. Nekoliko puta su zamoljeni da prestanu da insistiraju na tom sporazumu koji je nezakonit, nego im je rečeno da stupe u kontakt sa većinskim vlasnikom i da probaju taj sporazum da promene, da ga naprave da bude u skladu sa zakonom. Ja nisam taj sporazum pisao, nisam potpisivao, nisam ga usvajao i nisam ni ovlašćen da ga raskidam. Ako je država napisala da je nezakonit, neko treba da ga raskine. Ja ću manjinskog partnera obavestiti da menadžerski ugovor koji je sklopljen na osnovu sindikalnog sporazuma, stavljam u stanje mirovanja do onog momenta dok se ne reši sudbina sindikalnog sporazuma. To je jedino moje ovlašćenje, pošto je menadžerski ugovor potpisao prethodni direktor Potisja. Ja sam još u decembru, kad sam postao direktor, rekao da ću raditi u skladu sa zakonom, a ne suprotno zakonu. Skupština opštine će verovatno o tome i raspravljati. Skupština opštine ni ne zna za taj akt, ali će o tome biti obaveštena. Skupština opštine nije donela odluku da nekog ovlasti da potpiše taj akt. To je suština svega.

Kakva je finansijska situacija u Potisju?

– Pravimo konačnu verziju plana i programa rada Potisja za 2016. godinu. Prvu verziju plana smo napravili 5. maja i ona je dostavljena na pregled i kontrolu budžetskim inspektorima i sada pravimo konačnu verziju, koju ćemo da prevedemo na mađarski jezik i dostavićemo manjinskom vlasniku Potisja, koji će verovatno imati sugestije, primedbe, neslaganja, dodataka, te ćemo to sigurno još dorađivati u skladu sa propisima i zakonima ove zemlje. Neke stvari koje su zahtevali od mene u decembru su u suprotnosti sa zakonima ove države. Jedna od tih stvari je da počnem da primenjujem cenovnik, koji su oni na Skupštini preduzeća prošle godine doneli o povećanju cena za 7,5 odsto. Plan Potisja nikad nije usvojen u bečejskom parlamentu, a predstavnica „Aliska tere“ je tražila da taj cenovnik primenim. Ja to ne mogu da uradim. Tražili su povećanje cena, a strategijama naše vlade za javna preduzeća i za preduzeća koja su u većinskom vlasništvu države je već predviđeno maksimalno povećanje cena. Mi smo predvideli samo 4,5 odsto povećanja cena u trećem kvartalu. Dalje, u planu imamo troškove održavanja gradske deponije. U opštinskoj odluci i u aktu o osnivanju ovog preduzeća stoji da tekuće održavanje deponije radi Potisje. Opština Bečej je prošle godine uložila 30 miliona dinara u deponiju. Ukupno će biti uloženo oko 60 miliona. Mi imamo naloge za ekološko odlaganje smeća, za zatvaranje te deponije, pripremamo transfer stanicu da vremenom počnemo da selimo smeće na regionalnu deponiju, izrađena je radna verzija za odvajanje sekundarnih sirovina u domaćinstvima da bismo smanjili troškove odnošenja smeća na regionalnu deponiju u Kikindi. Manjinski partner neće u tome da učestvuje. Ni finansijski, ni organizaciono. Njih to ne interesuje. Kažu da deponija nije njihova. A sve ovo vreme je taj manjinski partner naplaćivao korišćenje deponije kroz račune za iznošenje smeća od 321 dinar, koliko građani plaćaju za jednu kantu, ili 4.000 dinara, koliko plaćaju privredna društva za odnošenje kontejnera. U tim cenama jedna od stavki je i deponovanje smeća. Dakle, mi ćemo uzimati novac za deponovanje smeća, od toga ćemo 8 odsto plaćati manjinskom partneru, a manjinski partner za održavanje deponije neće dati ništa.

Šta ste vi do sada uradili u Potisju?

– U Potisju smo od decembra do danas uradili dosta toga, a 3. jun treba da bude velikim slovima upisan u istoriju Potisja, jer smo tada prvi put prodali 1.960 kilograma sekundarnih sirovina, a to ćemo raditi i sa staklom. Izdvajanjem sekundarnih sirovina umanjićemo količinu smeća koju ćemo u budućnosti odnositi na regionalnu deponiju. Kubik smeća koji će se nositi na regionalnu deponiju koštaće između 23 i 28 evra, zavisno od kilometraže i troškova lagerovanja.

Ranije je Potisje obavestilo građane da onima koji nisu sklopili ugovor sa firmom neće biti odneto smeće.

– Pokazaću vam dopis manjinskog partnera da onima koji nemaju sklopljen ugovor sa Potisjem ne smemo da odnesemo smeće. Međutim, na dan 29.2.2016. godine postoji 3,6 miliona dinara fakturisano tim ljudima kojima se ne iznosi smeće, sa kojima nije sklopljen ugovor i kojima nije isporučena kanta za smeće, a morali su dobiti kante, jer kad je osnovano preduzeće moralo je da kupi kante. Ja sam sada predvideo da se kupi kontingent od 1.000 kanti da bismo svima koji su pre 8 godina trebali da ih dobiju, najzad isporučimo. Pre 8 godina osnivački kapital Potisja je bio dovoljan da se svima kupe kante. Šta je rađeno sa tim, morate pitati nekog drugog, ne mene.

Protiv Potisja podnete su i tužbe.

– Sada raščišćavamo sve to. Jedan sudski spor smo izgubili, jer je Potisje odbijalo da plati Komunalcu ugovorene obaveze, sada je stigla presuda na koju se nismo žalili: 5.200.000 dinara je glavnica, 2.900.000 je kamata do 13. oktobra 2015. godine, sve zajedno je 7.995.000 dinara, plus 415.000 dinara kamate do 1. juna, 426.000 dinara su sudski troškovi. Pitam se ko će da odgovara za to što je tako rađeno? Imamo još jedan sudski spor gde tražimo saglasnost manjinskog partnera da povučemo tužbu, jer i tu imamo stav pravobranioca i advokata da ne možemo dobiti taj spor. Ono što treba građani da znaju je da se neko igrao na naš račun. Dakle, tu je iznos od 16 miliona, plus 30 miliona što je opština dala za revitalizaciju deponije, pri tom manjinski partner nije dao ni dinara. U toj situaciji manjinski partner je prošle godine tek tako tražio 400.000 evra od opštine Bečej da proda opštini svoj udeo od 49 odsto, a potom, u decembru prošle godine je ponuda za prodaju manjinskog udela bila 200.000 evra. Takav dopis su poslali i opštini: da imaju nameru da prodaju svojih 49 odsto i da za to traže 200.000 evra, plus da im se isplati tih 8 odsto od neto prihoda, a tako nešto u pravnoj terminologiji ove zemlje ne postoji, te ja ne znam od čega treba da im isplatimo 8 odsto. To što je do sada isplaćivano od fakturisanog ne znam da li je ispravno. Državni revizor je rekao da to nije ispravno. Ti neisplaćeni računi (8 odsto) za 2014. i 2015. godinu nisu ni knjigovodstveno, ni formalno ispravni i iznose 72.800 evra. Oni su poslali račun za 2015. godinu, a rok za završni račun 2015. godine je jun 2016. Mi još uvek ne znamo da li ćemo biti pozitivni ili ne, i na koji način da im platimo? I sad smo došli dotle da su me pitali predstavnici lokalne vlasti koliko vredi to preduzeće.

Koliko vredi?

– Ne znam koliko vredi Potisje. U toku je postupak revizije da bismo tačno znali koliko vredi. Tražili smo ovlašćene revizorske i sudske veštake i obavlja se revizija poslovanja od 2008. do danas i obavlja se procena vrednosti preduzeća i ja ću čistog obraza izaći pred Skupštinu opštine Bečej sa tim izveštajem. Za mesec ili dva imaću tačnu verziju i tada ću vam reći kolika je vrednost preduzeća.

Zna se koliko je uneo u Potisje manjinski vlasnik.

– Manjinski partner je u novcu doneo 168.000 evra. U osnivačkom aktu je pisalo da će od osnivačkog kapitala svim građanima kupiti kante za smeće, što nije urađeno. Opština Bečej je kupila 2.500 kanti u vrednosti od oko 5 miliona dinara preko pokrajinskih sredstava. To je dato kao donacija opštine Bečej. Od 2008. godine do sada je u bankarskim transkacijama u Mađarsku izneto 129.000 evra. Ako računamo 8 odsto, što po sindikalnom ugovoru pripada manjinskom vlasniku, a to je oko 35.000-36.000 evra na godišnjem nivou, to je za 20 godina 720.000 evra. Znači vi ćete nekom dati 720.000 evra na njegovih 168.000 evra i jedan polovni kamion, a onda ćete posle 20 godina njemu još uvek biti dužni.

Ukoliko bi se utvrdilo da firma nije poslovala po propisima, da li će protiv odgovornih osoba biti podnete odgovarajuće prijave?

– Ja kao direktor Potisja nisam ovlašćen da pokrećem postupke. Za to postoje nadležni organi. Kao direktor ću Skupštinu opštine o svemu obavestiti i ona će proceniti koga dalje treba da izvesti. A nadležni organi su već počeli proceduru. Verujem da organi ove države i lokalna vlast neće preći preko toga da niko za ovo ne odgovara.

K.D.F.