Razvojni planovi Sojaproteina: Gradi se nova fabrika vredna 22,5 miliona evra

Posle nekoliko različitih koncepata i posle problema koji se nisu mogli očekivati i planirati, počev od svetske ekonomske krize i krize uopšte koja već duže vreme vlada na ovim prostorima, Sojaprotein je našla načina da uradi nešto što se u prvi mah činilo gotovo neverovatnim, da počne sa izgradnjom fabrike za proizvodnju tradicionalnih sojinih koncentrata. Projekat je vredan 22,5 miliona evra.

Sledeće godine planirana je i izgradnja pogona za pretvaranje tradicionalnih u funkcionalne sojine koncentrate. U taj pogon se planira uložiti 19,5 miliona evra.
Prema rečima Branislave Pavlović, generalne direktorke Sojaproteina, radi se o nastavku više faze prerade sojinih proizvoda, a to je korak ka razvijenijim i profitabilnijim proizvodima od soje.
Tradicionalni sojini koncentrati su proizvod koji ima široku primenu i koristi se za životinjsku ishranu, a samo u slučaju kada se konvertuje u teksturirane proizvode može da se koristi za ljudsku ishranu.
Kapacitet fabrike za proizvodnju tradicionalnih sojinih koncentrata će biti 70.000 tona godišnje, a potrebna sirovina je poluproizvod Sojaproteina: bele flekice koje se dobijaju od zrna soje. Za kapacitet fabrike potrebno je 100.000 tona belih flekica, a za to je potrebno oko 140.000 tona sojinog zrna.
– Vrednost investicije je po budžetu koji je odobren 22,5 miliona evra, s tim da je planirano 10 posto nepredviđenih radova. Oko 16 miliona evra se odnosi samo na opremu. Glavna oprema predstavlja alkoholnu ekstrakciju, mi sada imamo heksansku ekstrakciju, a nova proizvodnja će biti zasnovana na alkoholnoj ekstrakciji. Deo te opreme je već plaćen i počeće da se isporučuje tokom maja meseca i odmah se ugrađuje – rekla je Branislava Pavlović.

Ovo ulaganje je započeto prošle godine.

– Investicija je započeta prošle godine ugovaranjem opreme i kotla na biomasu koji je sastavni deo investicije za proizvodnju vodene pare, odnosno energije za sam rad nove fabrike. Energija će se proizvoditi od melase koja je nusproizvod funkcionalnih koncentrata. Kotao će sagorevati melasu i proizvodiće energiju za ceo pogon. Građevinski i infrastrukturni radovi počeli su u martu mesecu. Sada se čeka građevinska dozvola da se počne sa izgradnjom objekta. Uradili smo i ispitivanje tržišta i još prošle godine smo imali razgovore sa potencijalnim kupcima. Funkcionalni koncentrati namenjeni su za životinjsku ishranu, za zamenu ribljeg brašna u ribljoj hrani. Inače, ribljeg brašna ima sve manje u svetu i vrlo je skupo. Zato veliki proizvođači traže alternativu, a proizvodnja i tražnja za ribljom hranom je sve veća, jer i proizvodnja ribe u svetu raste. Ostvarili smo kontakte sa predstavnicima najvećeg proizvođača riblje hrane u Norveškoj, kompanijom Skreting, imali smo pregovore i sa BioMarom iz Danske, a već smo ostvarili kontakt i napravili ugovor o distribuciji gotovo kompletne godišnje količine od oko 55.000 tona sa multinacionalnom grupacijom Barenc koja ima ispostave u celom svetu i koja će da prodaje naše proizvode.

Kada se očekuje završetak izgradnje pogona i koliko će ljudi biti zaposleno u novoj fabrici?

– Pogon treba da bude završen do kraja godine i da početkom naredne godine krene sa probnim radom, ali u toku sledeće godine očekujemo već i realizaciju gotovih proizvoda i prihod od novih proizvoda. Po biznis planu predviđeno je zapošljavanje 30 radnika. Već smo zaposlili deo po programu subvencionisanog zapošljavanja. Primili smo radnike sa višom i srednjom tehničkom strukom koji se trenutno obučavaju i biće prisutni prilikom montaže opreme da bi mogli odmah da se uključe u rad fabrike. Pored toga u toku je izgradnja magacina za gotove proizvode sa 14.000 paletnih mesta, kvadratura će biti oko 2.500 m2, a vrednost investicije je oko 3 miliona evra. Imaćemo savremeno skladište za naše proizvode pre svega namenjene izvozu, sa standardom IFA (prvi ulaz, prvi izlaz) koji se traži u svetu.
Sledeća investicija koja treba da počne nakon završetka ove je prirodni nastavak proširenja naših proizvodnih kapaciteta i proizvodnog programa. Reč je o izgradnji pogona za proizvodnju funkcionalnih koncentrata koji je planiran da se gradi početkom 2012. godine. Investicija je vredna 19,5 miliona evra i biće zaposleno četrdesetak radnika. Funkcionalni koncentrati se proizvode od tradicionalnih i to im je sirovinska osnova. Potrebno je 16.000 tona tradicionalnih koncentrata za proizvodnju 15.000 tona funkcionalnih koncentrata. Ovi koncentrati se koriste samo u masnoj industriji, imaju 70-75 posto proteina u zavisnosti od kvaliteta i predstavljaju veoma racionalnu i efikasnu zamenu izolata, koji je dosta skup, u mesnoj industriji, u svim mesnim prerađevinama, jer imaju visoku funkcionalnost: vezuju vodu i mast u mesnim prerađevinama i dodaju protein koji nije animalnog nego je biljnog porekla.

Nakon ostvarenja pomenutih investicija, logičan zaključak je da će postojati potreba za većom količinom sojinog zrna, a samim tim i za većim skladišnim prostorom.

– Količina zrna koja će se prerađivati ostaje ista iz razloga što su naši kapaciteti, koji su kapaciteti početne prerade, na tehničkom maksimumu i taj deo ne možemo znatnije da povećamo, ali ćemo drastično promeniti strukturu proizvodnje. Sojaprotein više neće biti proizvođač sojine sačme kao komponente stočne hrane. Poznato je da je sojina sačma uvek bila proizvod koji je uticao na tržište, a pošto smo mi jedini proizvođači u jugoistočnoj Evropi, optuživali su nas da smo monopolisti, jer smo imali tržišnu cenu koja je veća nego što je u svetu. U svetu je cena sojine sačme niža od cene sojinog zrna, a kako se tržište sve više otvara i kako se nadamo da ćemo postati kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, tržište će biti još otvorenije, tako da će doći i do slobodnog uvoza.

Drugačija je utakmica?

– To je otvorena utakmica, do mogućnosti što većeg uvoza sojine sačme, tako da nama taj proizvod ne daje perspektivu u razvoju i zbog toga smo ga bukvalno zamenili sa mnogo profitabilnijim proizvodom.

Kada se govori da je sojina sačma jeftinija od sojinog zrna, obično se postavlja pitanje kojeg sojinog zrna, genetski modifikovanog ili genetski nemodifikovanog. Poznato je da se u Sojaproteinu insistiralo na preradi i proizvodnji sojine sačme od genetski nemodifikovanog zrna. Zato je i cena viša od neke druge sojine sačme čije je poreklo pod znakom pitanja?

– Jeste, jer u svetu se sojina sačma proizvodi od genetski modifikovanog zrna, zbog toga što je proizvodnja genetski nemodifikovanog zrna značajno skuplja i samim tim tog zrna ima malo u svetu i ono se koristi isključivo za proizvodnju za ljudske potrebe, a sojina sačma je uvek od genetski modifikovanog zrna. Otuda razlika u ceni.

Sve što je rečeno može da uputi na pogrešan zaključak: da svetska ekonomska kriza i kriza uopšte nije naročito uticala na Sojaprotein. U jednom od ranijih razgovora smo i konstatovali da će svetska ekonomska kriza najmanje uticati na one koji se bave proizvodnjom hrane i preradom. To se i potvrdilo.

– Sojaprotein je ostvario značajno povećanje izvoza. Prošle godine izvoz je povećan za 83 posto u količinskom smislu i za 93 posto u vrednosnom smislu i dostigao je 31 milion evra, a već u prvom kvartalu ove godine smo izvoz povećali u odnosu na prvi kvartal prošle za 100 posto, sa 5,5 miliona evra na 11 miliona evra – rekla je Branislava Pavlović.

Vladan Filipčev