trg_fontaneReagovanje na članak „Otkazi za više od 100 radnika“, koji je objavljen 26.10.2012. godine u dvonedeljniku Bečejski mozaik.
Nezadovoljstvo poverilaca sa više puta predloženim Planom reorganizacije potvrđuje stepen znanja, želje i zainteresovanosti suprotne strane da nađe rešenje koje će biti održivo za sve. Kontrolisana reorganizacija u kontrolisanom stečaju osiromašuje sve, od poverilaca, preko PIK „Bečeja“, opštine Bečej do, što je za nas radnike najbitnije, zaposlene i njihove porodice.
Reprezentativni sindikati i „sindikalci“, opterećeni opstankom na „vlasti“ i neznanjem, su u najvećoj meri krivi za sadašnje stanje. Zašto se nisu izborili za restruktuiranje PIK-a? Možda bi tada Uredba Vlade Republike Srbije mogla da se iskoristi kao zaštita radnika. Uporedimo aktuelnu banku o kojoj se mnogo priča i piše. Šta je bilo sa njenim radnicima? Dobili su dobru otpremninu a mnogi i zaposlenje. Šta mi dobijamo? Verovatno srećne čelne sindikalce.
Ti isti „sindikalci“ su zabrinuti da će nas napustiti visokoobrazovani stručnjaci. Da li je zabrinutost iskrena? Zašto nisu zaštitili neopravdano otpuštene visokoobrazovane stručnjake koji su otpušteni u vreme stečaja? Možda štite samo one koji im odgovaraju? Kako onda objašnjavaju da je supruga jednog predsednika sindikata, koja je među zadnjim zaposlena, a nije visokoobrazovana, nije u grupi o(t)puštenih? Kako objašnjavaju da oni koji sistematizovano rade samo deo radnog vremena a ostalo „sindikališu“, nisu u pomenutoj grupi o(t)puštenih? Kako objašnjavaju da čovek koji se nalazi godinama među prvim ljudima kombinata i dalje se, značajno, pita?
Možda ćute zato što je u pitanju njihova legalnost i legitimnost? Da nisu nekome nešto dužni? Kad smo kod dugova, kako konstatuju da živimo od svojih para – da li smo otplatili dugove? Bojim se da su ti naši sindikalci „giganti“ SAMOSTALNI i NEZAVISNI od članstva. Vole nas samo kad ćutimo, plaćamo članarinu i prihvatamo bez pitanja njihove nebuloze. Možda ni tada. U svoju odbranu konstatuju da je za sve kriva opštinska vlast. To je „pravi“ vid sindikalne borbe.
Do zaključenja broja izašlih novina niste uspeli da razgovarate sa stečajnim upravnikom. Zašto da razgovarate? Setite se dana produženog aprililia 02.04.2012. godine kada je održana konferencija jedne partije u našem, bečejskom pozorištu, gde su ispred nas na bini sedeli predstavnici partije, menadžeri PIK-a, i „sindikalci“. Setite se a ako ne možete, pogledajte snimak, jasno se vidi da za stečajnog nije bilo mesta za stolom. „Čelnik“ partije se stalno obraćao menadžeru stečajnog upravnika i izdavao zadatke, dok stečajnog nije ni konstatovao. Sada taj isti moli Vladu Srbije da preduzme nešto. Imali su vlast u opštini, pokrajini i republici i to godinama, a nisu ništa uspeli. Zašto? Nisu hteli? Nisu verovali sami sebi?
Stečajni je izigravao mumiju i ni reč nije kazao. Pitam se da li Stečajni sud i stečajni sudija koji vodi stečajni postupak zna za političko pokrivanje u predizbornoj kampanji? Da li je stečajni postupak politička ili zakonska kategorija?
Konstatujete da nova vlast verovatno ne razmišlja na isti način o sudbini PIK-a kao prethodna. To bi bila bolna i stvarna katastrofa. Voleo bih da pročitam mišljenje i drugih čitalaca, posebno onih koji su, bez razloga i bez zaštite, dobili otkaz.
Nameće se pitanje: „Da li želimo okruženje u kome ćemo svi održivo živeti?“
M.S.
