trg_fontane
Objekti ustanova kulture u Bečeju (biblioteka, muzej i pozorište) se nalaze u veoma lošem stanju, izuzev zgrade Narodne biblioteke koja je adaptirana i rekonstruisana 2007/2008. godine (nije još završena sanacija podrumskog dela zgrade).
Objekti Gradskog muzeja – dve zgrade u Glavnoj ulici, preko puta Gradske apoteke i zgrada bivšeg OUP-a, nekadašnji Muzej revolucije – su u izuzetno lošem stanju.
O tome je svedočila i izložba fotografija koja je otvorena u okviru manifestacije „Noć muzeja“, kada je široj javnosti bilo omogućeno da vidi u kakvom su stanju pojedini delovi zgrade i depoi u kojima se čuvaju eksponati, muzejski materijal i dokumentacija. Potreba za njihovom rekonstrukcijom pominjana je u nekoliko navrata, poslednji put o tome je bilo reči u novembru prošle godine prilikom posete tadašnje državne sekretarke za kulturu u Ministarstvu kulture Nadice Momirov. Tada je najavljeno da će, nakon zgrade Narodne biblioteke, prioritet lokalne samouprave biti adaptacija i rekonstrukcija zgrade muzeja uz pomoć Ministarstva kulture.
Međutim, do sada po tom pitanju ništa nije urađeno, a prema rečima v.d. direktora muzeja Branislave Mikić Antonić, o rekonstrukciji zgrada Gradskog muzeja nije raspravljano ni prilikom razmatranja i (ne)usvajanja izveštaja o radu za 2009. i plana rada za 2010. godinu.
„Na sednici niko nije potegao pitanje stanja zgrada u kojima se nalazimo. O tome je bilo reči prošle godine kada je Nadica Momirov sa Marjanom Radičevićem obišla našu kuću. Muzej je na nivou opštine, posle zgrade biblioteke, sledeći prioritet za sanaciju, rekonstrukciju i adaptaciju s obzirom na to da su objekti u katastrofalnom stanju. Ova zima je zbog snega donela dodatne probleme koji su nam u bukvalnom smislu padali na glavu. Plafon pada, voda curi na sve strane, svaka kiša je prava drama ali smo zapeli kod projekta. Mi i dalje nemamo projekat koji neko treba da uradi, moraju da se odvoje sredstva za projekat. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture jeste uradio tehničko snimanje zgrade, zato što smo srodne institucije, ali neće besplatno ustupiti rezultate svog rada na ovoj zgradi nekom projektantu. Tu smo se mi zaglavili. Znam da je bilo kontakata između Ministarstva kulture, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i lokalne samouprave da se taj problem reši, ali na tim sastancima ja nisam bila prisutna, tako da ne znam rezultate razgovora. Do sada o tome nikakva informacija do nas, kao institucije, nije stigla“ rekla je Branislava Mikić Antonić.
Marjan Radičević, član Opštinskog veća zadužen za Nacionalni investicioni plan i fondove, rekao je da je lokalna samouprava inicirala posetu državnog sekretara u cilju pomoći oko finansiranja projekta rekonstrukcije i sanacije zgrade Gradskog muzeja.
„Pošto se objekat nalazi pod zaštitom države i u ingerenciji je Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Zavod je, po informaciji v.d. direktora Branislave Mikić Antonić, uradio detaljno tehničko snimanje postojećeg stanja zgrade i tehničku dokumentaciju, koji su potrebni da bi se, ukoliko sredstva budu postojala, napravio pre svega idejni, a zatim i glavni projekat za rekonstrukciju i dogradnju zgrade Gradskog muzeja i galerije u Bečeju. Ministarstvo kulture je prošle godine objavilo konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Na tom konkursu je Zavod zajedno sa nama učestvovao, a cilj je bio da se izradi idejni i glavni projekat koji bi obuhvatio sanaciju postojećeg prizemnog objekta, pretvaranje tavanskog u poslovni prostor i dogradnju dvorišnog krila radi proširenja smeštajnih kapaciteta muzeja. To bi bila početna faza projekta. Realizacijom tog projekta dobilo bi se poboljšanje uslova i smeštaja za čuvanje muzejskih zbirki, radila bi se edukacija školske omladine, domaćih i inostranih turističkih grupa, unapredio bi se istraživački rad i muzejska delatnost. Dobila bi se veća korisna površina radnog i izložbenog prostora, uslovi za održavanje i izlaganje eksponata bi bili bolji, automatski bi bile i stalne postavke muzejske zbirke, što bi se odrazilo i na povećanje broja posetilaca, i ono osnovno: zgrada bi se sanirala, a znamo svi kako ona izgleda“, rekao je Radičević. Očigledno, bečejski projekat nije odobren.
Inače, zgrada Gradskog muzeja je zaštićena kao spomenik kulture 1976. godine i predstavlja staro jezgro Bečeja, a od 1991. godine u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture vodi se kao objekat od velikog značaja.
Kako je rekao Radičević, prema viđenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, za projektno-tehničku dokumentaciju je potrebno 4.175.000 dinara, Ministarstvo kulture bi učestvovalo sa 56,4 posto, odnosno 2.355.000 dinara, dok bi 1.820.000 dinara trebalo obezbediti iz drugih izvora finansiranja (lokalna samouprava, konkursi, fondovi). Projektna dokumentacija obuhvata pet segmenata, izradu idejnog rešenja sanacije postojećeg objekta, pretvaranje tavanskog u poslovni prostor i dogradnju u dvorištu (535.000 dinara), izradu glavnog projekta (1.520.000 dinara), izradu projekta enterijera i stalne postavke (1.820.000 dinara), tehničku kontrolu glavnih projekata (150.000 dinara) i pribavljanje uslova i saglasnosti (150.000 dinara).
„Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture bi krenuo u realizaciju izrade idejnog projekta ukoliko bi dobio 535.000 dinara od nekoga, ovog puta je bilo dogovoreno da će to da uradi lokalna samouprava i da se u roku od 90 dana napravi idejni projekat. Taj dogovor je bio postignut u martu ove godine kada su stručnjaci iz Zavoda bili u Bečeju i to je prvi deo razgovora, vezan za učešće lokalne samouprave. Drugi segment je izrada glavnog projekta čija je vrednost 1.520.000 dinara koju Ministarstvo kulture treba da pokrije, međutim, dogovorili smo se da ne radimo idejni, nego da se odmah uradi glavni projekat, za koji će oko 500.000 dinara dati lokalna samouprava, a milion dinara Ministarstvo kulture. Druge stvari nisu bile predmet razgovora, jer smo mislili da je bitno da radimo na glavnom projektu i krenemo u realizaciju. Onda se desilo da na sednici Opštinskog veća ponovo imenovana direktorica muzeja nije dobila saglasnost i mislim, to je moj lični stav, da je zbog kritika na račun plana i programa muzeja iz prošle godine došlo do prekida komunikacije, da sa one druge strane nismo dobili važan motiv, energiju da istrajemo oko realizacije projekta. Logično je da očekujemo od onoga ko boravi i radi u toj ustanovi da nas podseća, opominje i drži nam fokus na tome. Ja sam član Opštinskog veća za NIP i fondove i mogu da pomognem što se tiče konkursne dokumentacije, ali ne možete ništa bez investitora i bez elana. Ja sam samo pomogao da aktuelizujem tu priču. Međutim, u muzeju je trenutno posebna situacija, nije rešen pravni status direktora, tako da sa te strane nemamo zainteresovanost da se ta priča ponovo aktuelizuje. Mislim da opština i muzej treba zajednički da nastupe“, rekao je Radičević.
Na pitanje da li to znači da je pitanje rekonstrukcije zgrade muzeja ostalo u okviru dogovora da će projekat podržati i Ministarstvo kulture i lokalna samouprava, ali da je potreban neko ko će sve to pokrenuti, Radičević je odgovorio: „Treba neko ko će da se zaduži za to, neko mora, ko je po ingerencijama najkompetentniji, a na koga se i odnosi projekat, to da prati i mora da ima vrlo dominantnu i zapaženu ulogu. Mi smo ovde rešeni da izdvojimo sredstva i izdvojićemo ih, ali ne možemo sami da brinemo tu brigu.“
LJ.M.
