trg_fontane
Poslednji mesec ove godine ostaće zapamćen po odluci koju su, 9. decembra, lideri evropskih zemalja doneli u vezi integracije Srbije u Evropsku uniju. Naime, većina građana Srbije sa nestrpljenjem i strepnjom čekala je odluku Evropskog saveta o dodeli statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropsku uniju, što je na neki način trebalo da opravda nadu i da da novu da će nam sutra biti bolje. Sve to trebalo je biti odlučeno na osnovu toga šta je urađeno po pitanju demokratizacije društva, usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU, uvođenja evropskih standarda i ispunjenja drugih zahteva koji su bili postavljeni pred Srbiju. Međutim, iako je Srbija ispunila sve uslove, u Briselu je odlučeno da će se o ovoj temi ponovo raspravljati u februaru i martu naredne godine, a od Srbije se očekuje napredak u dijalogu s Prištinom, uključujući i sporazum o integrisanom upravljanju prelazima/ granicama sa Kosovom, postizanje sporazuma o učešću svih strana u regionalnoj saradnji i aktivna saradnja u obezbeđivanju da Euleks i Kfor izvršavaju svoje mandate.
Ovakva odluka nije ispunila očekivanja građana Srbije i mnogi gube nadu da će se u ovoj zemlji nešto promeniti nabolje, da će se bolje živeti, tim pre što prognoze za narednu godinu nisu optimistične kad je reč o ekonomskoj situaciji, jer je novi talas ekonomske krize tu, najavljuje se štednja na svim nivoima zbog nedostatka para u republičkoj kasi, ali i opšte svetske ekonomske situacije, mada je nekima i do sada bilo sasvim lepo i udobno u direktorskim foteljama raznih agencija, kancelarija, saveta. Tako će biti i ubuduće.
Naredna godina je izborna godina, kada će građani Srbije oceniti kako je vođena država, šta je ispunjeno od silnih obećanja koja su data tokom prošlih predizbornih kapanja, a nove su već sada počele iako predstavnici političkih partija to negiraju smatrajući građane idiotima (grč.; oni koji se ne bave politikom). Izbori čekaju i građane Bečeja, jer i na lokalu treba da odluče ko će biti u vlasti narednih četiri godine, a to bi trebalo da učine na osnovu dosadašnjih rezultata sadašnjih i bivših, jer je mala verovatnoća da će biti novih političara, eventualno nekih starih koji su obukli nove dresove. No, kako je 2011. godina pri kraju, vreme je da se podsetimo kakva je ona bila, pa možda nam i to pomogne kada budemo glasali/ birali na proleće.
Januar: Jovo nanovo
Skupština Srbije usvojila je budžet za 2011. godinu, za koji su neki rekli da sadrži nerealna obećanja, dok je predsednik Vlade smatrao da je budžet štedljiv, razvojni i da će pružiti sigurnost ugroženim građanima. Budžet, za koji je glasalo svih 128 poslanika vladajuće koalicije, predviđao je prihod od 724,4 milijarde dinara, rashode od 844,9 milijardi, a deficit 120,5 milijardi dinara.
Što se tiče lokalne vlasti, predviđalo se da će prihodi u opštinskom budžetu ove godine biti 769 miliona dinara i pored činjenice da su realni prihodi u 2010. godini bili oko 550 miliona dinara, kada se očekivalo da će u opštinskoj kasi biti oko 700 miliona dinara. Već na startu ove godine je izgledalo da su očekivanja nerealna.
I budžeti građana su bili na klimavim nogama, već u januaru su usledila brojna poskupljenja od 5 do 20 odsto za veliki broj proizvoda i usluga, kafu, cigarete, alkoholna pića, južno voće, slatkiše, deterdžente, sredstva za ličnu higijenu, kućnu hemiju, gorivo (za oko 6 dinara), a po završetku grejne sezone očekivalo se i poskupljenje električne energije i prirodnog gasa.
Od januara meseca počela je zamena registarskih tablica – koje su, kako je rečeno, urađene prema evropskim standardima, samo što u Evropi niko ne zna da pročita š, ć, đ, te ni parking se ne može platiti, upravo zbog slova s „kačicama“ – saobraćajnih i vozačkih dozvola po novoj ceni od ukupno 4.400 dinara. Uvedene su i registracione nalepnice koje moraju biti zalepljene sa unutrašnje strane vetrobrana. Zamenom tablica i Bečej je dobio svoju registarsku oznaku: BČ.
Zbog usaglašavanja sa zahtevima i kriterijumima Evropske unije, investitori novogradnje su obavezni da od 1. januara postavljaju nove sandučiće koji imaju propisane dimenzije, izgled i mesto gde će se nalaziti, a građani Srbije će o svom trošku do 2015. godine morati zameniti stare poštanske sandučiće i postaviti nove.
Ruski Gaspromnjeft je krajem januara objavio ponudu za preuzimanje 19,12 odsto akcija NIS-a od malih akcionara po ceni od 4,8 evra za akciju. Ova ponuda je bila aktuelna do 16. marta za sve koji nisu prodali deonice na berzi. Od 21.994 građana koji imaju pravo na besplatne akcije na teritoriji opštine Bečej, do sredine januara trećina njih je već predala nalog za prodaju deonica. Za januar 2011. godine najavljeno je da će građani dobiti još jedan paket akcija – Aerodroma „Nikola Tesla“ i Akcionarskog fonda u ukupnom iznosu od 4.450 dinara.
Inače, oko 4,8 miliona građana Srbije je steklo pravo na besplatne akcije od prodaje velikih preduzeća, od januara 2010. godine postali su vlasnici po pet akcija Naftne industrije Srbije i po 1.700 dinara od ranijih privatizacija, i ako se sve sabere, i iznosi na koje su procenjene akcije aerodroma i Akcionarskog fonda, svaki građanin će prikupiti tek 8.650 dinara, to jest približno 80 evra, što je mnogo manje od predizbornog obećanja – 1.000 evra.
Iz Agencije za privatizaciju najavili su i da će u prvoj polovini godine stići akcije Telekoma Srbije po završetku prodaje većinskog paketa, a da se akcije EPS-a mogu očekivati do kraja godine.
Građani Bečeja su na početku godine – o tome nisu zvanično obavešteni na sajtovima opštine i Javnog preduzeća Komunalac – dobili i „poklon“: skuplje parkiranje, umesto 17 dinara za sat vremena zadržavanja, na uglavnom neadekvatnim i od snega neočišćenim parking mestima, treba platiti 20 dinara.
Za JP Komunalac je krajem decembra 2010. godine kupljeno specijalno komunalno vozilo za orezivanje drveća sa kamionskom korpom čija je vrednost 3.304.000 dinara i dve ručne mašine za čišćenje snega marke „Kanadiana“, vrednosti 428.000 dinara, a novac za kupovinu radnih mašina obezbedila je opština iz kredita od 120 miliona dinara. Ovih dana izgleda da će pasti i prvi sneg, pa radnici Komunalca makar ove godine ne bi trebali da budu iznenađeni, a sada imaju i mašine za čišćenje snega.
Početkom januara, školski odbor škole „Zdravko Gložanski“ doneo je odluku da od dva kandidata, Suzane Đukić (v.d. direktora) i Tibora Baloa, nastavnika u ovoj školi, za novog direktora izabere Suzanu Đukić. Ovaj predlog poslat je Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje koji je do 30. januara trebao odluči da li će da prihvati odluku školskog odbora.
Kada je reč o izboru direktora, u komunalnom preduzeću Potisje, posle nekoliko promena, na mesto direktora, umesto privremenog direktora Čabe Štefanige, koji je na zahtev predsednika opštine Bečej predstavljao većinskog vlasnika (opštinu) u Skupštini Potisja, od 1. januara ponovo je postavljen prvi direktor, Laslo Kiralj iz Ade (zaposleni u „Aliska teri“, u manjinskom vlasniku firme). Pored toga, doneta je odluka i da će „Aliska teru“, odnosno grad Seksard u Skupštini Potisja ubuduće umesto dosadašnjeg predstavnika manjinskog vlasnika zastupati Ištvan Horvat, gradonačelnik Seksarda.
Sa druge strane, međutim, u Gradskom muzeju ima „manjak“ direktora, naime, u toj ustanovi kulture već godinu dana ne može da se izabere direktor. Do sada su bila raspisana tri konkursa na koja su se prijavila dva kandidata, prethodna direktorica i sadašnji v.d. direktora Branislava Mikić Antonić i istoričar umetnosti Radoslav Mihailović, ali odluka Upravnog odbora kojom je Skupštini opštine predloženo da za direktora imenuje Branislavu Mikić Antonić, tri puta je odbijena. U prvom slučaju je obrazloženje bilo da kandidati nisu predali kompletnu dokumentaciju, zatim je bila sporna stručnost predloženog kandidata, a prema nezvaničnim informacijama jedan od razloga je i to što Opštinsko veće lokalne samouprave nije usvojilo izveštaj o radu Gradskog muzeja za 2009. i plan rada za 2010. godinu.
Bečejski funkcioneri i odbornici G17 plus, Marjan Radičević (član Opštinskog veća lokalne samouprave), Goran Strajnić (savetnik predsednika opštine za sport i omladinu) i odbornici Marijana Đaković i Siniša Momčilović napustili su G17 plus i 26. januara na konferenciji za novinare održanoj u kancelariji Demokratske stranke, saopšteno je da su nekadašnji članovi G17 plus postali novi članovi DS-a. Novinarima je rečeno da učlanjenjem opštinskih funkcionera i velikog broja članova G17 plus u DS, nije promenjena politika DS-a, a da će na ovaj način pojačani, kako je rečeno, još bolje i efektnije raditi na ostvarenju projekata lokalne samouprave u cilju napretka Bečeja.
Savet Mesne zajednice Bačko Petrovo Selo na prvoj sednici u ovoj godini doneo je odluku da cene pijačarine i zakupa mesta na pijaci ostanu na prošlogodišnjem nivou (pijačarina za jedan dan je 100 dinara, a zakup mesta, tj. stola od dva metra na godinu dana iznosi 7.000 dinara), kao i odluku o raspisivanju tendera za izvođača radova za čišćenje i iskopavanje melioracionog kanala van naseljenog mesta u dužini od oko 2,5 kilometra. Za ove radove Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo odobrio je Mesnoj zajednici 1,9 miliona dinara. Takođe je konstatovano da sigurnost i bezbednost građana i imovine nije na zadovoljavajućem nivou, da su i dalje učestale krađe u ovom naseljenom mestu, kao i da je prisutan veliki broj pasa lutalica na ulicama koji napadaju građane, te je zatražena pomoć od nadležnih organa u opštini.
Predstavljen je Lokalni akcioni plan za zapošljavanje, kojim je predviđeno otvaranje 30 novih radnih mesta. Za realizaciju ovog programa lokalna samouprava je iz budžeta za 2011. godinu opredelila 2,3 miliona dinara Nacionalna služba za zapošljavanje trebala je da obezbedi još 2,2 miliona dinara. Tim novcem je predviđeno subvencionisanje samozapošljavanja 13 osoba i zapošljavanje 17 radnika kod poslodavaca.
Izdavačka kuća „Službeni glasnik“ iz Beograda publikovala je knjigu „Ah, taj identitet“, naučnu studiju Žarke Svirčev, profesorice srpskog jezika i književnosti u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Bečeju.
Dan Svetog Save, 27. januar, koji je za Srpsku pravoslavnu crkvu praznik posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, utemeljitelju srpske države i crkve, kulture, školstva i duhovnosti, a školska slava za sve škole u Srbiji, obeležen je 26. januara svečanom akademijom u Gradskom pozorištu u organizaciji Gimnazije Bečej i pravoslavne crkvene opštine. Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici lokalne vlasti, pravoslavne crkve, javnih ustanova i organizacija, direktori škola, prosvetni radnici, učenici, građani, kao i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Prigodnim svečanostima, školska slava Sveti Sava obeležena je u svim bečejskim školama i tradicionalnim osvećenjem kolača i koljiva u pravoslavnoj crkvi Svetog velikomučenika Georgija.
Kod spomen obeležja žrtvama fašizma na obali Tise u Bečeju, 28. januara, održan je komemorativni skup u znak sećanja na žrtve bečejske racije 1942. godine, kojem su pored rodbine nastradalih, predstavnika lokalne vlasti, organizacija i građana, prisustvovali konzul ambasade Izraela u Srbiji Sigal Šai, vrhovni rabin Srbije Isak Asiel i predstavnici jevrejskih opština Novi Sad, Subotica, Zrenjanin i Sombor. Međutim, za razliku od prethodnih godina, komemoraciji nisu prisustvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Pravoslavni sveštenik Dejan Stanojev je kasnije to obrazložio time da je do tada bilo uobičajeno da se parastos i opelo žrtvama održi 27. januara, na dan Svetog Save, što je i bilo učinjeno, a tako će biti i ubuduće, te da je verovatno reč o sticaju okolnosti pa je opština komemoraciju organizovala dan kasnije.
Na prvoj ovogodišnjoj sednici Skupštine opštine Bečej, 31. januara, lokalni poslanici usvojili su odluke o donošenju Plana detaljne regulacije industrijske zone, Plana detaljne regulacije komercijalne banje, o potvrđivanju članstva opštine Bečej u Stalnoj konferenciji gradova i opština, o poveravanju upravljanja projektom sanacije deponija čvrstog komunalnog otpada i izgradnje transfer stanice i o poveravanju upravljanja projektom izrade tehničke dokumentacije Direkciji za izgradnju (bivši Stankom). Usvojen je i program poslovanja Turističke organizacije Bečej za 2011. godinu, Statuta Dečjeg vrtića „Labud Pejović“, i izveštaj o radu Opštinskog saveta za bezbednost.
Februar: Štrajk do štrajka
Februar je bio u znaku štrajkova. Štrajkovali su prosvetni radnici, policajci i zdravstveni radnici, koji su od Vlade Srbije tražili povećanje plata, isplate jubilarnih nagrada, otpremnina, nove kolektivne ugovore, bolje uslove rada, bolju opremljenost…U štrajkovima su učestvovale i bečejske škole i bečejski policajci.
Bačko Petrovo Selo je posle gotovo dve godine „pauze“ ponovo dobilo poslovnicu neke banke, a to je veoma značajno za oko 8.000 žitelja najbrojnije mesne zajednice u opštini, jer ljudi ne moraju putovati čak za Bečej ako i kada im je potreban novac i to putem koji je u katastrofalnom stanju, mada je (lažno) obećana rekonstrukcija oko 9 kilometara puta, samo je mali deo popravljen, ako se to tako može nazvati.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje odbio da da saglasnost na izbor Suzane Đukić na mesto direktora u školi „Zdravko Gložanski“. Školski odbor je po hitnom postupku doneo odluku da na mesto v.d. direktora škole postavi Dušana Zahara, nastavnika fizičkog vaspitanja na period od 6 meseci, a na konferenciji za novinare predsednik školskog odbora Srđan Gligorić saopštio je da je u skladu sa zakonom, 8. februara, podneo zahtev Ministarstvu prosvete za sprovođenje upravnog nadzora nad radom pokrajinskog sekretara za obrazovanje Zoltana Jegeša, uz obrazloženje da je njegovo rešenje kojim nije dao saglasnost na izbor Suzane Đukić za direktora nezakonito, i da je podneo i krivičnu prijavu protiv pokrajinskog sekretara zbog osnovane sumnje da je izvršio zloupotrebu službenog položaja donoseći takvo rešenje.
U vezi ovog problema oglasio se i predsednik opštine Peter Knezi, koji je, takođe na konferenciji za novinare, govorio o svom neslaganju sa činom predsednika školskog odbora koji je, kako je rekao Knezi, „upotrebio svoj položaj u lošem smislu za opštinu u svakom pogledu“ i sam doneo odluku, a ne školski odbor. Knezi je zatražio i od Srđana Gligorića i od novog v.d. direktora škole da povuku prijave jer u
ovakvoj situaciji ne može od pokrajinskog sekretara za obrazovanje tražiti saglasnost za pokretanje postupka otvaranja doma za učenike u Bečeju, a za koji je dobio zahtev od direktora srednjih škola, pošto je to preduslov da bi se u Bečeju napravio srednjoškolski centar.
Ponovo je pomeren rok za završetak renoviranja bečejske kuglane koju je somborska firma „Kegel King“ zakupila na 15 godina od Opšteg udruženja preduzetnika opštine Bečej, vlasnika Doma zanatlija. Vrednost investicije je oko 80.000 evra, a Somborci su u objekat trebali da ulože i dodatnih 40.000 evra, s obzirom na to da je planirano i preuređenje prostora bifea, rekonstrukcija sanitarnog čvora i svlačionice, saniranje grejanja i krova objekta i izgradnja zimske bašte na ulazu u kuglanu.
Zbog ekonomske krize, prekinuto je obnavljanje pravoslavne crkve Svetog velikomučenika Georgija, koje je počelo u aprilu 2008. godine kada je urađena sanacija krova, a preostala je sanacija unutrašnjeg i spoljašnjeg dela zgrade. Za obezbeđivanje potrebnog novca još 2009. godine je konkurisano kod Fonda za kapitalna ulaganja, ali potvrda o dobijanju novca nije dobijena.
Početkom februara obijena je baroničina kapela u centru grada u Zelenoj ulici.
U Bečeju je nastavljena „novonastala praksa“, krađa poklopaca sa šahtova, a ova „nepotrebna“ investicija Javno preduzeće Direkciju za izgradnju, odnosno građane Bečeja, za nekoliko meseci koštala je oko 80.000 dinara, zahvaljujući nekim drugim građanima Bečeja koji smatraju da je javna imovina baš njihova.
Narodnoj biblioteci u Bečeju nisu isporučene knjige na srpskom jeziku koje su odabrane na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, pošto pare iz budžeta opštine za te namene, 250.000 dinara, nisu upućene biblioteci.
Direkcija za izgradnju, u svojstvu nadzornog organa, naložila je firmi Bačkaput da otkloni „nedostatke“ na „rekonstruisanom“ Iđoškom putu, gde su se nakon samo nekoliko meseci pojavile udarne rupe, zahvaljujući verovatno tome što nije korišćena dovoljna količina asfaltne mase. Još se čeka da ova firma izađe na popravni. Inače firma Bačkaput počela je radove na Iđoškom putu sredinom oktobra prošle godine, a trebala je da za 60 dana izgradi 2,5 kilometra puta širine tri metra i uredi deo pored saobraćajnice. Ove radove je trebala da finansira lokalna samouprava od novca koji je obezbeđen od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
Javnom preduzeću Vodokanal i opštini Bečej početkom februara dodeljena je oprema za detekciju curenja na vodovodnoj mreži. Donacija vredna 500.000 dinara obezbeđena je preko kancelarije za tehničku podršku Srbiji od nemačke vlade u okviru projekta „Jačanje lokalne samouprave“.
Od početka ove godine Vodokanal se bavi vodosnabdevanjem, osim Bečeja, i naseljenog mesta Radičević, a saopšteno je da će tokom godine to učiniti i u Poljanicama, Mileševu i Drljanu. U skladu sa odlukom Opštinskog veća, početkom 2011. godine uvedena je fiksna naknada za vodomere u iznosu od 50 dinara po priključku za individualna domaćinstva, a za ustanove i industriju se određuje u zavisnosti od potrošnje vode i veličine vodomera.
Učenici odeljenja III-1 Osnovne škole „Sever Đurkić“ pobedili su na takmičenju za najlepšu jelku na internetu i osvojili laptop.
U bečejskoj Gimnaziji početkom februara održano je kvalifikaciono takmičenje „Festival pameti“ koje se bazira na slagalici „Doris“ autora Zdravka Živkovića. Na takmičenju su učestvovala 23 srednjoškolca iz Bečeja, a najbolji će se boriti za učešće na završnom takmičenju u Americi. 
Za uređenje atarskih puteva i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u svim mesnim zajednicama opštine odabrano je preduzeće DTD „Srednja Bačka“, a novac je odobrio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Još se čeka izgradnja fabrika u bloku 124 u industrijskoj zoni, gde su pre dve godine četiri firme zakupile parcele. Radovi na komunalnom opremanju ovog dela industrijske zone su u završnoj fazi, donošenjem Plana detaljne regulacije industrijske zone otklonjene su i poslednje prepreke pred dugo najavljivane investitore u tom delu Bečeja, a početkom februara, član Opštinskog veća zadužen za ulaganja, Dušan Radivojević rekao je da je obavio razgovore sa zakupcima parcela i da je od firmi „Kovaks“, „Union“, „Termokonstruktor“ i „Favorit bajk“ dobio informacije da nisu odustale od ulaganja. Navodno još uvek nisu, ali ni krajem decembra nema nijedne nove fabrike u Bečeju.
Od početka 2010. godine posao vodosnabdevanja Bačkog Gradišta obavlja Javno preduzeće Vodokanal, do tada se ovim poslom bavila Mesna zajednica koja je za šest godina od građana tog naseljenog mesta naplatila oko 73.000 evra za korišćenje vode. Građani Gradišta su prošle godine nekoliko puta negodovali zbog toga što im niko nikada nije rekao koliko je novca naplaćeno za potrošenu vodu i kako je taj novac potrošen.
Najavljena je rekonstrukcija zgrade nekadašnjeg zabavišta u ulici Miloša Crnjanskog 80. Vrednost projekta je oko 11,3 miliona dinara, 8 miliona je obezbeđeno iz opštinskog kredita, a oko 3,5 miliona iz budžeta vrtića. Početak rekonstrukcije zgrade planiran je za jun mesec, radovi bi trebali da traju 90 dana, a završetak se očekuje do 1. septembra, ili najkasnije do 1. oktobra.
Poslednjeg vikenda u februaru u nekoliko bečejskih kafića sprovedena je policijska racija. Jedan od njih je „Stejdž“, gde je, kako su tvrdili očevici i jedan od vlasnika lokala, policija prekoračila ovlašćenja. O ovom incidentu raspravljalo se i na sednici lokalnog parlamenta, gde je šef odborničke grupe „Za evropsku opštinu Bečej“ Vladimir Petković pročitao pismo koje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se policijske racije koja je izvršena u klubu „Stejdž“ kada je, kako je rekao, „primenjena prekomerna upotreba sile nad građanima“. On zahteva od Milorada Veljovića, direktora policije, da navedene primedbe ispita i traži da „u interesu dalje podrške građana u borbi protiv organizovanog kriminala i narkomanije i odgovorne za prekomernu upotrebu sile odgovarajuće sankcionišete. Posebno naglašavamo da demonstracija državne sile treba biti strogo kontrolisana i obazriva, naročito u multietničkim sredinama kakva je naša“. Prema saopštenju Policijske uprave Novi Sad, u toku racije sve je urađeno onako kako pravila nalažu. U saopštenju policije piše da su u toku akcije 26/27. februara 2011. godine, policijski službenici izvršili kontrolu pet ugostiteljskih objekata: dva u Novom Sadu i tri u Bečeju. Legitimisane su 134 osobe, a privedeno je 20, njih 16 zato što nisu imale lične karte!
S druge strane, sagovornik novinara Bečejskog mozaika tvrdio je da su policajci nad njim koristili prekomernu silu (pokazao je i fotografije koje govore u prilog tome).
Lokalni poslanici su na sednici Skupštine opštine 28. februara, za oko pola sata, usvojili dvanaest tačaka dnevnog reda. Tako su brzinski donete odluke o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta opštine za 2010. godinu i o izmenama i dopunama statuta opštine Bečej. U vezi sa revizijom završnog računa opštinskog budžeta predloženo je da se donese odluka o angažovanju revizora koji treba da bude izabran u postupku javne nabavke, a, kako se navodi u skupštinskom materijalu, za taj posao su obezbeđena sredstva u opštinskom budžetu. Inače, reviziju, između ostalog i završnih računa lokalnih budžeta, trebalo bi da obavlja Državna revizorska institucija (DRI), tim pre što je ta institucija najavila da će ove godine da „prečešlja“ i završne račune lokalnih budžeta, međutim, kako nam je rečeno u opštini, Bečej nije u programu rada Državne revizorske institucije za ovu godinu. U tom slučaju lokalna samouprava može da angažuje drugog revizora uz saglasnost državnog. I da plati – opština, ne DRI.
V.d. direktora Toplane Dejan Babin je imenovan za direktora tog javnog preduzeća, a date su i saglasnosti na programe poslovanja za 2011. godinu javnih preduzeća Toplana, Vodokanal, Direkcija za izgradnju Bečej i Komunalac. Toplana je predvidela ukupne prihode u iznosu od 134.712.825 dinara, Vodokanal 130.237.750 dinara, Direkcija za izgradnju 84.700.500 dinara, a Komunalac 67.246.450 dinara.
Doneto je rešenje o davanju saglasnosti na program delatnosti i razvoja Istorijskog arhiva Senta za 2011. godinu. Ištvan Fodor, direktor Istorijskog arhiva, govorio je o problemima zgrade Istorijskog arhiva u Bečeju, objasnivši da nema dovoljno mesta za odlaganje građe, te da je i objekat u veoma lošem stanju. Za funkcionisanje Arhiva u Bečeju, opština bi trebala da obezbedi 3,6 miliona dinara. Usvojeni su, zatim, i planovi rada Gradskog pozorišta (rashodi pozorišta su predviđeni u iznosu od oko 14 miliona dinara), Narodne biblioteke (rashodi su oko 16 miliona) i Gradskog muzeja za 2011. godinu (finansijski plan za delatnost muzeja je oko 1,3 miliona dinara), a data je i saglasnost na nepristupanje izradi strateške procene uticaja na životnu sredinu Regionalnog plana upravljanja otpadom za period od 2010. do 2020. godine za opštine Kikinda, Ada i Bečej.
Mart: Potpisan memorandum o banji
Od 1. marta cigarete Niške duvanske industrije skuplje su u proseku za 10 dinara po paklici. To je drugo poskupljenje cigareta od početka godine.
Građani povremeno nisu bili u prilici da kupe šećer, ili se njegova cena menjala iz dana u dan, pa je u pojedinim prodavnicama dostigla i 120 dinara. Iako je republička vlada intervencijom krajem prošle godine iz Robnih rezervi želela da stabilizuje cene ulja na tržištu, ulje se moglo kupiti za astronomskih 154 dinara. U većim marketima u Bečeju, 1. marta cena za litar jestivog ulja „Dijamant“ se kretala od 140,64 dinara do 154,90 dinara. I brašno je poskupleo, pa u pojedinim prodavnicama u Bečeju za kilogram brašna tipa 400 trebalo je platiti čak 89,90 dinara, a ovo je dovelo i do poskupljenja hleba te je za jednu veknu od 500-600 grama trebalo platiti 55 dinara.
Na sceni Gradskog pozorišta odigrane su dve predstave pozorišta iz Kraljeva, „Karol“ i „Ružno pače“.
U Narodnoj biblioteci predstavljena je Knjiga o Svetlani Bojković autorke Ksenije Šukuljević Marković, a promociji je prisustvovala i proslavljena glumica Svetlana Bojković. Obeležen je i Dan maternjeg jezika.
Ono što je posebno obeležilo mart mesec bilo je potpisivanje memoranduma o bečejskoj banji. Naime, 4. marta u svečanoj sali u gradskoj kući u Bečeju predsednik vojvođanske vlade dr Bojan Pajtić, potpisao je Memorandum o namerama kojim je predviđena izgradnja novog turističko-zdravstvenog banjskog kompleksa. U ime Vlade Republike Mađarske, koja će uz vladu pokrajine, takođe pružiti podršku realizaciji ovog velikog projekta, dokument je potpisao državni sekretar Žolt Bečei. 
Deklaraciju o zajedničkim namerama (o izgradnji komercijalne banje) potpisali su i Peter Knezi, predsednik opštine Bečej i Peter Udud, generalni direktor Aquaprofit a.d. iz Mađarske.
Memorandumom je potvrđen dogovor između opštine Bečej i Aquaprofita o saradnji i realizaciji investicije banje, hotela i ostalih turističkih i vodovodnih projekata, obnovljivih izvora energije i toplotne energije, koja se planiraju na području opštine. U prvoj fazi će se graditi termalna banja i prateći smeštajni kapaciteti u vrednosti od 30 miliona evra. Opština će za potrebe projekta obezbediti površine koje su potrebne za razvoj i pravo eksploatacije termalne vode, a Aquaprofit svoj intelektualni kapital, celokupni menadžment projekta, organizovanje finansiranja i upravljanje kompleksom, saopšteno je novinarima. Ovaj čin je izazvao različita tumačenja i reakcije te je proizveo i izvesnu krizu u odnosima koalicionih stranaka na vlasti u Bečeju. Povodom potpisivanja memoranduma o izgradnji banje predstavnici DS u opštinskoj koalicionoj vlasti sazvali su konferenciju za novinare na kojoj su govorili o svom viđenju načina na koji je do potpisivanja došlo, gde je potpredsednik Budislav Medurić, između ostalog, tvrdio da su objavljene informacije u vezi investicije netačne i neistinite. „U deklaraciji o zajedničkim namerama koja je potpisana između lokalne samouprave i Aquaprofita ima netačnih konstatacija: nije tačno da je u tenderskom postupku za investitora izabran Aquaprofit. Jeste da su bile konsultacije, ali bez zaključaka. Mi kao lokalna samouprava – doduše ne na Veću (Opštinsko veće, tj. opštinska vlada; prim. nov.) – dogovorili smo se za princip koncesije, a ne za zajedničko privredno društvo, kao što to stoji u deklaraciji. Konsultantska firma Deloitte dala je varijante za oba rešenja, i mi smo se opredelili za sigurniju varijantu, da se ne rizikuje – želimo fiksnu nadoknadu koja bi dugoročno obezbedila opštini Bečej prihod. Premijer Bojan Pajtić je bio dobro upoznat sa time, i on je potpisao dokument kao podršku nama – zato je na našu inicijativu od strane pokrajinske vlade potpisan jedan takav dokument koji podržava priču oko naše banje i investitore, ali ne pominje ime nijedne firme“, rekao je između ostalog Medurić.
Sredinom marta počela je sa radom tzv. „zelena linija“, odnosno kol-centar opštine Bečej. U pitanju je sistem za centralizovani prijem zahteva, prijava, žalbi građana zbog komunalnih problema koji spadaju u domen rada javnih preduzeća, Direkcije za izgradnju, Vodokanala, Toplane, Komunalca, Potisja i poljočuvarske službe Link FTO. Prijavljeni komunalni ili ekološki problemi (mogu se uputiti kol-centru telefonom, SMS-om, elektronskom poštom ili lično) treba da budu otklonjeni ili sanirani u roku od 48, odnosno 72 sata, i u tom roku građanima treba da bude dostavljen odgovor. Realizaciju projekta „zelene linije“ finansirao je Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju sa 1.220.000 dinara i lokalna samouprava sa 500.000 dinara.
U Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo počelo je uređenje pijace i izgradnja sanitarnog čvora, za koje je iz Fonda za kapitalna ulaganja odobreno oko 2,3 miliona dinara. U noći između 5. i 6. marta obijena je zgrada Mesne zajednice u Bačkom Petrovom Selu, pričinjena je znatna materijalna šteta na objektu, ukraden je monitor računara i hard disk.
Poreska uprava inicirala je pokretanje stečajnog postupka nad PIK-om „Bečej“, jer su dugovi kombinata u vlasništvu biznismena Đorđija Nicovića veći od 60 miliona evra, računi firme su u blokadi od juna meseca 2009. godine, a obaveze u prinudnoj naplati u martu ove godine su 19 miliona evra. Te podatke je sredinom marta na konferenciji za novinare u Bečeju saopštio Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji je na čelu državne radne grupe formirane u septembru prošle godine, koja je nakon dubinske analize stanja u PIK-u (završena je u toku marta meseca) trebala da predloži način stabilizacije kombinata. Vasin je rekao da je reč o tzv. radnom stečaju, te će država učiniti sve da kombinat nakon višegodišnje krize u roku od 4 do 6 meseci konsoliduje i stabilizuje poslovanje, a za 2-3 godine da se u potpunosti oporavi. Rekao je i da ovaj stečaj podrazumeva imenovanje novog menadžmenta u kombinatu kome su „spremni da pruže pomoć sve državne institucije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo i sve druge relevantne poljoprivredne institucije“. Potom sledi i plan reorganizacije firme. Osnov programa reorganizacije PIK-a će biti ranije predstavljen program, ali će on sada biti rađen kroz stečajni postupak i bez predstavnika vlasnika (Nicovića), a reč je o sledećim potezima: o regulisanju dužničko-poverilačkih odnosa, odnosno o konverziji potraživanja države i velikih poverilaca (tu su i banke) u jedinstveno potraživanje koje bi se konvertovalo u većinsko vlasništvo države Srbije ili Vojvodine nad PIK-om; o obezbeđivanju obrtnog kapitala; o prekidu poslovnih odnosa sa povezanim pravnim licima koji zbog blokade poslovnog računa nemaju finansijski niti poslovni kapacitet za saradnju sa PIK-om; o obezbeđivanju istog nivoa i strukture subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima (subvencije po hektaru).
Što se tiče obezbeđenja oko 2 miliona evra za sprovođenje socijalnog programa za višak zaposlenih (oko 300 ljudi), i taj iznos će se konvertovati u deo vlasništva države nad PIK-om. Pored toga, po istom principu, treba da se obezbedi i novac za zaostale plate radnicima, rekao je Vasin u martu mesecu.
Ljiljana Milovanov
