trg_fontane
Materijala za nastavak reportaže u slikama nažalost ima napretek. Nažalost, jer one govore o uništavanju jednog grada, o nestajanju nekog vremena kojeg se mnogi sećaju kao nečega što je bilo dobro, lepo, davalo sigurnost, nadu, mada to nije karakteristično samo za Bečej.
Jedan takav objekat, koji dobar deo Bečejaca podseća na „ona dobra stara vremena“, kako kaže stih iz pesme grupe „Novi fosili“, takođe iz nekih prošlih vremena, nalazi se u centru grada dijagonalno od zgrade suda u kom je nekada bio restoran „Zvezda“, tzv. restoran društvene ishrane, jer su radnici tada mogli sebi da priušte svakodnevni porodični ručak u njemu ili pak da pripremljeni ručak za celu porodicu po povratku sa posla ponesu kući. Kasnije, početkom 90-ih, u njemu je bio rok-klub „Riff“ u kom su gostovali brojni muzički bendovi. Nakon toga je on služio i kao trgovinski objekat, a bilo je i ideja da se ponovo pretvori u ugostiteljski objekat i da se u dvorištu otvori bašta sa letnjom binom, radovi su u tom pravcu započeti, ali sve je ipak ostalo na ideji. Sada je taj prostor prazan, kao i mnogi drugi lokali, a nesuđena bašta je zarasla u korov i pretvara se u deponiju smeća…
Nedaleko od centra nalazi se još jedan objekat koji je bio stecište mladih, nekadašnji Omladinski dom ili disko „Svinjac“. Njegova namena je bila višestruka, ali je uglavnom bilo mesto gde su se odvijale aktivnosti mladih, od okupljanja omladinskih udruženja, do skupova, priredbi i proslava, dok je u večernjim satima bilo mesto gde su se priređivale igranke, pa onda i prvi disko, koncerti… Danas je i to napuštena zgrada, često meta vandala, a mogla bi ponovo da bude omladinski dom.
Poslovnica JP Srbijašume već godinama svoje kapije nije otvarala da primi kamione sa drvenom građom i drugom robom, a danas to ni ne mora jer je i metalna kapija ukradena, verovatno kao „sekundarna sirovina“. Sa druge strane, moglo bi se reći, kada se pogleda ogroman skladišni prostor, hale, poslovna zgrada i sve ostalo kako je zaraslo u korov i šiblje, da je neko zaboravio na svoju imovinu ili pak da je sve to sada „u skladu sa prirodom“, u „duhu ekologije i očuvanja životne sredine“.
Poslednjih godina promovišu se „udruženja žena“ koja se bave negovanjem i očuvanjem narodne tradicije, starih zanata, domaće radinosti i izradom suvenira u cilju proširenja turističke ponude. U nedostatku prostora gde bi se sve to na jednom mestu prezentovalo, pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da se napravi „Etno sokače“ po ugledu na neka turistička mesta. Pronađena je lokacija, dvorište kuće koja se nalazi prekoputa „Jodne banje“ i bazena u ulici Zmaj Jovinoj, uređeno je u etno stilu, čak se razmišljalo o tome da se i sama kuća preuredi, ali za to nije bilo ni sluha, ni novca. Ova manifestacija je održana dva puta. Sada je i taj prostor zarastao u korov, kuća propada i ruži taj deo centra.
Nekada je Bečej bio i svojevrstan trgovinski centar, pa Bečejci nisu morali da odlaze u druge gradove ukoliko su hteli da kupe garderobu, cipele, nameštaj, tehniku, jer su postojale prodavnice sa širokim i kvalitetnim asortimanom robe. Sada, kada prošetate centrom grada, nailazite na prazne lokale, koji su neretko u ruiniranom stanju. Nekoliko takvih lokala ima u Zelenoj ulici, pomenimo samo lokale na uglu kod Istorijskog arhiva, koji su bezbroj puta provaljivani i pokradeni iako se nalaze samo na stotinak metara od policijske stanice.
Razvoj turizma, kao jedan od pravaca u kom Bečej treba da ide, je konstantna, ali prazna priča u Bečeju. Arhitektura nekog grada je svakako nešto što privlači turiste i što se nalazi na mapi turističke ponude. U Bečeju ima zdanja koja su stavljena pod zaštitu države, ali i onih koja nisu, a ipak bi mogla da se nađu na mapi turističke ponude. Recimo, u centru grada ima nekoliko kuća „stare gradnje“ čije su fasade urađene vrlo slično, od iste žute i crvene opeke i predstavljaju arhitektonsko nasleđe. Umesto toga, jedna od njih koja se nalazi u Glavnoj ulici nedaleko od nekadašnjeg malog bioskopa „Kozara“ i Gradskog muzeja, i nekada bila sedište Aero-kluba koji je funkcionisao u okviru „Narodne tehnike“, kao i foto-kino klub i radio amateri, koji su okupljali veliki broj dece, danas je, nažalost, još jedno ruglo u gradskom jezgru. Sa nje je pokradeno sve, pa čak i fasadne opeke kakvih više nema.
LJ.M.
