(Ilustracija: pexels.com)Opštinsko veće Bečeja imenovalo je 19. maja tročlanu komisiju zaduženu za ocenu projekata lokalnih medija od javnog interesa. Iako je u budžetu opštine za informisanje u 2025. godini predviđeno 9,36 miliona dinara, komisija će raspodeliti svega milion dinara – 10,6 odsto od ukupnog iznosa.
Ostatak novca će, po svemu sudeći, biti podeljen putem direktnih ugovora, što je praksa viđena i prošle godine, uprkos odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima i preporukama nadležnog ministarstva.
Ko je ko u komisiji?
U bečejsku komisiju za ocenjivanje projekata medija izabrani su Branislav Sančanin, samostalno prijavljeni medijski stručnjak, Milijana Kočić, predložena od Društva novinara Vojvodine i Miloš Lazić, na predlog Udruženja elektronskih medija Comnet.
Sančanin u biografiji navodi da je profesor u Visokoj školi strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije Beograd (obrazovni profil: menadžment i biznis, nivo obrazovanja: master, magistratura, doktorat) i da ima više od 16 godina radnog iskustva u medijima (RTV, RTV Panonija, Karlovačke novine…)
Kočić (profesorka srpskog jezika i književnosti; master, magistratura, doktorat) piše da je autor 1 u JMU RTV, da ima više od 16 godina radnog iskustva u medijima (RTV i inkluzivni časopis Trenutak).
Lazić (diplomirani producent u pozorištu, radiju i kulturi) navodi da je direktor u RTV Stara Pazova d.o.o, da ima više od 16 godina radnog iskustva u medijima (RTV, RTS, Radio Pegaz, Radio Stara Pazova).
Među njima Sančanin se ističe kao „rekorder“, s obzirom na to da je, prema podacima iz Jedinstvenog informacionog sistema (JIS), do sada izabran za člana komisije za ocenjivanje medijskih projekata u najmanje 23 lokalne samouprave. Ovaj broj verovatno nije konačan jer nisu još sve lokalne samouprave formirale komisije.
Sančanin je i 2024. godine bio aktivan, učestvovao je u radu 13 medijskih komisija, a u Sremskoj Mitrovici uspeo je da bude član čak dve.
Kočić je bila članica u sedam medijskih komisija od 2021. do 2023. godine, dok je Lazić učestvovao u radu sedam komisija od 2018. do 2024. godine.
Za članstvo u bečejskoj komisiji putem JIS-a stiglo je 15 predloga, od čega su četiri od novinarskih i medijskih udruženja, a 11 su bile samostalne prijave. Izabrani su oni sa najviše bodova (naučni radovi, kvalifikacije, rad u komisijama itd).
Komisije u 2025. „formalne mašinerije u službi ličnih, institucionalnih i političkih interesa“
Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ – čiji je član i Bečejski mozaik – nedavno je objavilo analizu o sastavu komisija koji odlučuju o projektima za sufinansiranje medijskih sadržaja.
Analiza kandidata iz komisija za izbor projekata od javnog interesa u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija pokazala je da je najveća zastupljenost, kada su udruženja u pitanju, dolazila iz Društva novinara Vojvodine (5 članova), PROUNS-a (5 članova), ComNet-a (3 člana) i Saveza udruženja radio-televizija Srbije (4 člana).
Posebno je istaknuto da su „mnogi naveli u prijavi da su paralelno članovi više udruženja. Paralelno članstvo otvara prostor za konflikt interesa ili unapred definisane relacije i dogovore“.
„Lokal pres“ je zaključio da „ukoliko se ima u vidu činjenica da je i među samostalnim medijskim stručnjacima veliki broj članova upravo navedenih udruženja, onda je jasno da komisije u 2025. godini predstavljaju formalne mašinerije u službi ličnih, institucionalnih i političkih interesa“.
Sličan stav deli i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koja je još u martu saopštila da je „konačna rang lista kandidata za članove konkursnih komisija u direktnoj koliziji sa samohvalisanjem predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija o povećanoj demokratičnosti, participativnosti i transparentnosti u budućem procesu ocenjivanja i izboru najboljih projekata u okviru konkursa u oblasti javnog informisanja“.
ANEM je zaključio da „otvoreno favorizovanje pojedinih novinarskih udruženja, asocijacija i samozvanih eksperata putem neskrivenog bodovnog inženjeringa uz vidljivu marginalizaciju istinski nezavisnih i samostalnih kandidata, kao i predstavnika organizacija koja imaju kritički odnos prema vlasti, jasan je pokazatelj u kom daljem smeru će se odvijati proces odlučivanja o raspodeli sredstava za projektno sufinansiranje“.
I pokazalo se: projekti pojedinih bečejskih medija – Bečejski mozaik, Bečejski dani, Webinfo, Mojbečej – ove godine nisu dobili ni dinara na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, za razliku od prethodnih godina.
Kako je „preusmeren“ novac za informisanje?
Analiza prošlogodišnje prakse u Bečeju, kada je reč o „ostvarivanju javnog interesa u informisanju“, jasno ukazuje na to šta profesionalni lokalni mediji mogu da očekuju.
Udruženje novinara Srbije (UNS) je u martu prošle godine upozorilo nadležno ministarstvo da su brojne lokalne samouprave, uključujući Bečej, drastično umanjile budžete za sufinansiranje medijskih projekata.
Novac namenjen za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja preusmeren je na „usluge po ugovoru“.
UNS je zatražio poništenje takvih konkursa i reakciju Ministarstva informisanja i telekomunikacija na „nedopustivu praksu obesmišljavanja Zakona o javnom informisanju i medijima“.
Ministarstvo je odgovorilo mlakim „preporukama“ opštinama da sav medijski novac treba da ide na konkurs, ali od poništenja konkursa nije bilo ništa. I na tome je ostalo.
Tako je Bečej prošle godine za sufinansiranje medijskih projekata izdvojio deset puta manji iznos od predviđenog, raspodelivši svega 900.000 dinara na konkursu – najveći iznos po projektu bio je 240.000 dinara.
Najveći deo „ostatka“ od 8,1 milion dinara ugovoren je na „drugi način“ – i to pre lokalnih izbora.
Javni interes ili privatni dogovori?
Milioni od „ostatka“ budžetskog novca za informisanje završili su kod „VTV Subotica“ – ogranak Bečej. Opština je zaključila ugovor sa zastupnikom „VTV Subotica – ogranak Bečej“ Vladanom Stefanovićem na 4,4 miliona dinara (sa PDV-om) za emitovanje televizijskih priloga.
Osim toga, prema podacima sa Portala javnih nabavki, predsednik opštine Bečej je zaključio ugovor sa, kako piše, VTV d.o.o. (skraćeno poslovno ime VTV d.o.o. Subotica) za usluge marketinga na 270.000 dinara (sa PDV-om).
To nije sve. Analitičke kartice lokalne samouprave pokazuju da je od 1. januara do 13. septembra 2024. godine iz opštinskog budžeta VTV Comnet-u plaćano mesečno po 60.000 dinara, ukupno 480.000 dinara (mesečne isplate su verovatno nastavljene do kraja godine).
Objašnjenje za više naziva: VTV ComNet d.o.o. Subotica 2014. godine osnovao je Vladan Stefanović, naziv je kasnije promenjen u VTV d.o.o. Subotica, skraćeno VTV d.o.o.
Novac mimo konkursa u Bečeju dobio je i „Hahstag Digital media group“ iz Novog Sada, za „nabavku usluge za produkciju reklamnog, propagandnog i informativnog materijala“ u iznosu od 1,8 miliona dinara (sa PDV-om).
Poreski obveznici opštine Bečej obezbedili su i 720.000 dinara (s PDV-om) „Insajder timu“ d.o.o. Beograd za četiri priloga na Informer televiziji, koja nije poznata po tome da poštuje novinarske etičke standarde.
„Copy-paste“ zanemarivanje lokalnih medija
„Lokal pres“ u ranije pomenutoj analizi o članovima medijskih komisija ukazuje na to da „isti ljudi u Republici i na lokalu odlučuju o projektima lokalnih medija koji su od javnog interesa za građane u Srbiji“.
Analiza njihovih biografija „ukazuje na jaku institucionalnu i ličnu umreženost članova komisija, kao i na zloupotrebu pojedinih kriterijuma prilikom ocene njihovih naučnih radova, tema i kvalifikacija. Prisutna je dominacija određenih manje aktivnih udruženja, kao i jasna povezanost sa javnim funkcijama, institucijama i medijima. Ovakva struktura komisija dovela je na konkursima MIT-a do nedovoljno transparentnog, ali i predvidivog procesa izbora i odlučivanja“.
„Lokal pres“ navodi da je Pravilnik o sufinansiranju projekata iz 2025. godine obezbedio „copy-paste“ varijantu za komisije u lokalnim sredinama. To znači da se sastav komisija i ishodi konkursa u lokalnim samoupravama preslikavaju sa republičkog nivoa, što rezultira minimalnim sredstvima za lokalne nezavisne medije, zaključuje se u analizi.
Na putu ka medijskim pustinjama
Brojni, pa i finansijski pritisci na lokalne nezavisne medije dovode do njihovog iscrpljivanja i, pre ili kasnije, gašenja.
Na područjima gde nema profesionalnih lokalnih medija – nastaju medijske pustinje.
U medijskim pustinjama mnoge važne priče ostaju neispričane.
Kristina Demeter Filipčev
