Sanacija deponije „Botra“: Završena geneza revizije projekata

Sanacija deponije komunalnog otpada „Botra“ u Bečeju nakon više godina iščekivanja započeta je krajem juna i 1. faza trajaće nepunih godinu dana.

Javno preduzeće Direkcija za izgradnju je odlukom Opštinskog veća zaduženo za vođenje investicije, a kako je saopšteno iz javnog preduzeća, radi se po planu i za sada nema zastoja.
„Uveli smo u posao dva izvođača, 22. juna ‘Eko Maber inženjering’, a 30. juna ‘Uniprotekt’, o tome napravili zapisnik i definisali obaveze izvođača, nadzora i nas kao predstavnika investitora. Radovi nesmetano teku, nadzor radi svoj posao, Direkcija je tu da koordiniše i insistiraće na tome da se isključivo pismenim putem obavlja komunikacija između svih učesnika u poslu“, rekao je direktor Direkcije za izgradnju Goran Matić.
S obzirom na to da je prvobitni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije gradskog smetlišta urađen 2006. godine, u međuvremenu je došlo do promene vrednosti investicije. Prvobitna vrednost projekta je bila 46,5 miliona dinara, Fond za zaštitu životne sredine republike, koji više ne postoji, 2011. godine opštini Bečej odobrio je 23,5 miliona dinara, a ostatak novca je tadašnja lokalna vlast trebala da obezbedi iz opštinskog budžeta.
Početkom 2012. godine, u mandatu prethodne vlasti, urađena je revizija projekta, po kojoj je cena sanacije deponije „skočila“ na 95 miliona dinara. Nakon izbora u maju 2012. godine, aktuelna bečejska vlast je ponovo napravila reviziju projekta da bi, kako je ranije izjavio predsednik opštine Vuk Radojević, utvrdila koliko je zaista novca potrebno da se ovaj višedecenijski ekološki problem reši. Prema poslednjoj reviziji projekta, odnosno novoizrađenom projektu, jer je prethodnom istekla važnost posle pet godina, predviđeno je da se posao sanacije i rekultivacije deponije „Botra“ uradi u dve faze, prva faza bi koštala 64.182.924 dinara – građevinski radovi 52.711.269 dinara, hidrograđevinski radovi 9.855.864 dinara, mašinski radovi-degazacija 1.615.800 dinara – a druga faza 33.156.347 dinara – građevinski radovi uređenja terena 26.344.747 dinara, mašinski radovi-degazacija 675.000 dinara, ozelenjavanje 6.136.600 dinara. Celokupna vrednost projekta sanacije, zatvaranje i rekultivacija po revidiranom projektu je 97.339.271 dinar. Osim postojećih 23,5 miliona dinara (od republike), oko 44 miliona dinara ova lokalna vlast obezbedila je iz kredita koji je opština Bečej uzela krajem 2014. godine i taj iznos će biti dovoljan za prvu fazu sanacije smetlišta.
O revidiranom projektu sanacije gradskog smetlišta i njegovoj vrednosti ranije smo razgovarali sa predsednikom opštine Vukom Radojevićem, koji je rekao da je revizija projekta morala biti urađena, a uradio ju je Institut „Kirilo Savić“ koji je napravio i prvobitni projekat, jer je njime predviđena sanacija deponije u dve faze što ima, kako je rekao, dobrih strana.
„Ukoliko bismo kompletno zatvorili gradsku deponiju, bili bismo limitirani, jer ne bismo imali nijednu deponiju na koju možemo da odlažemo komunalni otpad i bili bismo usmereni na regionalnu deponiju Kikinda, a to podrazumeva povećanje troškova za transport i skladištenje komunalnog otpada na regionalnoj deponiji, a ti troškovi bi išli na teret korisnika. Iz tog razloga i projektant se rukovodio sanacijom u dve faze, u prvoj fazi bi bio zatvoren veći deo deponije, a ostao bi manji još da se dovrši, ali dok ne nađemo adekvatno rešenje i dobijemo konkretan predlog saradnje sa regionalnom deponijom u smislu cene koštanja, mi ćemo i dalje imati u funkciji gradsku deponiju ’Botra’ gde će se odlagati komunalni otpad“.
Odnošenje smeća iz domaćinstava u Bečeju sada obavlja mešovito komunalno preduzeće „Potisje“, čiji je većinski vlasnik opština Bečej. Na pitanje da li će „Potisje“ biti uključeno u posao sanacije gradske deponije koja mu je data na upravljanje, ali i u smislu finansiranja sanacije, Radojević je odgovorio: „Osnivanjem zajedničkog preduzeća ’Potisje’ u kom je opština većinski vlasnik sa 51 odsto, a partner iz Mađarske manjinski sa 49 odsto, napravljena je, najblaže rečeno, krajnja nelogičnost, a to je da mena-džment postavlja manjinski partner. Moramo da se vratimo korak unazad da bismo složili celu priču na jedno mesto. Osnivanjem firme ’Potisje’ predviđeno je da partner iz Mađarske delegira menadžment i da taj mena-džment upravlja preduzećem, što nas dovodi u situaciju da mi kao većinski vlasnik ne učestvujemo u mena-džmentu preduzeća. To je zatečena situacija protiv koje se intenzivno ’borimo’ poslednjih godinu i po dana. Mislim da smo kao partneri bili dovoljno korektni i dovoljno strpljivi i pružili sve mogućnosti da se partnerski odnosi postave na novu osnovu, da krenemo u nov početak zajednički, partnerski, kako to i predviđa odnos 51 prema 49 posto, međutim, očigledno je da nema dovoljno razumevanja s druge strane i moraćemo da povučemo određene poteze kako bismo zaštitili interes opštine Bečej kao većinskog osnivača firme ’Potisje’. Nije mi drago zbog toga, ali tu situaciju smo nasledili i moramo je rešavati u interesu građana opštine Bečej, to je vrlo važna komunalna delatnost da mi kao većinski vlasnik ne učestvujemo u upravljanju preduzećem. Pored toga, ako dodamo deponiju gde ’Potisje’ odnosi komunalni otpad, ponovo imamo nelogičnost. Prethodnim odlukama gradska deponija je data na upravljanje ’Potisju’. Sada radimo rekultivaciju i sanaciju deponije, a opština sve investira. Pitam se zašto ’Potisje’, koje upravlja deponijom, ne bi to finansiralo, mi kao opština sa 51 posto, a partner 49 posto?“.
Zbog pomenute „zatečene situacije “ u „Potisju“ još 2013. godine najavljeno je formiranje radne grupe koja je trebala da se „pozabavi preispitivanjem odnosa između opštine Bečej i ’Potisja’“. O učinku radne grupe, ali i o poslovanju „Potisja“, međutim, javnost ne zna ništa.
Radojević je rekao da predstavnici lokalne vlasti od kraja 2013. godine, otkad je Željko Plavšić član Skupštine društva u ’Potisju’, imaju potpuniji uvid u poslovanje preduzeća, ali da je nelogično da godišnji planovi poslovanja i izveštaji o poslovanju „Potisja“ nisu dostavljeni osnivaču te firme, Skupštini opštine, kao što to rade sva javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač lokalna samouprava.
Na pitanje šta je lokalna vlast učinila po tom pitanju, predsednik opštine je odgovorio: „Prema saznanjima našeg člana u Skupštini društva, u ’Potisju’ je bila i policijska i inspekcijska kontrola, bila je poreska inspekcija, uočili su neke nelogičnosti, ali ne znam koji su dalji koraci, to je posao za nadležne organe. Ja ne mogu sebi da dam za pravo da se time bavim, ali očigledno postoje nelogičnosti kao što je situacija da imamo dva izveštaja o poslovanju za 2013. godinu, koje smo dobili u 2014. godini i sada Plavšić kao član Skupštine društva traži eksternu reviziju, da se utvrdi koji je zvaničan izveštaj o poslovanju i kako je poslovalo preduzeće u 2013. godini. Moramo uzeti u obzir sve te činjenice i informacije i bićemo primorani da povučemo određene poteze koliko god uvažavali partnera iz Mađarske, koliko god to bio bratski grad, ali ovde se govori o javnom interesu opštine Bečej i mi moramo da povučemo konkretne poteze, pogotovo imajući u vidu da je tokom 2014. godine naš predstavnik u Skupštini društva imao niz informacija koje ukazuju na nepravilnosti u poslovanju, a time se bave i nadležni organi“.

Lj.M. i R.M.