Ove godine godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića je u ponedeljak. Baš u ponedeljak koji simbolizuje nekakav početak.
Prošlo je devet godina od tog 12. marta, kada je Srbija stala, samo su ubice i njihovi politički, još neprocesuirani nalogodavci, bili žustri i spremni, ali nisu uspeli da zgrabe i prigrabe vlast.
Srbija još uvek stoji. U prethodnih devet godina gmizavci su se pojavili sa svih strana, kroje nam sudbinu, lopovi i pljačkaši slobodno šetaju, ubice planduju u inostranstvu, imamo korumpirane, ali neuhapšene ministre i činovnike, Šešelj nam ponovo soli mozak iz Haga, delovi najkrvavijih radikala su danas prihvatljiv partner za vladajuću koaliciju koja je u ljubavi sa nekada krvavim SPS-om, udovica koja je priznala da je lopov – nacionalni je heroj. Ljudi kažu da im to ne smeta, i oni bi krali na njenom mestu. Ovo je Srbija nakon devet godina od ubistva Zorana Đinđića, a neki „naslednici“ ponovo pokušavaju da eksploatišu njegovu rečenicu „Srbija na dobrom putu“.
Da li je?
K.D.F.