(Foto: Arhiva Bečejskog mozaika)Dan oslobođenja Bečeja od fašizma, 8. oktobar, biće obeležen nizom događaja koji podsećaju na trenutak kada je grad, pre 81 godinu, dočekao slobodu. Program obuhvata sportske aktivnosti, komemoraciju i svečanu akademiju.
Manifestacija „Trke ulicama grada“, koju organizuje Savez sportova opštine Bečej u saradnji sa lokalnom samoupravom, Kancelarijom za mlade i Udruženjem za školski sport i pedagoge, okupiće učenike od četvrtog do osmog razreda osnovnih škola, kao i srednjoškolce. Trke počinju u 9 časova.
U 11.15 časova predviđeno je polaganje venaca na spomen ploču na zgradi gradske kuće, čime se odaje poštu borcima koji su učestvovali u oslobađanju Bečeja. U podne će u Gradskom pozorištu biti održana svečana akademija u organizaciji Opštine Bečej i Tehničke škole.
Bečej je oslobođen 8. oktobra 1944. godine, kada su jedinice Crvene armije prešle Tisu nizvodno od prevodnice i uz manji otpor neprijatelja ulaze u grad, zajedno sa borcima Drugog šajkaškog odreda. Bačko Petrovo Selo je oslobođeno istog dana, dok je Mileševo slobodu dočekalo četiri dana kasnije, a Bačko Gradište 22. oktobra 1944.
Svedočanstvo Milorada Prodanova (1928), objavljeno u Bečejskom mozaiku 2010. godine, osvetlilo je dramatične trenutke tog oktobra: „U petak su počela puškaranja. U subotu je bila pijaca, jedna kolona nemačkih kamiona na kojima su stajali topovi bila je parkirana sa desne strane malo napred od katoličke crkve, skoro do železničke stanice, Rusi su počeli da tuku minobacačima iz Banata, narod se uplašio i razbežao. Posle podne je takođe bilo pucnjave i prelaska ruskih trupa, izvidnica preko Tise u Medenjaču. U nedelju su se Rusi prebacili sa banatske strane plivajući na daskama. U pet sati ujutru su otvorili paljbu, jako su gruvali, paljba je bila strahovita, trajalo je pet-šest sati. Kad su ušli u Bečej, napredovali su koračajući tik pored kuća, a na ćoškove su postavljali one velike mitraljeze, „maksime“. U centru varoši se počeo skupljati narod. Tamo je stajala mađarska zastava i neki Rada Čuružan je skočio i skinuo je. Te noći je, oko dva sata, odleteo u vazduh most na kanalu. Sutra ili prekosutra je počelo pravljenje mosta preko Tise kako bi Rusi i partizani prešli, bio je ravno kada se ide iz ulice Jug Bogdana na Tisu. Most su pravili braća Gložanski i Paje Matića otac Bogdan, oni su bili tesari, a ostali su pokupljeni, drva su donošena iz četkare. Avionski mitraljezi i ruski topovi su bili postavljeni po Bečeju. Tokom izgradnje mosta jedan avion, ne znam čiji, mađarski ili nemački, je stalno leteo nad Bečejom. Tek nakon što je most završen, tri „štuke“ su u dva-tri naleta nadletale nad Medenjačom ali su ih Rusi tukli i nisu dali da uđu u Bečej. Okrenuli su se i krenuli u let nad Tisom, bacali su bombe na most, ali ga, Bogu hvala, nisu pogodili“.
B.M.
