Sednica lokalnog parlamenta: Raprava oko naknade za nadzorne odbore

Na devetoj sednici Skupštine opštine Bečej 27. februara lokalni odbornici većinom glasova usvojili su odluke o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća Toplana, Direkcija za izgradnju, Komunalac i Vodokanal sa novim Zakonom o javnim preduzećima, zbog čega je sednica i bila sazvana po hitnom postupku, jer je rok za donošenje tih odluka bio 25. februar. Usvojena su i rešenja o prestanku rada nadzornih odbora i prestanku mandata članovima tih odbora u sva četiri javna preduzeća, takođe u skladu sa pomenutim zakonom.

Na sednici lokalnog parlamenta za predstavnika opštine Bečej u Skupštini komunalnog preduzeća Potisje u većinskom vlasništvu opštine, imenovan je Laslo Friš iz odborničke grupe „Za Bečej“ (bivši član DSVM), a s obzirom na to da je on i član Opštinskog veća zadužen za ruralni razvoj i zaštitu životne sredine, odbornička većina je dala saglasnost na to da Friš istovremeno obavlja dve javne funkcije i taj predlog je uputila Agenciji za borbu protiv korupcije.
Odbornici su primili ostavku Miomira Jelenića na mesto člana Komisije za izradu nacrta Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i na njegovo mesto imenovali poljoprivrednika Karolja Berkeša.
Lokalni odbornici su usvojili i izmene odluke o auto-taksi prevozu na teritoriji opštine Bečej.
Najviše rasprava je izazvalo usklađivanje osnivačkih akata javnih preduzeća sa novim zakonom. Predstavnici odborničke grupe Demokratske stranke kritikovali su uslove za izbor direktora u javnim preduzećima i za članove nadzornih odbora, kao i to da vladajuća koalicija ne poštuje zakonom propisane rokove za donošenje određenih akata (kašnjenje od dva dana).
Dušan Jovanović (DS) je rekao da „novoj lokalnoj vlasti postaje manir da ne poštuju zakonske rokove“ i da je to bio slučaj i sa usvajanjem opštinskog budžeta i planova i programa rada javnih preduzeća i ustanova. Jovanović je konstatovao da nije urađena departizacija javnih preduzeća. On je skrenuo pažnju i na to da se na internet stranici Toplane nalazi obaveštenje u kojem je, kako je rekao, navedena neistina. Reč je o tome da na sajtu Toplane piše da je Skupština opštine Bečej dala saglasnost na povećanje cene grejanja za 8,73 posto, a saglasnost na povećanje cene je dalo Opštinsko veće. U toku sednice se ispostavilo da je reč o tehničkoj greški.
Slobodan Zlokolica (DS) je pitao da li se Zakon o javnim preduzećima odnosi i na Potisje i Gas (obe firme su društva sa ograničenom odgovornošću), i da li će i kada njihovi osnivački akti biti usaglašeni sa propisima. „Znamo da su predizborna obećanja svih nas bila da će doći do departizacije javnih preduzeća. Nažalost, Zakon o javnim preduzećima predviđa striktne uslove samo za nivo republike i pokrajine, a za nivo lokalne samouprave kaže: shodno Zakonu o radu. Međutim, Zakon o radu ne predviđa neke uslove koje direktor treba da poseduje, pa je moje pitanje za vladajuću većinu, zašto u predlog odluke nisu uneli i te odredbe da na primer direktor javnog preduzeća ne sme biti član političke partije ili da, ako je već član, zamrzne svoju funkciju? Po slovu zakona osnivačka prava vrši Skupština, to je Skupština opštine Bečej i tu imam dileme koje se tiču saglasnosti na davanje tarifa i saglasnosti na upravljanje imovinom, koje se prebacuju na Opštinsko veće i na predsednika opštine. Da li je to u redu, i da li će eventualno i Skupština opštine imati neka prava i neki vid odlučivanja?“, pitao se Zlokolica. Ponovljeno je i pitanje sa prethodne sednice lokalnog parlamenta: kako će se Toplana zadužiti za 470 miliona dinara, s obzirom na bilans i imovinu koju ima, i ko će biti garant kredita?
Direktor Toplane Dejan Vuković je rekao da Toplana planira da se zaduži 470 miliona dinara ili manje, ukoliko obezbedi i novac iz donacija: „Reč je o projektu korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja koji treba dugoročno da reši probleme snabdevanja toplotnom energijom. Urađena je studija izvodljivosti za to. Radi se o postrojenju koje bi proizvodilo toplotnu i električnu energiju, i voleo bih da budemo prva opština i prva toplana u Srbiji koja će realizovati takvu investiciju. Što se tiče gasa, složili smo se i mislimo da gas neće biti jeftiniji, niti struja, niti bilo koji drugi energent, i počeli smo da razmišljamo malo dalje i zato želimo da realizujemo tu investiciju. Naravno da Toplana ne može da se zaduži tih 470 miliona dinara, mi smo to stavili u plan samo iz razloga da pokažemo da smo ozbiljni i da zaista hoćemo da realizujemo taj projekat ove ili sledeće godine. Da bi se tako nešto realizovalo, treba da se ispune mnogi uslovi i preduslovi. Što se tiče Srbijagasa (suvlasnik Gasa d.o.o.) i udela Toplane u delu Gas d.o.o., Toplana je 49 posto vlasnik, a ne ostvaruje nijedan dinar prihoda, a sva dobit koja bi se ostvarila u tom preduzeću ostaje neraspoređena i već godinama se ulaže u neke investicije u Gasu. Znamo da ste pregovarali sa Srbijagasom kad ste vi bili na vlasti, i da su u 2010. godini pokrenuti razgovori. Mi smo takođe pokrenuli razgovore u oktobru prošle godine (prebijanje duga, udeo Toplane u firmi Gas da pokrije dug Toplane prema Srbijagasu; prim. nov.) i 26. februara ove godine sam imao sastanak sa predstavnicima Srbijagasa. Svaka od strana je formirala radnu grupu koja treba da se bavi tom problematikom. Problem Toplane je velik, dug od 80 miliona dinara je osnovni dug po računima, a nama kamate opterećuju poslovanje. Smatram da bi na ovaj način mogli da dovedemo Toplanu u pozitivu i sa nekim novim ulaganjima u obnovljive izvore energije bismo napravili stabilno preduzeće“.
Na kritike opozicije reagovao je i član Opštinskog veća zadužen za investicije Dalibor Kekić, koji je rekao da će „reagovati svaki put kada se zloupotrebi skupštinska govornica i kada se sa nje iznose neistine“, govoreći o tome da je lokalni parlament s kašnjenjem uskladio osnivačka akta javnih preduzeća sa Zakonom o javnim preduzećima.
„Rokovi o kojima govorite postoje, ali su oni instruktivni i ne postoji pravna posledica ukoliko se oni prekorače. Javna preduzeća normalno rade po planu i programu koji je usvojen sa malim zakašnjenjem od mesec dana, a ne znam da li su gospoda iz Demokratske stranke zaboravili kada smo usvajali planove i programe rada javnih preduzeća za 2012 godinu? Izađite i napravite konferenciju za novinare pa kažite da smo mi morali da usvajamo planove i programe rada javnih preduzeća u septembru mesecu 2012. godine kao vladajuća većina, pa pogledajte gde ste bili i koliko ste ozbiljno radili svoj posao. Zašto ne kažete da je Dejan Vuković, direktor Toplane, stupanjem na dužnost nasledio dug od 80 miliona dinara? Da li treba i dalje Toplanu da uvlačimo u dugove i u propast ili treba da razmišljamo o investicijama koje će smanjiti cenu grajanja, o projektima koji su projekti za budućnost, za našu decu? Ko god se tome protivi, taj je protivnik svakog građanina ovog grada, makar bio i opozicija. Da li je bivši direktor Toplane bio član Demokratske stranke i da li je možda bio blizak DS-u, ako pričamo o departizaciji? Zašto se nije upisao kapital? Zašto nikad nije urađena procena vrednosti? Zašto nije nikad javno obznanjeno kako Toplana radi i u kojim je problemima?“, rekao je Kekić.
Odbornici DS-a su uputili kritiku i na to što se programi i planovi rada javnih preduzeća ne nalaze na zvaničnim sajtovima svakog od preduzeća, a Slobodan Zlokolica je podsetio odbornike na to da su „po sili zakona“ nadzorni odbori javnih preduzeća prestali da postoje 25. decembra 2012. godine i vladajućoj većini postavio pitanje da li su isplaćivane naknade članovima nadzornih odbora od 25. decembra do 27. februara 2013. godine?
U vezi naknada članovima nadzornih i upravnih odbora u raspravu se uključio i predsednik opštine Vuk Radojević, rekavši da pošto članovi upravnih i nadzornih odbora iz redova DS-a nisu dobijali naknade u jednom vremenskom periodu od 2011. do 2012. godine u pojedinim javnim preduzećima, odnosno u javnim ustanovama, „upravo ti članovi upravnih i nadzornih odbora iz redova DS-a sada tuže opštinu Bečej za to što nisu isplaćivani u prethodnom periodu kada su oni, kao vladajuća većina, bili na vlasti u opštini. To je apsurdno. Oni nisu tada smatrali za shodno da tuže opštinu Bečej, nego sada, kada je formirana nova vlast, ti ‘savesni naši građani’, moram ih tako nazvati, jer to što sada rade je bezobrazluk, sada su se setili da tuže opštinu Bečej i da iz opštinskog budžeta naplaćuju višestruke iznose zato što su neki prethodni bili neodgovorni prema opštinskom budžetu i prema građanima. Što im nisu isplaćivali ono što im je sledovalo? To je nešto što sada opštinu Bečej košta više stotina hiljada dinara, a ima tendenciju da pređe u milionske iznose. Apelujem na njih, kao predsednik opštine Bečej, da se dozovu pameti, da budu dovoljno savesni i odgovorni, i zamolio bi ih da pokažu nivo političke i moralne odgovornosti, jer to što rade ide na štetu svih građana opštine Bečej, pošto ta sredstva idu iz opštinskog budžeta“, rekao je Radojević.
Slobodan Zlokolica je predložio aktuelnom predsedniku opštine da pita bivšeg predsednika opštine, a sadašnjeg koalicionog partnera i predsednika Skupštine opštine Bečej Petera Knezija, zašto ta sredstva nije upućivao. Peter Knezi je rekao „da su se sredstva prebacivala ustanovama gde je to bilo predviđeno njihovim budžetom i gde su direktori to tražili“.

LJ.M.