trg_fontaneNa 17. sednici Skupštine opštine 29. novembra lokalni odbornici usvojili su Odluku o utvrđivаnju elemenаtа porezа nа imovinu zа teritoriju opštine, zatim su konstаtovаli ostаvku Dušаnа Ivetićа na mesto člаnа Uprаvnog odborа Grаdskog muzejа Bečej, s obzirom na to da je on, na jednoj od prethodnih sednica, imenovan za direktora muzeja. Ivetićevo mesto u Upravnom odboru Gradskog muzeja zauzeo je zaposleni u toj ustanovi Radoslav Mihailović. Odbornici su rezrešili i člana školskog odbora u OŠ „Sever Đurkić“ Radoslava Vasina, a umesto njega imenovali Olgu Grujić.
Usvajanju Odluke o utvr-đivаnju elemenаtа porezа nа imovinu, kojom je predviđena maksimalna stopa oporezivanja od 0,4 odsto, prethodila je duga rasprava.
Opozicioni odbornici iz Demokratske stranke i Saveza vojvođanskim Mađara kritikovali su stopu poreza na imovinu, rekavši da se udara na džep građana u cilju punjenja opštinske kase.
Nаčelnica Odeljenjа zа lokаlnu poresku аdministrаciju Desаnkа Tobdžić odgovorila je na pitanja odbornika u vezi sa visinom poreza na imovinu. Ona je govorila i o tome koliki iznos poreza na imovinu je naplaćen u toku 2013. godine, kada je stopa 0,3 odsto, a koliko bi trebalo da bude naplaćeno 2014. godini za sve vrste stopa, 0,2, 0,3 i 0,4. „Po novom zakonu o porezima na imovinu za 2014. godinu, izuzeti su tzv. drugi građevinski objekti, a mi imamo dosta kuća sa tim drugim objektima, koji su do sada ulazili u porez na imovinu, tako da će porez na imovinu biti umanjen. To smo prikazali na primeru nove kuće i kuće koja je starija od 50 godina, ako je površina 100 kvadratnih metara i ako ima drugih građevinskih objekata od 50 kvadratnih metara, koji su još ove godine bili oporezovani. Prikazali smo i na primeru stana od 60 kvadratnih metara, starosti 30 godina koji ima i amortizaciju 24 posto. Po zakonu je maksimalan iznos amortizacije 40 posto, odnosno 0,8 posto je stopa amortizacije po godini.“
Zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević je objasnila zbog čega se ne može govoriti o želji lokalne vlasti da maksimalnom stopom poreza na imovinu „napuni“ budžet, rekavši da će od januara naredne godine prestati da postoje vazdušarina i poljarina.
„Po urađenoj projekciji priliv po postojećim poreskim dažbinama je bio oko 146 miliona, a po tome šta predviđamo za sledeću godinu, biće 144 miliona dinara, dakle nešto manje. Vodili smo računa o tome da uzmemo u obzir čime će građani opteretiti svoj kućni budžet, svoja lična primanja i davanja prema opštini, da ona u ukupnom iznosu ne pređu ono što je do sada bilo. Ima pomeranja i drugačije preraspodele, ali kada se uzme refleksija na budžet, jeste nešto manja od one što je do sada bila. Sa druge strane, očekujemo ipak poboljšan priliv u budžet, zato što načelnik Odeljenja za lokalnu poresku administraciju organizuje službu da ponovo popiše imovinu, da ova baza koja dugo nije ažurirana sada bude maksimalno ažurna i da svi obveznici koji do sada nisu bili zaduženi budu zaduženi u pravom i punom iznosu, kao i građani koji su do sada u punom iznosu i plaćali ove dažbine“, kazala je Ivanišević.
Odbornik Demokratske stranke Slobodan Zlokolica tražio je objašnjenje kroz primer kalkulacije za neku nekretninu, „da bismo (demokrate)“, kako je rekao, „mogli da zauzmemo stav da li ćemo biti za, protiv ili uzdržani, jer ne možemo da glasamo za nešto što se nalazi u domenu sivog, a pričamo o punjenju budžeta koje malo ko razume“.
Nаčelnica Odeljenjа zа lokаlnu poresku аdministrаciju Desanka Tobdžić je odgovorila Zlokolici: „Ako se radi o stanu od 60 kvadratnih metara u prvoj zoni, starosti 30 godina, iznos amortizacije je 24 posto, i u 2013. godini za taj stan je plaćen porez na imovinu u iznosu od 7.052 dinara. Ukoliko je vlasnik stana stanovao u njemu, imao je poreski kredit 50 posto, pa je plaćao 3.526 dinara. Ako u 2014. godini bude stopa poreza na imovinu 0,4 odsto, za takav stan će porez biti 8.076 dinara, a ukoliko neko stanuje u njemu, vlasnik će plaćati 4.038 dinara. Kada uzmemo primer nove kuće od 100 kvadratnih metara, koja se nalazi u prvoj zoni, pa je, recimo, plaćano 14.696 dinara za kuću i 3.442 dinara za druge građevinske objekte od 50 kvadratnih metara, koji su bili obuhvaćeni porezom na imovinu u 2013. godini, vlasnik te kuće je ukupno plaćao 18.138 dinara ako nije stanovao u kući, a ako jeste, plaćao je 10.790 dinara. U 2014. godini, ako je stopa 0,4 odsto, on će plaćati 9.879 dinara i sad neće biti drugih građevinskih objekata koji će biti obuhvaćeni porezom na imovinu, a ukoliko stanuje u njoj i vlasnik je, platiće 4.940 dinara, dakle, manje će plaćati nego 2013. godine. Ako je kuća od 100 kvadratnih metara u prvoj zoni i starija je od 50 godina, u 2013. godini je za kuću plaćano 5.878 dinara i 1.173 dinara za drugi građevinski objekat od 50 kvadratnih metara, što je ukupno 7.051 dinara, a ukoliko je stanovao u njoj 4.112 dinara. U 2014. godini platiće se 5.928 dinara, a ako stanuje u njoj i vlasnik je kuće onda 2.964 dinara“, navela je Tobdžić.
Za Odluku o utvrđivаnju elemenаtа porezа nа imovinu zа teritoriju opštine Bečej glasalo je 19 odbornika.
Na sednici lokalnog parlamenta postavljena su brojna odbornička pitanja, od toga da li je predsednik opštine dobio molbu od Nacionalnog saveta Mađara za upućivanje novca, do toga kada će odbornici dobiti izveštaj o vrsti i visini „zatečenih dugova“ u opštinskom budžetu i zbog čega ne postoji mogućnost za žalbu na medijskom konkursu opštine (mediji koji učestvuju na konkursima države i fondacija znaju da mediji, čiji projekti nisu odobreni, nemaju pravo na žalbu).
LJ.M.
Ostavka
Na sednici bečejskog parlamenta odbornik DS-a Slobodan Zlokolica pokrenuo je raspravu o statusu odbornika Borisa Obradovića (LDP).
„Odbornik Obradović je podneo ostavku 18. novembra, sednica je bila zakazana za 22. novembar, međutim, otkazana je dan ranije zato što je povukao ovu overenu ostavku, tako da se dana 21. novembra Boris Obradović i dalje nalazi u mandatu odbornika. S obzirom na to da je Obradović postavljen od strane predsednika opštine za pomoćnika, odnosno savetnika predsednika, a po Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o borbi protiv korupcije ne može da obavlja dve funkcije koje su nespojive, pitanje je kada će se ova situacija konačno rešiti? Zašto se zbog toga već druga sednica organizuje protivno propisima? Ako Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da je on bio u sukobu interesa, šta će biti sa validnošću odluka koje su donete na prethodnim sednicama Skupštine opštine, a za koje je odbornik glasao? Zašto je ostavka povučena?“, pitao je Zlokolica.
Predsednik Skupštine Peter Knezi je odgovorio Zlokolici rekavši da u vezi sa statusom odbornika Borisa Obradovića nema nikakvih problema: „Boris Obradović potpisivanjem ugovora sa predsednikom opštine ušao je u status radnika organa uprave. Po članu 30. Zakona o lokalnoj samoupravi, radnici lokalne samouprave ne mogu biti odbornici, pri čemu zakon govori o tome da mu radni odnos prestaje, a ne status odbornika. Bez obzira na odredbe Zakona o borbi protiv korupcije, ovo ne potpada pod ingerenciju tog zakona. Obradović je do ovog momenta odbornik, njegov radni status u organu uprave treba da reši on sa predsednikom opštine, ili sa načelnikom Opštinske uprave, ali njegov status u Skupštini opštine je neprikosnoven, a mi nismo nadležni da ulazimo u njegov radno-pravni status u organu uprave. Imali smo jedan takav slučaj, kada se odbornica (odbornica DS-a Jelena Brankov Čerevicki) odrekla odborničkog mandata zarad zadržavanja radnog odnosa. Kako će da odluči odbornik ne znam, ali on ima pravo na odbornički mandat i on je jači nego radni status u organu uprave i to nije klasičan sukob nadležnosti“, rekao je Knezi, a zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević je obećala da će „ova situacija biti rešena do naredne skupštine“.
