trg_fontaneDugo očekivani rebalans opštinskog budžeta, pored izveštaja o izvršenju budžeta za prvih devet meseci 2013. godine, 18. novembra se konačno našao pre odbornicima lokalnog parlamenta. Od gotovo četiri i po sata koliko je trajala sednica, dva i po sata je proteklo u, moglo bi se reći, žučnoj raspravi o predloženom rebalansu opštinskog budžeta, tokom koje su se većim delom predstavnici vladajuće koalicije i opozicije međusobno optuživali, a najviše se diskutovalo o (ne)isplaćivanju zarada zaposlenima u vrtiću „Labud Pejović“. Rebalansom je planirani budžet za 2013. godinu smanjen sa 1,37 na 1,22 milijardi dinara.
Obrazlažući rebalans budžeta predsednik opštine Vuk Radojević je odbornike ponovo podsetio na situaciju koja je zatečena prilikom preuzimanja vlasti, a koja je, kako je rekao, uslovila i kreiranje budžeta za 2013. godinu i rebalans. On je rekao da pored zatečenog duga od 220 miliona dinara, koji su predstavnici vlasti „za nešto manje od godinu dana sveli na 60 miliona dinara i kredita od 2,1 milion evra koji se redovno otplaćuje“, za rebalans budžeta je usko vezano i smanjenje priliva sredstava u tekućoj godini.
„Ono što nas je u maju ove godine takođe zateklo jeste odluka tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je smanjio porez na lične dohotke. Deo poreza koji ide lokalnim samoupravama smanjen je sa 12 na 10 posto, a to se odražava u opštini Bečej sa nepunih 50 miliona dinara, tu činjenicu ne smemo izgubiti iz vida. Pored toga, tu su i lični dohoci u predškolskoj ustanovi, pošto je kao referentni mesec za ukupnu masu plata svih budžetskih korisnika uzet avgust mesec 2012. godine i to je ono što je takođe prouzrokovalo deficit od oko 20 miliona dinara na godišnjem nivou, imajući u vidu da je avgust mesec jedini mesec kada u predškolskoj ustanovi radi manje zaposlenih nego u ostalim mesecima tokom godine. Kada se sve to sabere, reč je o oko 70 miliona planiranih prihoda manje, što je 7-8 odsto ukupnog budžeta opštine od nepunih milijardu dinara. To su činjenice koje moramo uzeti u obzir i kada govorimo o prvom rebalansu i o devetomesečnom izvršenju budžeta, i shodno tome morali smo da budemo prilično restriktivni“, rekao je Radojević.
Vuk Radojević je pored toga rekao i da je paralelno sa tim lokalna vlast za nešto više od godinu dana direktno budžetu opštine doprinela sa oko 120-130 miliona dinara – izmiren je dug za geotermalnu bušotinu, 40 miliona dinara i još pet iz opštinskog budžeta, uskoro će biti potpisan i ugovor sa nemačkom kompanijom KVS, a rezultat toga će biti, kako je rekao predsednik opštine, direktan finansijski priliv u budžet opštine od oko 43 miliona dinara, opština je zatim dobila 15 miliona dinara od Ministarstva za energetiku i zaštitu životne sredine za zamenu prozora na zgradi Gimnazije, tu su i sredstva za opremanje industrijske zone (proces kabliranja) predviđen iznos je oko 16 miliona dinara, opština taj projekat Elektrovojvodine finansira sa 50 odsto novca. „U tom projektu opština će uštedeti 11 miliona dinara. Tu je i niz finansijskih podsticaja koja smo ostvarili za opremanje poljočuvarske službe, za rekultivaciju kopova jama, za rekonstrukciju zadužbine Bogdana Dunđerskog, za javnu rasvetu, za 19. novembar predviđeno je potpisivanje ugovora za energetsku efikasnost javne rasvete (zamena rasvete na Tiskom keju)“, rekao je predsednik opštine.
Predstavnici opozicije su uputili primedbu predsedniku opštine da nakon više od godinu dana vlasti ne prihvataju argument „zatečenih dugova“. Takođe su uputili i brojne kritike, od toga da je vladajućoj koaliciji „prešlo u naviku da na brzaka“ saziva sednicu lokalnog parlamenta, što im ne ostavlja dovoljno vremena da detaljno analiziraju skupštinski materijal, a u vezi s tim odbornik Ervin Ragač je rekao da će se odbornici Saveza vojvođanskih Mađara uzdržati od glasanja o rebalansu upravo iz tih razloga. Rečeno je i da je skupštinski materijal nepregledan, te se iz njega ne može jasno videti koje su pozicije smanjene i gde su ta sredstva rebalansom preusmerena, kao i to da se već kod donošenja budžeta za 2013. godinu znalo da on nije realan i da su oni (opozicija) na to upozoravali i predlagali da se već tada pristupi rebalansu, i konstatovali da je opštinski budžet u katastrofalnom stanju i da u opštinskoj kasi nema para.
„Situacija je nažalost katastrofalna. Sve je to lepo, milioni koji su obezbeđeni, svaka čast svima, ali suštinski gledano, kada se sve sabere i oduzme, para nema“, rekao je šef odborničke grupe Demokratske stranke Slobodan Zlokolica. On se osvrnuo i na zaključak Opštinskog veća koji se našao na sednici Skupštine opštine, iako se o njemu ne glasa. „Da li će se neko od izvršne vlasti izviniti vaspitačicama, spremačicama, vozačima, računovodstvu, direktorici za situaciju u kojoj se našla predškolska ustanova? Kako Opštinsko veće može da donese zaključak da predloži da lokalna samouprava zajedno sa predškolskom ustanovom ’Labud Pejović’ reši problem za isplatu zarada? Pa to i jeste posao lokalne samouprave. Je li postoji neko treći koji ovaj problem treba da reši? Kad je ovaj problem nastao? Mi smo na ovo ukazivali još u proleće, kada je vršen rebalans republičkog budžeta, i svih ostalih budžeta, kada su doneti oni nesretni zakoni u Skupštini Republike Srbije, tada je već trebalo pristupiti rebalansiranju određenih pozicija u budžetu. Trebalo je predvideti šta će doneti pad sa 12 na 10 posto prihoda. Mi ovde nismo čuli i ne znamo šta je razlog neisplate zarada u vrtiću. Prvo je bilo, čekamo rebalans, a onda dobijemo informaciju da je isplaćena septembarska plata bez rebalansa. Da li je to istina? Kako je to moguće, s koje pozicije je isplaćena?“, pitao je Zlokolica i tražio niz objašnjenja po pojedinim stavkama i u rebalansu budžeta i u devetomesečnom izveštaju. „U vezi prihoda, a odnosi se na poziciju mešoviti i određeni prihodi, ne znamo šta su. Oni su sada 5.013.000 dinara, a u budžetu su bili predviđeni 28.340.000 dinara. Šta znače ti prihodi, ko su izvori finansiranja za te prihode i na šta se oni odnose? Ako odemo na rashodnu stranu, dolazimo do delimične transparentnosti stanja u kome se nalazimo. Pozicija naknade zaposlenima i rashodi su probijeni i u devetomesečnom, a bili su probijeni i u šestomesečnom izveštaju sa dva miliona dinara, a ta pozicija je rebalansirana na 4.674.000 dinara. Imamo poziciju poslanički dodatak, predviđeno je 4,5 miliona dinara, za 9 meseci je ostvareno blizu 4 miliona, a rebalansiran je na 6.694.000 dinara iako se dodaci ne isplaćuju, i evo dokaza da para fizički nema. Tekuće popravke i održavanje, koje nije predviđeno u samom budžetu i u izveštaju za 9 meseci nema ništa, a onda se ta pozicija pojavljuje u rebalansu sa 22.645.000 miliona dinara, pa me zanima šta je to? Sredstva iz ostalih izvora, 3.795.000 dinara, koji su to ostali izvori i ko će to da plati? Na šta se to odnosi i zašto ih nema u budžetu, zašto ih nema u šestomesečnom i devetomesečnom izveštaju, a ima ih u rebalansu?“, pitao je odbornik DS i istakao da je rebalansom predviđeno 20 miliona više za donacije nevladinim organizacijama, sa 11 na 30 miliona dinara, a da su sredstva za osnovno obrazovanje rebalansom sa 160 miliona dinara smanjena na 80 miliona. „Ono o čemu se ne govori je da će morati da se uradi još jedan rebalans do kraja godine, a od 1. decembra budžet za 2014. godinu mora da uđe u skupštinsku proceduru. Sada je taj budžet smanjen za, kako kažu, 200 miliona dinara, a moraće da bude smanjen još za 250 miliona i tu će neko da izgubi. Tu dolazi do jednog kovitlaca iz kojeg se ne možemo izvući, jer se čekao 18. novembar, a ne da se to uradilo u avgustu ili barem u septembru. To će dovesti do toga da će se niz obaveza preneti na sledeću godinu i da se neće moći ispoštovati rok od 45 dana plaćanja“.
Odbornik DS Dušan Jovanović je rekao da je budžet za 2013. godinu pao još 28. decembra 2012. godine kada je načelnik finansija za skupštinskom govornicom „profesionalno i iskreno rekao da ima fiktivnih prihoda u budžetu za 2013. godinu, što se sada, nažalost, pokazuje kao istina“ i da posebno zabrinjava iz izveštaja o trošenju novca iz budžeta, da je od planiranih prihoda od 1.372.561 dinara ostvarenje samo 646.706 dinara ili 47,14 posto. On je rekao da se na rashodnoj strani vidi gde se najviše sredstava uskraćuje i da će korisnici budžeta biti najviše oštećeni, da će osim osnovnog i srednje obrazovanje imati umanjena sredstva, kao i kultura, koja obično prva strada u kriznim vremenima, a da u rebalansu nisu uopšte predviđena dodatna sredstva za stipendiranje 40 studenata jer je za prvih devet meseci godine sav novac, tri miliona dinara, potrošen.
Odgovore na neka od pitanja dao je načelnik finansija Đorđe Popov koji je rekao da smanjenje prihoda i Mlađan Dinkić, nemaju veze sa isplatom plata za zaposlene u vrtiću. „Što se tiče plata u vrtiću, treba da se zna da je osnov za planiranje budžeta za 2013. godinu bio masa sredstava isplaćena u avgustu mesecu 2012. godine, ta masa puta 12 meseci plus 5 posto, to je bila dozvoljena masa koja je trebala da se planira. Pokušali smo da od ministarstva, uz obrazloženje pozicije u kome je planirana masa za ukupan broj radnika koji postoji u vrtiću, dobijemo saglasnost, međutim, nismo je dobili ali smo dobili uputstvo da treba da uradimo rebalans i da tu masu korigujemo i svedemo u okvire koje smo dobili“. Popov je rekao da je plata za septembar u vrtiću isplaćena, i dogovoreno je da vrtić iz sopstvenih sredstava obezbedi sledeću, a za ostalo, kako je rekao Popov, „uz pomoć lokalne samouprave i te mase koja je ključ za plate, pa i za njihove, probamo na kraju godine da ’ispeglamo’ tu priču i da oni dobiju plate koje treba da dobiju, naravno vodeći računa da svi dobijemo svoje plate, da se svi uklopimo u tu dozvoljenu masu. Tu se nadovezuje i to da ćemo morati da uradimo još jedan rebalans do kraja godine, da se napravi ’fino podešavanje pozicija’, i prihoda i rashoda. Vezano za devetomesečne prihode, oni su iskazani bez dela sredstava koja su nam zaustavljena na bazi odluke ministarstva, a vezano je za RINO sistem i za plaćanja. To je u septembru bilo 20 miliona od poreza na zarade i 15 miliona dinara od transfera od strane republike. Prihodi koji su planirani u rebalansu budžeta su vezani baš na bazi tih podataka koje smo dobili od trezora, na iznose koji su nam zaustavljeni, a sada je deo sredstava već transferisan u budžet, pre nekoliko dana smo na bazi poreza na zarade dobili 53 miliona dinara, a 15. novembra sumu od 30 miliona dinara. Kad je reč o rebalansu u osnovnom obrazovanju, pomenuta je cifra od 160 miliona dinara, u toj cifri je obuhvaćeno i 54 miliona dinara koja su bila očekivana iz drugih izvora, a nisu stigla. Svuda su vršene značajne korekcije na način da bi korisnici mogli normalno funkcionisati“, rekao je Popov.
Budislav Medurić iz odborničke grupe DS-a replicirajući na izlaganje predsednika opštine je rekao da „istine radi“ mora da iznese prave činjenice: „Dug za bušotinu od 40 miliona dinara je platio Fond za kapitalna ulaganja, dug koji ima Toplana ima ekvivalent u kapitalu Gas-a d.o.o. i razgovori o konverziji duga u kapital su započeti za vreme prethodne vlasti. Dug koji ima opština za termalnu vodu, koji se vuče već 15 godina, je bio u pregovorima da se konvertuje za parcelu, gde bi NIS napravio benzinsku pumpu adekvatniju nego što je ova kod pozorišta. Što se tiče energetske efikasnosti i zamene prozora na zgradi Gimnazije, zna se kad su ta sredstva odobrena i ko ih je dobio, a u periodu međuvlasti to više niko nije radio, nije korektno i nemojte podmetati ono što nije istina.“
Ova replika je prilično uzburkala strasti i usledila je oštra polemika.
„Mnogo su hrabri, ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide“, izreka je kojom se poslužio predsednik opštine odgovarajući na kritike i primedbe opozicije, uz konstataciju da je nakon gotovo 15 godina vlasti, sa manjim prekidima, iznošenje takvih kritika od strane opozicije „drskost“, osvrćući se posebno na primedbe Medurića: „Za koga mogu reći da informacije koje je izneo upravo su u kontekstu one moje prethodno iznesene rečenice. Fond za kapitalna ulaganja je platio bušotinu. Tako je, kada? U decembru 2012. godine kada je nastalo 13 miliona kamate, godinu i po dana niste uspeli da obezbedite ta sredstva iz Fonda. Dajte, ljudi, pune informacije! Problem u Bečeju je što baratamo poluinformacijama i time dovodimo u zabludu celokupnu javnost opštine. Sledeće što ste naveli, dug Toplane i konverzija u deo vlasništva u Gas d.o.o. Sve ste vi to lepo virtuelno zamislili, ali konkretno ništa niste uradili. Po prvi put je formirana radna grupa u okviru Srbijagasa koja se konkretno bavi ovim pitanjem, urađena je procena vrednosti kapitala, izračunata vrednost Toplane, odnosno opštine Bečej u Gasu, pa na osnovu toga možemo da idemo dalje. Spomenuli ste i NIS i pumpu, vi ste takođe imali ideju. Izgleda da ste imali dosta ideja, ali ste ostali na tome. Mi smo napravili korak dalje, a to je i peta tačka na današnjoj sednici koja se odnosi upravo na davanje saglasnosti o načinu uređenja i prava zajedničkog korišćenja nekretnina, a odnosi se na parcelu koja je zajednička između opštine Bečej i Puteva Srbije koju ćemo sad definisati i urediti i koja će biti konačno parcela opštine Bečej, koju ćemo moći da ponudimo Naftnoj industriji Srbije. To su konkretni koraci koje mi činimo. Kada pričamo o NIS-u i dugovima, bušotina koja je u vlasništvu NIS-a kod sportskog centra, sa koje se greje sportski centar, hotel, Jodna banja, Dom zdravlja, prošlog leta kada smo došli na vlast, nije bila u funkciji i zatekli smo dug od 5 miliona dinara i kamatu koja je bila preko 30 miliona dinara. Šta ste uradili po tom pitanju svih ovih godina? Pet miliona duga smo rešili do kraja prošle godine, čim smo uplatili prvu ratu, napravili smo reprogram dugova, dogovorili se sa NIS-om i odmah su stavili u funkciju bušotinu. Konkretno smo rešili problem, isplatili dug, drugačije smo obračunali kamatu, što je naložio i Ustavni sud i sada je na nama da rešavamo takođe problem iz prošlosti, a to je dug za geotermalnu bušotinu koja je predviđena za banjski kompleks i kamata koja je nastala za bušotinu kod sportskog centra, da probamo to sa NIS-om da ’prebijemo’ za parcelu na kojoj bi oni u narednom periodu trebali da grade pumpu. Dalje, prozori na Gimnaziji, to je takođe nešto što je započeto. To što su sredstva odobrena ništa ne znači dok se ona ne realizuju. Koliko ima odobrenih sredstava u Fondu za kapitalna ulaganja? Šta imamo od toga? Jel’ imamo odobrenih 165 miliona dinara za banju? Šta je sa tim parama? Imamo oko 300 miliona dinara potraživanja, ako možemo tako da kažemo, jer postoji samo papir, odobrenje, rešenje Fonda za kapitalna ulaganja, ali to nije dovoljno. Tek kada se sredstva realizuju, možemo govoriti o tome da su ta sredstva dodeljena opštini Bečej. Dug je put od odobrenja do realizacije ali realizovano je, sve ove stavke koje sam pomenuo mi smo realizovali“, rekao je Radojević. Prema njegovim rečima, na opštinskom računu ima oko 160 miliona dinara, od čega je oko 150 miliona namenskih sredstava.
U raspravu se uključio i predsednik Skupštine opštine Peter Knezi, koji je rekao da će, imajući u vidu da „zatečen dug“ vrlo često koristi i vlast i opozicija zarad sopstvene koristi, tražiti da se za sledeću sednicu pripremi izveštaj o dugovima i da se do tada izbegava rasprava o tim temama. „Pošto je tačno da treba da budemo transparentni i tačni, tražiću materijal, gde ćemo videti tačno te dugove koje je lokalna samouprava nasledila, ali se tiču budžetskih sredstava i dobićemo mnogo jasniju sliku koja su to sredstva i na koji način su isplaćena, da bi mogli uporediti taj trošak u odnosu na budžet za 2012, odnosno 2013. godinu, jer matematički 2013. godina je početa u plusu sa 78 miliona dinara prenetih sredstava. Svi znamo da imamo dugoročne kredite koji su na 10 godina uzeti, to jeste dug ali je nešto i dobijeno za to, sada imamo mesečnu ratu od oko 2 miliona dinara“.
Zatim je Zlokolica ponovo tražio odgovor od načelnika za finansije u vezi isplate zarada u vrtiću, napominjući da je u budžetu za Dečji vrtić bilo predviđeno 76.973.000 dinara za zarade, sa 30. septembrom je „ispucano“ 57.084.000 dinara, a rebalansom je smanjeno sa 76 na 61 milion dinara. „Vi i sa rebalansom imate 4 miliona dinara prostora da se te zarade isplate, a one nisu isplaćene i bez rebalansa je bilo prostora da se isplate, a nisu. Ne može da se isplate jer nema novca. Kako se došlo u situaciju da pozicija nije ’ispucana’, a ne isplaćuju se zarade, dok na nekim pozicijama koje su probijene, para ima da se i dalje isplaćuju, i tu leži odgovornost onoga ko je predložio ovakav budžet i onoga ko ga izvršava“.
Nakon rasprave, odluku o rebalansu budžeta podržalo je 22 odbornika, a šest je glasalo protiv. S obzirom na to da je tokom rasprave o rebalansu budžeta bilo reči i o devetomesečnom izveštaju izvršenja budžeta zaključno sa 30. septembrom, o ovoj tački se nije mnogo govorilo, osim što su predstavnici opozicije apelovali da se što pre uradi još jedan rebalans budžeta i tražili da se dostavi izveštaj o tome kolika su ukupna zaduženja i razduženja za ovu godinu po svim osnovama.
Izveštaj je prihvaćen sa 21 glasom za i pet protiv.
Lokalni odbornici usvojili su i revidiranu Strategiju lokalnog održivog razvoja opštine Bečej za period od 2013. do 2020. godine, dok je odluka o izmenama odluke o postavljanju i uklanjanju montažnih objekata privremenog karaktera povučena na doradu. Bečejski poslanici su dali saglasnost na rebalans programa poslovanja JP Direkcija za izgradnju, a za predstavnika opštine u skupštini društva Potisje Bečej d.o.o. za komunalne usluge imenovali su Željka Plavšića, diplomiranog mašinskog inženjera, inače pomoćnika predsednika opštine zaduženog za komunalne delatnosti i infrastrukturu. Lokalni odbornici su konstatovali prestanak dužnosti predsednika Saveta za privredu i poljoprivredu i imenovali novog, i razrešili i imenovali članove školskih odbora Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije.
Usvojeno je i rešenje o davanju saglasnosti na način uređenja prava zajedničkog korišćenja nekretnina u listu nepokretnosti, kao i zaključak o prihvatanju rešenja o utvrđivanju početne cene za otuđenje, odnosno davanje u zakup građevinskog zemljišta, gde se opet razvila oštra polemika iako je ova tačka, kako je obrazloženo, trebala da ima samo informativni karakter, jer je reč o značajnoj investiciji za opštinu Bečej. Naime, predsednik opštine je rekao da nemački investitor KVS planira da kupi parcelu od 15 hektara u industrijskoj zoni: budžet opštine će zbog toga biti bogatiji ove godine za 43 miliona dinara, a KVS će da investira 30 miliona evra kroz dve faze i planira da otvori 250 radnih mesta. Slobodan Zlokolica se složio s tim da je ta investicija značajna, te da odbornička grupa DS podržava dolazak svakog investitora, ali će ipak da se uzdrži od glasanja, jer smatra da to nije u nadležnosti lokalnog parlamenta.
Predsednik opštine je tu izjavu ocenio „skandaloznom“.
LJ.M.
