Sekundarna privreda

Najcenjenija roba su kulturno-istorijski spomenici. To su lepi, teški komadi bronze, a plaća se po kilogramu.

Doduše, posle ih treba izlupati i preoblikovati da im se ne prepozna poreklo. Takođe, korisni su i bakarni oluci i krovovi, a mogu da posluže i električni kablovi (ako se mora, biće odsečeni i pod naponom). Mesingani ukrasi su pravi delikates. Dobro su prihvaćeni i poklopci sa šahtova i rešetke sa slivnika. Nabavljači sekundarnih sirovina nisu gadljivi ni na aluminijum. Ova pojava je raširena u celoj zemlji, pa ni Bečej nije izuzetak. U bečejskoj budućoj industrijskoj zoni prošlog leta postavljeno je nekoliko betonskih kućica za transformatore. Najpre diskretno, a zatim sve slobodnije, skidane su jedna po jedna aluminijumska vrata i uskoro će od svake ostati samo skelet. To niko ne čuva i ne kontroliše a lopovi su sve drskiji. Na njihovu pojačanu aktivnost blagonaklono gledaju jedino otkupljivači sekundarnih sirovina. Ne samo da gledaju, reklo bi se da ih oni inspirišu i motivišu. A ni njih niko ne kontroliše i ne sprečava da preuzimaju kradeni materijal iako najverovatnije znaju njegovo poreklo.
Sve je to odraz bezakonja, neprimenjivanja zakona, haosa i konfuzije u državi, koja vlada od lokalne zajednice do republičke skupštine. To je rezultat i bede i siromaštva ali i obesti i bezobrazluka. Ovo uzima sve više maha pa su i građani pojedinačno i država u celini sve više ugroženi.

V.R.