trg_fontane
Skupština Vojvodine raspravljaće o usvajanju tradicionalnog grba i zastave te pokrajine na sednici koja je zakazana za 15. septembar, saopštio je Biro za informisanje Pokrajinske vlade.
Odbor za pitanja ustavnopravnog položaja Skupštine Vojvodine utvrdio je u ponedeljak uveče predlog odluke o izgledu i načinu korišćenja simbola i tradicionalnih simbola Vojvodine i uputio ga Skupštini Vojvodine na usvajanje.
Predlog tradicionalnog grba i zastave „gotovo je identičan“ sa prethodnim predlogom od pre godinu dana, kada nije dobio potrebnu dvotrećinsku podršku od ukupnog broja poslanika pokrajinske skupštine, rečeno je na sednici tog odbora.
Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški najavio je da ta stranka neće glasati za ponuđeno rešenje i rekao da je sporno šta uopšte znače tradicionalni grb i zastava.
Prema njegovim rečima, predlog je ustanovljen bez konsultovanja stručne javnosti.
Bogaroški je ocenio da je „krajnje neuobičajeno“ u praksi evropskih regija da se istorijski simboli upotrebljavaju na isti način kao i zvanični simboli.
Potpredsednik LSV i pokrajinski poslanik Đorđe Stojšić založio se ranije da se u Vojvodini organizuje referendum o simbolima te pokrajine.
„Nema razloga da i u Vojvodini narod na referendumu ne odluči kakvi će biti simboli, a ne da ih prekraja svaka nova skupština“, ocenio je Stojšić.
Odluku o simbolima podržaće, kako su najavili, poslanici vladajućih Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i saveza vojvođanskih Mađara, kao i opoziciona Srpska radikalna stranka. Opoziciona Demokratska stranka još uvek nije donela odluku kako će glasati njihovi poslanici.
Istoričari Milivoj Bešlin i Momir Samardžić optužili su ranije predlagače takozvanih tradicionalnih simbola Vojvodine, da im je namera da kroz „falsifikovanje“ istorije ponište vojvođansku multietničnost i multikulturalnost.
„Zašto se kao navodno tradicionalni simboli predstavljaju baš oni simboli koji nisu bili institucionalno prihvaćeni, jer predloženo rešenje je samo jedan od nekoliko ad hoc simbola koji su korišćeni tokom revolucionarnog srpskog pokreta 1848–1849, a koji nikada nisu ni formalno usvojeni ni bili opšteprihvaćeni“, naveli su Bešlin i Samardžić.
Dodali su da je predloženi grb zapravo grb Kneževine Srbije, koji je korišćen od 1839. do 1882, u vreme kada je sadašnja Vojvodina bila deo Austrougarske Monarhije. Vojvodina je ušla u sastav Srbije nakon Prvog svetskog rata.
„Nema sumnje da se iza ovog predloga nalazi ideja da se navedenim istorijskim falsifikatom poništi svaka autentičnost i samosvojnost Vojvodine, kao i njen istorijski identitet“, ocenili su Bešlin i Samardžić.
Oni su upitali zašto predlagači kao tradicionalne simbole nisu izabrali zastavu i grb Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata, koje je, kao deo Austrijske carevine, postojalo 11 godina, od 1849. do 1860, a ti simboli su bili legalni, usvojeni i čitavu deceniju su bili u upotrebi.
„Ali, ti stvarni simboli Vojvodstva su odražavali državu u kojoj su nastali, pa je centralni likovni prikaz – crni habsburški orao, koji se predlagačima ovih tzv. tradicionalnih simbola ne sviđa, te su ih prećutali. Rečju, demijurzi ove farsične predstave su se ponašali kao svaki kupac u supermarketu – odabrali su ono što njihovom izmišljanju tradicije najviše odgovara. A to je falsifikovanje i izrugivanje prošlosti“, naveli su Bešlin i Samardžić.
Ocenili su da je namera predlagača bila da kroz „tradicionalni“ grb promene koncepciju Vojvodine i predstave je kao devetnaestovekovni koncept Srpske Vojvodine kao etnički i kulturno definisanog srpskog prostora, autonomne jedinice u okviru Habsburške monarhije.
„Savremena Vojvodina je ideja o autonomnoj Vojvodini koja pripada svim njenim građanima, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost“, kazali su Bešlin i Samardžić.
Beta
