trg_fontane
Deset godina je, smatraju Kruševljani, predug period da bi se činile greške iz kojih ćemo kasnije učiti. Statistiku koja neumoljivo ukazuje na ozbiljan problem urušavanja privrede, gubitaka radnih mesta i sve lošiji socijalni položaj građana, najčešće koriste ovdašnje sindikalne organizacije, ali i političke partije – onda kada nisu na vlasti. Kruševljani u čijem kolektivnom pamćenju dominiraju davnašnja istorijska sećanja na doba „carskog Lazarevog grada” i, mnogo novija, na doba „privredne dominacije”, teško se mire sa, ponekad neizbežnom, a ponekad i nepotrebnom propašću privrednih giganata, padom standarda i strahom od siromaštva.
Ni činjenica da je i Kruševac, kao i mnoge druge lokalne samouprave u međuvremenu dobio status grada, nije donela očekivani napredak.
Najlošija privatizacija i najduži stečaj
– Iako neminovan, proces tranzicije za radnike u Kruševcu je bio koban. Stečajni vihor koji je 2002. godine zahvatio ovaj grad i serija loših privatizacija bez posla je ostavila više od 11.000 ljudi. Činjenicu da se dobre privatizacije na prste mogu prebrojati, potvrđuje i podatak da je više od 20 odsto kupoprodajnih ugovora u međuvremenu raskinuto, a da je pet velikih preduzeća kroz stečajni postupak izbrisano sa privredne mape – kaže Milenko Mihajlović, predsednik Međuopštinskog veća Samostalnih sindikata u Kruševcu.
Istovremeno, podseća on, Kruševac će ostati upamćen i po najlošijoj privatizaciji, a to je prodaja Hemijske industrije “Župa” koja se od toga ni danas nije oporavila, ali i po najdužem stečaju, uvedenom u građevinsko preduzeće „Jastrebac”, koji ni danas, posle osam godina, nije okončan. Inače, na listi preduzeća kojima po novom zakonu preti stečajni postupak, a koju je pre nekoliko meseci objavila Narodna banka Srbije, nalazi se i 35 kruševačkih firmi, navodi naš sagovornik, dodajući da zatvaranje radnih mesta, nažalost, nije praćeno otvaranjem novih preduzeća i novih radnih mesta. Na pitanje kako se u proteklih deset godina kretala pozicija sindikata, Mihajlović ocenjuje da je početak privatizacije obeležen ukidanjem sindikalnih organizacija pod pritiskom novih poslodavaca, ali da je danas situacija mnogo bolja. Ipak, smatra on, malo je učinjeno da zaživi pravi socijalni dijalog i to bi, kroz oživljavanje socijalno-ekonomskih saveta, trebalo da bude prvi posao i države i Grada.
Privreda vene – politizacija cveta
– Očekivanja i privrednika i nas političara od promena do kojih je došlo 2000. godine su, čini mi se, bila mnogo veća – ocena je Dragana Azdejkovića, prvog čoveka DSS-a i do pre godinu dana gradonačelnika Kruševca, a danas opozicionog stranačkog lidera. Loša privredna situacija i prevelika politizacija su, po njegovom mišljenju, osnovni problemi kruševačke varoši.
– Mislim da Kruševac najpre, nije imao sreću u postupcima privatizacije, da ne pričam o „famoznoj” odluci da od prodaja firmi lokalnim samoupravama ostaje samo pet odsto sredstava i svi problemi loših privatizacija. Ono što me najviše plaši je privredni ambijent. Centralizacija vlasti je jača nego što je bila ranije, a u Kruševcu se nisu stvorili uslovi za velike investicije. Delom za to odgovornost snosi republika jer, i pored obećanja, nije vratila imovinu lokalnim samoupravama i mogućnost da samostalno donose odluke, a na delu je i uskraćivanje finansijskih sredstava, tako da je gradska vlada na granici preživljavanja. Istovremeno, a to se odnosi i na DSS u vreme dok je bio na vlasti, mislim da smo morali da budemo malo agilniji u stvaranju jake industrijske zone – zaključuje Azdejković, procenjujući da nas čeka „mučna i teška 2011. godina”.
Dolazak na vlast 2000. godine, naglašava Azdejković, znači da su demokratske opcije istovremeno preuzele i odgovornost za stanje u društvu, te da je, posle deset godina, u najmanju ruku neumesno izgovarati se nasleđem devedesetih.
– Najveći greh nas, političkih opcija koje je tada narod podržao, jeste politizacija protiv koje smo se borili u prethodnom periodu. Strah za posao, strah od moćnika iz neke stranke, posebno u malim sredinama, jako je izražen i Srbija mora toga da se oslobodi – upozorava on.
Nestrpljivi – s razlogom
Međutim, Vesna Vesković, predsednica Okružnog odbora DS-a u Kruševcu i od prošle godine predsednica lokalnog parlamenta, ne misli da je sve gore nego što je bilo, niti pripada onima koji misle da je moglo da ide lako.
– Nije moglo da ide lako jer je bio utemeljen režim koji je pružao otpor svakoj reformi. Nije to bilo samo samo do 5. oktobra, nego i danas postoje delovi, institucije i pojedinci koji nimalo nisu promenjeni. Mi još uvek živimo u društvu gde su uzori pripadnici bivših paravojnih formacija ili kriminalnih klanova, a najgledaniji TV programi su oni gde ima najviše kiča, turbo folka, psovki i svađa. Tokom devedesetih je, zarad gole egzistencije ili brzog bogaćenja, potpuno nestao način života koji je podrazumevao moral, poštenje i empatiju kod pojedinca, pravdu i solidarnost u društvu. Naravno, najveća odgovornost za to je na političkoj eliti – na onoj prethodnoj što je uništavala institucije i pravnu državu, a na ovoj u proteklih deset godina što se nije jasno ogradila od prošlosti, nego su pripadnici te političke elite pristajali na kompromise i oslanjali se na tajkune, a urušene institucije države su sporo podizali – smatra Veskovićka.
Ono što izvesno beleži napredak, jeste etabliranje civilnog sektora kao relevantnog i pomak u sferi poštovanja ljudskih prava.
Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena „Peščanik” ističe, pre svega, unapređenje regulative kada je reč o ljudskim pravima, koje je, po njenom mišljenju, učinjeno „delimično pod pritiskom međunarodne zajednice, ali najvećim delom zahvaljujući ogromnom trudu nevladinih organizacija”.
Dakle, deset godina nakon promena, očekivanja Kruševljana se nisu ostvarila. Možda
su bila prevelika. Sada su, ka-žu, svedena na egzistencijalne stvari. I nadaju se da je vreme grešaka prošlo, a da je nastupilo ono drugo – vreme pouka i ispravljanja.
Nada Budimirović
