Foto pexels.comGrađani opštine Bečej u maloj meri su informisani o postojanju Lokalnog plana upravljanja otpadom i u planu predviđenim merama i troškovima.
Takođe imaju veoma malo informacija ili ne znaju ništa o postojanju Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Bečej, niti o trošenju novca iz tog fonda.
Imaju delimične podatke o najvećim divljim deponijama, ali samo meštani imaju podrobne informacije o pojedinostima u vezi sa uklanjanjem divlje deponije u Mileševu.
O prečišćavanju otpadnih voda većini građana nedostaju informacije, nešto više znaju o kanalizaciji/nedostatku kanalizacije, a o otklanjanju animalnog otpada minimalno su informisani, pokazuju rezultati ankete sa 100 građana opštine Bečej (50 muškaraca, 50 žena, starosti od 18 do 65 godina, 50 telefonskih i 50 anketiranih licem u lice) koje su novinari Bečejskog mozaika uradili prilikom pripreme ovog publikacije.
O tome da u opštini Bečej od kraja 2021. godine postoji Lokalni plan upravljanja otpadom od 100 ispitanika imalo je saznanja samo 15. Od tih 15 građana o, u planu predviđenim merama i troškovima, troje je imalo informacije, a dvoje je znalo da je najveći predviđeni trošak izgradnja transfer stanice na deponiji „Botra“.
Od 100 ispitanika 35 je znalo da će opština Bečej u roku od godinu ili dve dana smeće nositi na regionalnu deponiju u Kikindi, a 5 njih je izjavilo da smatra da će to da poskupi cenu odnošenja smeća.
Ukupno 83 od 100 ispitanika protivi se povećanju cene odnošenja smeća, bez obzira na to što znaju da će prilikom odnošenja lokalnog smeća na regionalnu deponiju troškovi biti viši nego što je to slučaj sada.
Anketirani građani opštine Bečej najviše informacija imaju o razdvajanju reciklabilnog smeća od kućnog – to je rezultat, pre svega, informisanja u lokalnim medijima – i najviše ispitanika savesno odlaže reciklabilno smeće u, za to postavljene, žute kontejnere. Od 100 ispitanika 65 je rekao da reciklabilno smeće stalno odlaže u žute kontejnere, a 35 da to čini periodično, a da u brojim slučajevima reciklabilni otpad baca u kantu sa ostalim otpadom, jer ima je tako lakše.
Od 100 ispitanika 92 smatra da je reciklaža neophodna, 8 da nije, a 30 građana bi želelo da im se za to plaća.
Ispitanici u najviše slučajeva – 82 od 100 – nisu imali informacija o tome da postoji Budžetski fond za zaštitu životne sredine opštine Bečej. Osmoro ispitanika je u novinama čitalo o postojanju tog fonda, a samo jedan je imao delimične podatke o tome kako se troši taj novac, rekavši da se najviše novca izdvaja za suzbijanje komaraca i krpelja.
Skoro svi anketirani – 96 – su rekli da bi voleli da znaju kako se troši novac iz Budžetskog fonda, ali je 88 njih izjavilo da ne bi uložio dodatni napor da se informiše (pretraživanje sajta opštine, zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja).
Anketirani građani opštine Bečej znaju da na teritoriji opštine postoje divlje deponije – svi ispitanici –, ali su znali da navedu samo deponiju na izlazu iz Bačkog Petrovog Sela i kod Mileševa, njih 90. Podatak o tome da je divlja deponija kod Mileševa nedavno uklonjena, imalo je 55 anketiranih. Svi anketirani stanovnici Mileševa, njih 13, su imali informaciju o uklanjanju divlje deponije na ulazu u to naseljeno mesto. Samo 4 od 100 anketiranih je znalo kolika je bila cena uklanjanja divlje deponije.
O prečišćavanju otpadnih voda i kontrolisanju „kvaliteta“ otpadnih voda većini ispitanika nedostaju informacije – od 100 njih svega 28 zna da JP Vodokanal ima prečistač, a troje ispitanika je pretpostavljalo, mada nije i znalo, da se otpadne vode periodično uzorkuju i kontrolišu.
Od 100 anketiranih 89 zna da teritorija opštine nije stoprocentno pokrivena kanalizacijom, a 85 je čulo za obećanja predstavnika lokalne vlasti da će nedostajući deo kanalizacije biti izgrađen. Od tih 85 građana, 60 je izrazilo nezadovoljstvo, jer izgradnja kanalizacije nije započeta u vreme kada je to lokalna vlast obećala, a 45 misli da se radi samo o obećanju i da kanalizacija u dogledno vreme neće biti izgrađena.
Od 100 anketiranih – 15 se bavi stočarstvom – tek 28 zna da je za otklanjanje animalnog otpada zadužena opština (JP Komunalac). Prethodnih godina samo je 5 ispitanika (stočara) se obratilo nadležnima da otklone animalni otpad.
K.D.F.
Projekat „Odgovorno rukovanje otpadom je mogućnost – ne problem“ (I deo) je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
