Šta vezuje koaliciju u lokalnom parlamentu? – Ima neka tajna veza

Kada bi neko – ko nije iz Bečeja – želeo da napiše biografiju bečejske koalicije, koja vlada opštinom od 2008. godine, imao bi veliki problem, ne bi mu ništa bilo jasno, jer su poslednjih godina neki ljudi, grupe građana i koalicije nekoliko puta promenili ruho ili stranu. Međutim, to bi bilo manji problem. Veći je taj da, stiče se utisak, ne vlada – veoma smo daleko od upravljanja – onaj ko ima (ili je imao donedavno) većinu, već onaj ko je nema (ili je donedavno nije imao).
Ukoliko želimo da razumemo ko je ko bio i ko je ko danas, treba da se vratimo u maj 2008. godine (tada su održani prethodni lokalni izbori).

Najveću podršku, 6.366 glasova birača (13 odborničkih mandata) na lokalnim izborima dobila je Mađarska koalicija – Ištvan Pastor, potom je sledila grupa građana Pokret za Bečej – Dušan Jovanović sa 3.859 glasova (8 odbornika), pa koalicija DS-a, G17 Plus i LSV-a Za evropsku opštinu Bečej – Boris Tadić sa 3.646 glasova (7 odbornika) i koalicija Srpska sloga za Bečej – SRS, DSS, NS – Dragan Živkov Džaja sa 3.236 glasova (6 odbornika). U parlament Bečeja ušla je i stranka „Kao jedna kuća“ sa dva odbornika (1.128 glasova).
Odbornički mandati Mađarske koalicije bili su podeljeni na sledeći način: Savez vojvođanskih Mađara dobio je šest mandata, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara pet i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara dva.
Prošlo je pet nedelja nakon lokalnih izbora, a još se nije znalo kada će biti sazvana konstitutivna sednica Skupštine opštine kako bi se formirala nova opštinska vlast. U junu mesecu još nije bilo jasno koje političke stranke, odnosno koalicije će vladati opštinom u naredne četiri godine, ali se pretpostavljalo da će „kičmu“ vlasti činiti Mađarska koalicija.
Za stvaranje skupštinske većine od najmanje 19 odbornika, pored 13 odbornika Mađarske koalicije bilo je potrebno još 6 odbornika. „Nedostajuće“ lokalne poslanike trebalo je da obezbedi koalicija Za evropsku opštinu Bečej (Demokratska stranka, G17 Plus i Liga socijaldemokrata Vojvodine) sa svojih 7 odbornika. Potom se pojavila vest da će vladajuća koalicija biti glomazna, činiće je tri grupacije: Mađarska koalicija, koalicija Za evropsku opštinu Bečej i Pokret za Bečej Dušana Jovanovića.
Zatim su počele da kolaju priče o raspadu Mađarske koalicije, jer je DZVM (5 odbornika), navodno zahtevala da Mađarska koalicija dobije dve ključne funkcije u opštini – funkcije predsednika opštine i predsednika Skupštine opštine. Potencijalni koalicioni partner Mađarske koalicije Za evropsku opštinu Bečej, međutim, nije prihvatio ovaj ultimatum.
Do 1. jula, kada je održana konstitutivna sednica lokalnog parlamenta, sve je postalo jasno. Na toj sednici za predsednika Skupštine opštine izabran je Dušan Jovanović, koga su kandidovali odbornici SVM-a (6), DSVM-a (2), Pokreta za Bečej (8), „Kao jedne kuće“ (2) i odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine. 
Ispostavilo se da Demokratska stranka ipak nije postala deo vladajuće koalicije (i to se promenilo nešto kasnije) i da se raspala Mađarska koalicija (stranka Šandora Pala napustila je koaliciju).
Druga, ne manje burna sednica Skupštine opštine održana je mesec dana kasnije. Za tridesetak dana na bečejskoj političkoj sceni dogodilo se mnogo toga, a rezultat međupartijskih i međukoalicionih razgovora i pregovora bio je da je za predsednika opštine bude izabran Peter Knezi (Savez vojvođanskih Mađara), a za njegovog zamenika Budislav Medurić (Demokratska stranka).

Većina i jačina

Danas opštinu Bečej vode predstavnici SVM-a, DSVM-a, DS-a, i LSV-a. Pokret za Bečej više ne postoji, jer se „utopio“ u DS, a to su učinili i odbornici G17. „Kao jedna kuća“ je davno napustila vladajuću koaliciju, pa je postala Vojvođanska partija, a danas je, valjda nešto treće, teško je to pratiti. Sve u svemu, trebalo bi da DS ima najviše lokalnih poslanika u Skupštini opštine. No, biće jasno ko je sa kim kada se bude glasalo na sednici lokalnog parlamenta, a pre majskih izbora trebala bi da bude održana još jedna sednica Skupštine opštine.
Nije veselo ni u opštinskoj vladi (Opštinsko veće – to je telo koje donosi odluke u opštini). Članovi Veća su Đerđ Ric (SVM), Ištvan Ačai (SVM), Ilona Varnju (DSVM), Dragan Mesaroš (DS), Dušan Radivojević (bio je u Pokretu za Bečej, potom u DS-u, a odnedavno je u SVM-u), Marjan Radičević (prvo G17, sad DS), Andraš Boja (bio je u Pokretu za Bečej, potom u DS-u, a odnedavno je u SVM-u) i Pal Šandor (prvo LSV, sada SVM). Do pre dve nedelje većinu u Veću imali su predstavnici DS-a i partneri te stranke – 5 – a sada vladaju predstavnici SVM-a i partneri – 6.
Javna preduzeća i lokalne ustanove nisu raspodeljene po „jačini“.
Komunalac, Vodokanal, Potisje, OSC, budući VitalSpa (firma koja treba da gradi banju) i Narodna biblioteka „pripadaju“ SVM-u (i partnerima), dok Stankom, Toplana i Gradsko pozorište su DS-ovi (plus partneri). Izgleda da Gradski muzej nije ničiji, zato tamo ni nakon tri konkursa za izbor direktora, on ili ona nije izabran.

Žedni preko vode

Prebrojali smo ko je čiji, makar u opštinskoj vladi: do pre dve nedelje bili su jači DS-ovci, a sada su jači SVM-ovci. U posedu te informacije nisu sasvim jasna pređašnja dešavanja i odluke u lokalnoj samoupravi. Naime, DS-ovci su u nekoliko navrata napali svog koalicionog partnera, SVM-a, a bili su u poziciji da imaju odlučujući glas. Dakako, i SVM-ovci su napadali DS-ovce, a sve vreme su, gunđajući, ipak ostali koalicioni partneri, čak i posle aktuelnog skandala/incidenta: erupcije gasa na nesuđenom žutom bunaru u Donjem gradu.
Izvesna, kontrolisana netrpeljivost postojala je između koalicionih prijatelja, DS-a i SVM-a, od 2008. godine. Od tada samokontrolu su u nekoliko navrata gubili i jedni i drugi, svađali su se nekoliko puta, u svojstvu predstavnika opštine odavno odvojeno komuniciraju sa novinarima, tako da, recimo, Knezi (predsednik SVM-a u Bečeju i predsednik opštine) govori o asfaltiranju ulica, izgradnji buduće banje, proslavi Dana Bečeja itd., a Medurić (predsednik DS-a u Bečeju i zamenik predsednika opštine) o sudbini PIK-a „Bečej“, sertifikaciji opštine, Strategiji održivog razvoja itd. Desi se i da se njih dvojica „preklope“, te skoro istovremeno, ali na odvojenim konferencijama za novinare, pričaju o istim temama.
Što se tiče lokalnih odluka, čini se da u tom segmentu konstantno pobeđuje SVM, i kada ima i kada nema većinu u Opštinskom veću.
Navodimo samo nekoliko kardinalnih primera.

Stekao se utisak da DS-ovci nisu bili sasvim zadovoljni kada je 2008. godine osnovana firma Potisje (većinski vlasnik opština, manjinski firma iz Mađarske), koja je posao gazdovanja smećem preuzela od Komunalca. Formiranje te firme SVM smatra svojim uspehom. Bilo je pokazatelja da u poslovanju Potisja nije sve baš „potaman“. O tome je, između ostalih, govorio i Slobodan Zlokolica (DS), član odbora revizora te firme. Njegova stranka nije plasirala svoje mišljenje o tome.
Nedavno je trebala biti održana i konferencija za novinare o navodnim problemima između Komunalca i Potisja, na kojoj je jedan od govornika trebao biti Zlokolica. Konferencija za medije je tik pred njen početak otkazana, jer je neko nekoga pozvao telefonom (ne zna se ko koga, ali može da se pretpostavi). O navodnim problemima na relaciji Komunalac-Potisje do danas niko nije prozborio ni reči.
Izbio je zatim skandal u vezi sa radom direktora Javnog preduzeća Komunalac, deo radnika i deo Upravnog odbora preduzeća plasirao je niz optužbi o delovanju direktora (kadar SVM-a). Potom je Upravni odbor predložio i smenu direktora Komunalca. Smene nije bilo, a DS je smenio svoja dva člana iz Upravnog odbora, jer su glasali za smenu direktora, uz nemušto obrazloženje tipa: Komunalac je u koalicionoj raspodeli plena pripao SVM-u, te DS ne bi da se meša u to, kao što se SVM ne meša u stvari koje „drži“ DS. Javnost ne zna ništa o tome da li je bilo nepravilnosti u radu Komunalca ili ne, ali se priča, recimo, o jednom celom nestalom stakleniku.
Nedavno je izbio i skandal u vezi sa školom „Petefi Šandor“, čija je donedavno aktuelna direktorka srpske nacionalnosti (priča se da je kadar DS-a) govorila o tome da je diskriminisana na nacionalnoj osnovi. DS se nije oglasio povodom tog slučaja, Knezi jeste, tvrdeći da opština nema veze sa izborom direktora, a priče o diskriminaciji treba da ispitaju nadležni. Sada škola ima novog direktora mađarske nacionalnosti.
Pretposlednji u nizu incidenata među koalicionim partnerima desio se zbog buduće banje krajem prošle godine: DS-ovci nisu bili zadovoljni tada još potencijalnim strateškim partnerom opštine iz Mađarske, tražili su mogućnost da se ponovi procedura traženja partnera, jer je bilo reči o tome da je zainteresovano i jedno preduzeće iz Austrije. Od toga nije bilo ništa, strateški partner opštine je postala firma iz Mađarske, koja bi trebala da gradi banju. Dakako, SVM-ovci smatraju da je taj uspeh njihov, DS-ovci da je njihov, jer je Vojvodina (čitaj: Pajtić) dala novac za bušenje geotermalne bušotine za potrebe banje. Zbog „zasluga“ pale su teške reči između SVM-a i DS-a, demokrate su izjavile nešto u stilu da bi bilo smešno da nije tragično to što mala stranka kao što je SVM svojata tako veliku investiciju kao što je banja. Ipak, na svečanosti potpisivanja ugovora o osnivanju opštinske-mađarske firme VitalSpa, koja treba da gradi banju (početak izgradnje je obećan za proleće-leto ove godine), DS i SVM su bili složni u prisustvu pokrajinskih funkcionera i jedne i druge stranke. Potom je jedna advokatska kancelarija iz Bečeja (koju vodi član DS-a) dobila posao da sastavi ugovor koji reguliše prava i obaveza opštine i ulagača iz Mađarske, da bi se nakon toga registrovala firma VitalSpa i počela izgradnja banje. VitalSpa još nije registrovan (nema preduzeća pod tim imenom na sajtu Agencije za privredne registre), ali su u Bečeju već postavljeni bilbordi o budućoj banji (bilbordi su, navodno, nastali u izvedbi SVM-a, bez znanja DS-a).
I najzad, krajem marta, nekoliko dana nakon što je započeto bušenje žutog bunara u Donjem gradu, koji su, prema rečima predsednika opštine Petera Knezija, tražili građani tog dela Bečeja, desila se erupcija gasa, škola i okolne kuće su bile evakuisane, gejzir je izbijao iz bušotine, struja je isključena u delu Donjeg grada, dakle, bila je vanredna situacija. Kolaju i priče u gradu da je bušenje bunara bilo jednon od predizbornih aduta SVM-a, koji je, sudeći po „zamalo“ tragediji, propao.
Nakon erupcije DS-ovci su tvrdili da o bušenju žutog bunara maltene nisu znali ništa, da sa tim nemaju veze, za sve krive Knezija, a sa druge strane Knezi (SVM) tvrdi da je DS bio obavešten i da nije tačno da je ta stranka bila neinformisana i da se protivila gradnji bunara.
U toku gotovo svih navedenih slučajeva, jači koalicioni partner je bio DS.
Stiče se utisak da je prvi čovek opštine i SVM-a Peter Knezi preveo svoje koalicione partnere iz DS-a žedne preko vode. Žute. Mogao je to da uradi iz dva razloga: ili je sposobniji političar od njih, ili su predstavnici DS-a, zbog nečega, želeli i žele da ostanu „žedni“.

K.D.F.