trg_fontane
Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano više od 500.000 hektara zemljišta. U opštinskoj kancelariji za poljoprivredu rečeno je da je na teritoriji opštine Bečej ozimim usevima zasejano oko 5.000 hektara, od toga 3.600 hektara hlebnim zrnom.
O tome kakvo je stanje useva i kako se vremenske prilike odražavaju na njihov razvoj član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković je rekao: „Ono što je karakteristično za žita je da su se u jednom periodu nalazila u fazi u kojoj su ispoljavala nedostatak vlage, međutim, do kraja januara je pala zadovoljavajuća količina kiše, tako da će februar mesec sigurno obeležiti početak dodavanja potrebne količine azota kako bi žita bolje podnela zimu. Proces prolaska žita kroz hladan i ulazak u topliji period je narušen visokim temperaturama tokom zime, ali se nadam da će još biti niskih temperatura koje će omogućiti da ona prirodnim sledom stvari prođu kroz normalan proces razvoja i da neće rezultirati smanjenjem prinosa žita“.
Upitan hoće li usevi biti ugroženi ukoliko u narednom periodu bude niskih temperatura bez snežnog pokrivača, Mišković je odgovorio da niske temperature neće prouzrokovati probleme. „I treba da budu niske temperature, jer za ozime kulture je normalno da prolaze niske temperature u zimskom periodu da bi formirale generativne organe i kasnije normalno formirale klas. Ako bismo ozime kulture posejali na proleće, one bi samo formirale listove a ne bi bilo klasa, i to je ono što se nama dešava ako tokom zime imamo temperaturu od 15 stepeni. Mi ni ove godine nemamo zimu i nemamo period kroz koji žita normalno moraju da prođu, tako da je niska temperatura upravo zbog toga potrebna“.
Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je i sporo odnošenje šećerne repe sa njiva. „Na pojedinim parcelama smo i do 15. januara imali ’piramide’ šećerne repe, što može da se pripiše velikim prinosima, ali je to negativno uticalo na poljoprivredne radove jer je odložilo kvalitetnu pripremu za jesenju setvu. Retke su parcele na kojima su posle sklanjanja repe ratari stigli i da poseju žito i to su parcele na kojima posle repe mogu da se seju samo prolećni, to jest jari usevi.“
Kada je reč o pripremi zemljišta za prolećnu setvu ona bi trebala da počne već u martu mesecu, ali ratarima pre toga predstoji prihrana pšenice za koju se, kako je rekao član Opštinskog veća, preporučuju nitratna đubriva zato što se ona brže rastvaraju i prilikom rastvaranja ne stvaraju toliko negativan efekat na biljku, dok urea prilikom rastvaranja može da ima i negativan efekat, odnosno da isprži koren biljke.
„Trenutno ne mogu nikakve pripreme da se rade zbog vlage, ali ukoliko bi se tlo isušilo, moguća su dva načina pristupa, jedan je što ranija priprema, a to je povezano sa niskim temperaturama, da bi došlo do izmrzavanja zemljišta tokom zime i stvaranja sitnomrvičaste strukture, a posle toga sledi ponovna priprema pred samu setvu da se mehanički prvi krug korova uništi, do čijeg će nicanja u međuvremenu doći. To je jedan način koji neki stručnjaci preporučuju i to zavisi od poljoprivrednika. Ukoliko znaju da parcela nije zaražena semenom korova, preporučuje se nešto kasnija priprema zemljišta, a ukoliko nisu sigurni, preporučuje se da se najmanje dva puta uradi priprema pred setvu, posebno ukoliko je to setva u maju, jer do tada iznikne dosta korova“.
Lj.M.
