Studija slučaja – Bečejska banja

Izgradnja moderne banje, odnosno velnes centra u Bečeju je ideja koju su eksploatisale lokalne vlasti pre svega u toku predizbornih kampanja.

Bečej je, uslovno rečeno, bio najbliži izgradnji banje pre i u toku izborne kampanje tokom 2012. godine. Tada je ona građanima opštine obećana za oko dve godine. Izgradnja objekta, za koju javnost sa predizbornih bilborda u centru grada zna kako bi trebao da izgleda, za sada nije započeta uprkos obećanjima predstavnika prethodne lokalne vlasti. Bez obzira na to, ipak su milioni dinara plaćeni iz opštinskog budžeta za pravne i konsultantske usluge, koje, kako će vreme pokazati, nisu donele nikakvu korist opštini i njenim građanima.
U leto 2012. godine formirana je nova vlast u Bečeju, u kojoj je i prethodni predsednik opštine Peter Knezi, koji je zajedno sa svojim prethodnim koalicionim partnerima iz Demokratske stranke, obećao izgradnju banje građanima Bečeja.
Nova vlast nije odustala od projekta banje, međutim, smatra da je neophodno, da bi došlo do izgradnje, napraviti studiju opravdanosti tog projekta.
Do tada, potrebna je „studija slučaja“, da bismo lakše razumeli šta se dešavalo u prošlosti, da li je bilo grešaka, velikih reči, nepotrebnog trošenja novca poreskih obveznika, ili je dosadašnja „nesrećna sudbina“ projekta banje splet okolnosti.

K.D.F.

Projekti „Banja Bečej“ i „Bečejska banja“ – od 2005. do 2009. godine
Kratak pregled planova i obećanja

Značaj geotermalnih potencijala Bečeja otkriven je početkom 20. veka: 1903. godine izgrađeno je prvo kupatilo sa arteskom vodom koje blagotvorno deluje na reumatske, ginekološke i koštano-zglobne bolesti. Nakon analiza vode, 1962. godine banja se pretvara u zdravstvenu ustanovu sa stacionarom. Sa formiranjem centra za KVB u Sremskoj Kamenici javila se 1978. godine potreba da se jodna banja, sa svim svojim potencijalima iskoristi u svrhu oporavka bolesnika u post-operativnom toku. Projekat je završen 1982. godine ali nikad nije realizovan.
Inače, Bečej je 1935. godine imao status banjskog grada, ali taj status nije uspeo da sačuva.
Građani i političari u Bečeju dugo godina sanjaju i razmišljaju o izgradnji banje, dok u bližoj i daljoj okolini zaista se grade ili obnavljaju postojeće banje.
Konkretnije, ali bez rezultata, u lokalnoj samoupravi razmišljalo se o izgradnji banje 2005. godine. Tada je obećana velika investicija: izgradnja bečejske banje. Tim povodom je bio organizovan i simpozijum o kardio-vaskularnim bolestima i projektu „Banja Bečej“ za prevenciju, rehabilitaciju i lečenju srčanih bolesnika. Na simpozijumu je rečeno da u Bečeju postoje svi relevantni uslovi za izvođenje studije izvodljivosti banjskog kompleksa sa centrom za rehabilitaciju srčanih bolesnika i centrom za dijagnostiku i lečenje sportista. Zamišljeno je da u banjskom kompleksu bude i akvapark, velnes centar, sportska dvorana, bazeni i hotel.
Potom, nekoliko godina kasnije (2008. godine), u toku predizborne kampanje, Pokret za preokret (Pokret snaga Srbije i Pokret Moja Srbija) na konferenciji za novinare predstavila je svoj program. Okosnica programa Pokreta za preokret je bila ideja o tome da Bečej postane banjski grad. Saopšteno je da je Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine predložio da Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu uradi studiju o mogućnosti korišćenja geotermalnih voda u Vojvodini, koja je završena avgusta 2005. godine. Iz studije je izrađen separat za opštinu Bečej, jer ovaj grad poseduje najbolje geotermalne vode u celoj Vojvodini. Zato je sa ovakvim prirodnim potencijalima moguća izgradnja banjsko-turističko-rekreativno-sportskog i kongresnog centra.
Na pitanja novinara kolika bi trebala da budu ulaganja da bi se izgradila banja i koji je vremenski period potreban da bi se videli rezultati rada banjskog turizma, odgovoreno je da je reč o mnogo novca. Pominjano je više stotina miliona evra.

U drugoj polovini 2008. godine, tadašnji predsednik opštine je imenovao radnu grupu za izradu tehničkih uslova za izgradnju banje. Zadatak članova radne grupe je bio utvrđivanje stanja (kapacitet bušotine), definisanje potrebne količine vode i potrebne količine vode za grejanje grada, utvrđivanje bakteriološke i hemijske analize vode, hidrogeološka i hidrotermalna ispitivanja vode, rešavanje pitanja deponovanja vode, pitanja staklenika, pravno regulisanje statusa banje i eksploatacionih prava, kao i izrada studije izvodljivosti. O tome da li su „zadaci“ izvršeni, nema podrobnih informacija.
Najzad, u junu 2009. godine opštinski funkcioneri su najavili da će od banje ipak nešto biti. „Kada je aktuelna koalicija pre oko tri godine preuzela vlast u Bečeju, obećala je da će uraditi sve da pripremi teren za izgradnju savremenog banjskog kompleksa. Pokazalo se da to nisu bile prazne priče. Završili smo deo posla i sada možemo da pregovaramo sa potencijalnim investitorima koji bi da ulažu u ovaj projekat“, rekao je tada Dušan Radivojević, član Opštinskog veća lokalne samouprave zadužen za investicije. On je saopštio da je stručni tim opštine izradio i predlog za utvrđivanje područja banje Bečeja. Dokument je plod šestomesečnog rada stručnjaka i predat je nadležnim ministarstvima, objasnio je. „Nadamo se da ćemo za oko mesec dana dobiti pozitivnu ocenu tog dokumenta. Radi se o dobijanju statusa banjskog grada. Posebno me raduje i to što smo nedavno dobili od nadležnih instituta rezultate analize termalne vode: naša voda je izuzetno pogodna za lečenje“, objasnio je Radivojević.
Uz to, opština Bečej je dobila i rešenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine da može da buši svoju bušotinu geotermalne vode (na prostoru iza Šlajza). Nova bušotina će, po rečima Radivojevića, biti u funkciji buduće banje, a grejaće i deo grada, kada se bude prešlo na taj alternativni način grejanja dela Bečeja.
Za izgradnju banje neophodni su i planski dokumenti, kao što je Prostorni plan (usvojen u to vreme), kao i Generalni plan Bečeja.
Radivojević je saopštio i da je bio na sastanku sa predsednicima Svih banja Evrope, Banja Nemačke i Svih banja Srbije. Po njegovim rečima, predsednici ovih organizacija su konstatovali da bi bečejska banja mogla biti prva grinfild investicija banje u Srbiji. „Oni povoljno ocenjuju naš projekat i žele da nam pomognu da projekat banje uspe. Inače, i situacioni plan za banju je završen pre nekoliko dana i sada nam predstoji da izradimo Detaljni plan regulacije. Već smo razgovarali i sa predstavnicima SIEPA, koji će nas za nekoliko dana posetiti. Razgovarali smo i sa dva potencijalna investitora koji žele da ulažu u banju, oni će nas, takođe, uskoro posetiti“, rekao je Radivojević.

Bečejska banja po tadašnjim planovima, trebala je da bude izgrađena u okruženju sadašnje Jodne banje (deo za lečenje) i na hipodromu pored reke Tise (spa i velnes centri, hoteli i ostali rekreativni sadržaji), na 62 hektara površine. Izgradnja banje bi koštala oko 70-80 miliona evra, a gradnja bi se odvijala u nekoliko faza, oko 5 godina, rečeno je 2009. godine.
Bilo je 2009. godine najava i o uspostavljanju sistema alternativnog grejanja na termalnu vodu. „Pregovaramo sa nadležnima iz firme Rostiv iz Češke u vezi sa grejanjem na termalnu vodu. Sa predstavnicima Akvarosima i Horplana iz Norveške takođe pregovaramo o grejanju na termalnu vodu i o izgradnji vodovoda u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu. Ove firme bi bile zainteresovane da izrade studiju izvodljivosti za grejanje na termalnu vodu, s tim što bi učestvovale i u investiciji izgradnje. Norveške firme, ukoliko postignemo dogovor sa njima, nude da se gradi sistem grejanja na termalnu vodu putem kreditnog aranžmana (kredit bi se otplaćivao 20 godina sa 20 godina grejs perioda). Nadam se da ćemo do kraja godine imati studiju izvodljivosti i da ćemo ići u pravcu toga da Bečej dobije alternativno grejanje“, rekao je Radivojević.
Navedene investicije su do danas ostale samo planovi.

Potpisani dokumenti o namerama Vojvodine i Mađarske, Bečeja i Akvaprofita
Najavljena izgradnja turističke Meke

Tokom 2011. godine objavljeno je da će u Bečeju zaista da se gradi banja.
U martu su u svečanoj sali u gradskoj kući predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i državni sekretar za privredu Republike Mađarske Žolt Bečei potpisali Memorandum o namerama kojim je predviđena izgradnja turističko-zdravstvenog banjskog kompleksa.
Deklaraciju o zajedničkim namerama (o izgradnji komercijalne banje) potpisali su Peter Knezi, predsednik opštine Bečej i Peter Udud, generalni direktor Akvaprofit a.d. iz Mađarske.
Tako je potvrđen dogovor između opštine Bečej i Akvaprofita o saradnji i realizaciji investicije banje, hotela i ostalih turističkih i vodovodnih projekata, obnovljivih izvora energije i toplotne energije, koja se planiraju na području opštine. U prvoj fazi će se graditi banja i prateći smeštajni kapaciteti u vrednosti od 30 miliona evra. Opština će za potrebe projekta obezbediti površine koje su potrebne za razvoj i pravo eksploatacije termalne vode, a firma iz Mađarske svoj intelektualni kapital, celokupni menadžment projekta, organizovanje finansiranja i upravljanje kompleksom, saopšteno je novinarima.
Pajtić je tom prilikom istakao: „Krajnje je vreme da Vojvodina sa banjskog turizma koji se svodio na zdravstvenu funkciju postane ona vrsta regije koja će imati vrlo razvijen banjski turizam i to ne samo interni nego i eksterni. Značaj ove banje je, pored toga što će ona biti turistička Meka, ne samo u tome što će ona da zaposli nekih 200 ljudi u prvoj fazi, nego što će ona angažovati kooperantski stotine i stotine ljudi u oblasti poljoprivrede, trgovine, saobraćaja i u tom smislu ova banja će dati jedan doprinos ne samo u razvoju Bečeja nego i celog ovog dela Vojvodine“.
Knezi je rekao: „Svi oni snovi koji su bili dosta daleki ovog dana su toliko blizu, na dohvatu ruke. Zahvaljujući Vladi Vojvodine i Žoltu Bečeiju koji su procenili važnost i veličinu ovog poduhvata koji smo mi pokrenuli kao lokalna samouprava, dali su nam podršku da bi ovaj poduhvat mogao da istraje, da uspe. Ne možemo mi ovo sopstvenim sredstvima izneti. Investitor i politička saglasnost po ovom pitanju obezbeđuje nam dobar manevarski prostor da uspemo u našem nastojanju i zaista da od Bečeja napravimo centar kojim će turizam da uđe na velika vrata u našu opštinu. Mogu da obećam da ćemo sve učiniti što je u našoj moći i znanju da ovaj projekat uspe i da na taj način opravdamo ovo poverenje koje smo danas dobili“.

Početak kraja

Namera o izgradnji banje u Bečeju je obradovala mnoge, ali, ako je moguće suditi po počecima, kraj (ili prividan kraj) priče se već naslućivao.
Neposredno posle potpisivanja dve deklaracije o namerama 4. marta u svečanoj sali Skupštine opštine Bečej, prve između predsednika vojvođanske Vlade dr Bojana Pajtića i predstavnika Republike Mađarske, državnog sekretara za privredu dr Žolta Bečeija, i druge između predsednika opštine Bečej Petera Knezija i Petera Ududa, generalnog direktora Akvaprofita iz Mađarske, došlo je do oprečnih interpretacija o konceptu realizacije buduće banje od strane koalicionih partnera – Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara – u opštinskoj vlasti.
Osim razmimoilaženja u mišljenjima, bilo je problema s izborom strateškog partnera opštine za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra. Javni poziv za izbor strateškog partnera opština je raspisala, pa je ponovila, pa je ispravila, pa je izabrala Akvaprofit, jedinog ponuđača, za strateškog partnera opštine. Usledile su konferencije za novinare i izjave za medije u kojima su se partneri u lokalnoj samoupravi oglašavali pojedinačno, umesto da zajednički govore o planovima za izgradnju banje. I jedni i drugi su pričali o poštovanju pravila, o načinu izbora ulagača, raspisivanja tendera, izbora konsultantske kuće…
Peter Knezi je o izboru ponuđača za izgradnju banje rekao: „Izabrali smo Akvaprofit da nam pošalje ponudu, a pismo koje su potpisali Pajtić i Bečei pomaže nam u tom smislu da se nadamo da ćemo imati novčane koristi od toga, jer će država Mađarska ući sa svojom razvojnom bankom u tu priču, a nadamo se da će nam i pokrajina preko Fonda za kapitalna ulaganja ili iz nekog drugog izvora pomoći u toj priči. Videćemo kako će sve to izgledati“.
U međuvremenu, bilo je u toku i bušenje geotermalne bušotine za potrebe banje u blizini Šlajza. Te radove je obišao
i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.
O drugoj firmi iz Austrije, koja je navodno želela da bude strateški partner opštine govorili su predstavnici Demokratske stranke. Budislav Medurić, predsednik bečejskog odbora DS-a i zamenik predsednika opštine i Dušan Jovanović, član bečejskog odbora DS-a i predsednik Skupštine opštine, na konferenciji za novinare govorili su o eventualnom strateškom part-neru. „Imali smo posetu još jednog potencijalnog partnera, Šleterer Austrije, posetu predsednika pokrajinske vlade dr Bojana Pajtića, obilazak bušotine i sednicu tenderske komisije na kojoj je izabrana konsultantska kuća koja će da radi sa lokalnom samoupravom na definisanju kriterijuma po pitanju tendera i izboru i ugovoru sa odabranim partnerom o projektovanju i izgradnji banje. Sedmog aprila smo otvorili ponude i izabran je Dilojt (Deloitte). Pošto je to renomirana kuća, očekujemo da ćemo imati izuzetno dobru podršku i da nećemo pogrešiti ni u proceduri, ni u odabiru, ni u kasnijem sklapanju ugovora što bi dugoročno, ukoliko bismo to nespretno uradili, moglo da donese štetu lokalnoj samoupravi, i obrnuto, ukoliko to dobro uradimo, dugoročno ćemo imati benefit od toga“, rekao je Budislav Medurić.

Dušan Jovanović je objasnio novinarima da je od konsultantske kuće Dilojt tokom marta meseca (2011. godine) dobijena informacija da se pojavio još jedan potencijalno zainteresovani partner za ulaganje u buduću komercijalnu banju. „Nakon toga stupili smo u kontakt sa kompanijom Dilojt i 29. marta sa predstavnikom kompanije Šleterer iz Austrije održan je sastanak u kabinetu predsednika opštine, gospodina Knezija, kome su prisustvovali zamenik predsednika opštine Budislav Medurić, članovi Opštinskog veća dr Đerđ Ric, Dušan Radivojević, Ištvan Ačai, predstavnici konsultantske kuće Dilojt i ja kao predsednik Skupštine opštine. Predstavnik austrijske kompanije je promovisao svoje viđenje budućeg ulaganja u komercijalnu bečejsku banju. Imali smo utisak da se radi o jednoj respektabilnoj kompaniji koja bi investirala u komercijalne banje širom zemaljske kugle od Argentine do Irske, Austrije, Mađarske, Slovačke do Bliskog i Dalekog istoka. Za nas je izuzetno važno da kompanija Šleterer pored toga što projektuje, ima i kapital za izgradnju buduće komercijalne banje i želi da upravlja istom onoliko godina koliko to lokalna samouprava želi. Mi smatramo da na ovaj način imamo dva potencijalna ponuđača i da lokalna samouprava ima sreću da može da se opredeli između ove dve ponude. Sigurni smo da će se u narednom periodu, kako je i pokrajinski premijer gospodin Pajtić rekao, nakon završetka bušotine koji se očekuje krajem aprila, pristupiti procesu odabira između ova dva ponuđača, a možda se pojavi i treći“.
Taj potencijalni investitor se, međutim, kasnije nije javio na javni poziv za izbor strateškog partnera opštine.

Osam miliona za savetodavne-konsultantske usluge je „veliki luksuz“

U toku aprila meseca i konsultantska kuća Dilojt je nestala iz „priče“ o banji. Naime, predsednik opštine Peter Knezi je doneo odluku o obustavljanju postupka javne nabavke kojom se „obustavlja postupak javne nabavke velike vrednosti za pružanje savetodavnih-konsultantskih usluga u vezi sa projektom razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju, iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča“.
O razlozima odluke Knezi je rekao: „Ima bar tri razloga koja sam ja merio kada sam doneo tu odluku. Prvi razlog je da smo mi početkom januara utvrdili proceduru za ovu godinu što se tiče raspisivanja tendera i finansijskih mogućnosti, međutim, ova tri meseca budžet se puni tek iznad 60 procenata i dosta smo hendikepirani što se tiče praćenja naših redovnih obaveza. Tender za izbor konsultanta za budući postupak oko izgradnje banje u Bečeju jeste raspisan početkom februara meseca, praktično se radi o tome da smo obezbedili sredstva u visini od 7.800.000 dinara, odnosno 8 miliona dinara za tu potrebu i na tender se javio jedan subjekt, a to je Dilojt iz Beograda koji je za naznačen iznos prihvatio tu obavezu. Mislim da u ovom momentu 8 miliona dinara dati za jedan takav posao je ipak veliki luksuz, bez obzira na važnost, odnosno stručnost firme. Drugi razlog je što je praktično došlo do određenih promena. Dakle, 4. marta smo potpisali dva pisma o namerama oko izgradnje banje koje nam je uprostilo proceduru i postavilo pitanje potrebe drugog kruga, jer nam je visoka politika i sa jedne i sa druge strane, mislim na AP Vojvodinu i Vladu Republike Mađarske stala iza projekta i to nam je uprostilo postupak. Ja sam pismom obavestio Dilojt jer imao sam utisak da nisu dobili obaveštenje o tom pitanju i zamolio sam ih da se do 5. marta, do podne, izjasne da li pod novim okolnostima žele da rade sa nama zajedno. Oni se nisu javili do tog momenta i ja sam zaključio da ne žele taj posao, bez obzira na to što su se prijavili na tender. Tender je raspisan pod jednim okolnostima i uslovima, ovo je nešto novo i oni nisu imali saznanja o tome. Ja sam to osetio iz razgovora sa njima i zato sam im dao mogućnost da se izjasne o tome, međutim, nisu se izjasnili. Treći razlog je što sam mišljenja da treba da preferiramo naše opštinske strukture i to je i stav naše komisije koja se bavi utvrđivanjem i ublažavanjem posledica ekonomske krize. Ja sam siguran da možemo u Bečeju naći subjekte koji će nam moći pomoći oko tog posla koji sledi“, rekao je Knezi. (Lokalna samouprava je sa firmom Dilojt imala ugovor za 2010. godinu; prim. nov.)

„Da li tu neko nešto zna što mi ne znamo?“

Povodom odluke o obustavi postupka javne nabavke oglasile su se demokrate. Predsednik bečejskih demokrata, zamenik predsednika opštine i predsednik tenderske komisije Budislav Medurić je rekao: „Ja kao predsednik tenderske komisije za izbor najpovoljnijeg ponuđača za konsultantske usluge za odabir strateškog partnera za banju dobio sam odluku o obustavi postupka javne nabavke kojom predsednik opštine obustavlja postupak javne nabavke za izbor najpovoljnije konsultantske kuće za odabir partnera za banju u Bečeju i tu se prekida pravna procedura“. Medurić je rekao da je neshvatljivo objašnjenje predsednika opštine da se budžet loše puni, jer se tako puni već dve godine, te je dodao da „na istrajnost u proceduri i zakonitosti se štedeti ne može. I naš je stav da na takvu priču ne možemo da pristanemo. Ima prostora da se na raznim proslavama može uštedeti dosta para. Ovo je daleko važnije i složenije pitanje za Bečej i to dugoročno. Reč je o sumi od oko 30 miliona, mada mi nismo videli nijedan papir o tome. Radi se o jednom projektu i poslu koji će trajati 20-30 godina i prosto priča o štednji nema smisla. A dobijamo informaciju da ćemo mi naći nekog jeftinijeg. Postoji javna procedura gde su ukršteni kvalitet i cena i to opredeljuje ono za šta ćemo se opredeliti. To su razlozi zbog kojih otvoreno sumnjam da tu postoji nešto što mi ne znamo a trebali bismo da budemo upoznati i jednostavno u takvoj priči nećemo učestvovati. Kao građani Bečeja i članovi Demokratske stranke imamo granicu, moralnu i pravnu, preko koje nećemo preći. Mi se još ni oko čega nismo dogovorili. Jedini papir koji po nama postoji je tamo neko pismo o namerama koje je predsednik samoinicijativno potpisao bez ikakvih saglasnosti. Tvrdnja kako postoji jako visoka politička podrška dobro je došla ali ona ne može da zameni pravne i ekonomske dokumente. Mi želimo da obavestimo javnost dokle se stiglo i mi ne znamo šta se dešava i zašto postoji stalna bojazan te od tendera, te od ovog koji će tender da raspiše. Da li tu neko nešto zna što mi ne znamo, to budi sumnju u sve ostalo, tako da ćemo mi da se distanciramo. Zanimljivo je da je tokom trajanja tendera predsednik opštine uputio pismo Dilojtu koji je potencijalni odabrani partner, kako oni treba da se izjašnjavaju da li hoće ili neće da sarađuju. Oni su na legitiman način konkurisali i na legalan način izabrani i treba da kupe tendersku dokumentaciju. Bilo kakva pisma za njih ne treba ništa da znače. Donetom odlukom je postupak zaustavljen. To baca ružnu sliku i na opštinu Bečej i na sve nas i bojim se da će uticati i na druge investicije“, rekao je Medurić.

Na toj konferenciji za novinare rečeno je i nešto što se kasnije ispostavilo kao glavni problem: da se ne zna da li je finansijska konstrukcija „zatvorena“, ne zna se iz kojih izvora, ne zna se koji je sledeći korak…
Predstavnici Demokratske stranke su istakli da nisu protiv banje. „Mi smo naš interes za banju pokazali time što smo izlobirali sredstva za bušotinu što je jedan deo priče, sredstva za plan detaljne regulacije, dizanjem ruku za plan, davanjem značaja tom projektu doveli smo dva puta Pajtića. Šta još? Postoji ingerencija i nešto što je mimo ingerencija. Šta još mi treba da uradimo? Dovodimo sredstva iz Fonda za kapitalne investicije poštujući zakone lokalne samouprave. Sve preko toga prevazilazi zakon i uzimamo stvar u svoje ruke što nikako ne želimo“, rekao je Medurić.
Dakako, bilo je još razmimoilaženja između predstavnika Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara. Demokrate su tvrdile da nisu tačne priče o tome da je Akvaprofit izabran za strateškog partnera, da je bio planiran glavni tender iako se na međunarodni pred-tenderski poziv javio samo Akvaprofit.
Knezi je pak tvrdio da se s Medurićem dogovorio da ako „visoka politika stane iza ove stvari“, a bude samo jedan prijavljeni, „nema smisla praviti još jedan krug“. I po Kneziju se tako i zbilo: napravljen je sporazum dve vlade (srpske i mađarske) o podršci investiciji, „s tim da se ugovor sklopi sa odgovarajućom firmom iz Mađarske“. Medurić, međutim, je rekao da u deklaraciji potpisanoj sa Akvaprofitom nekoliko tačaka nije istinito i ne predstavlja ono što je dogovoreno sa koalicionim partnerom (tj. sa SVM-om) kao i sa konsultantskom firmom Dilojt.
Bilo kako bilo, postojala su dva dokumenta o namerama. Jedan su potpisali predstavnici Vlade Vojvodine i Republike Mađarske, a drugi predsednik opštine i generalni direktor Akvaprofita. U onom prvom se ne pominje naziv firme Akvaprofit, u drugom se već pominje. Knezi je u intervjuu dnevnom listu Mađar So rekao da je to urađeno na zahtev „mađarske strane, jer po njihovim pravilima oni ne mogu na ovaj način preferirati neku privatnu firmu“, i dodao da novinski izveštaji nisu tačni, naime, „nije to tražila srpska strana, nego se sa mnom o ovome konsultovao mađarski šef kabineta“.
S druge strane Knezijevi koalicioni partneri iz DS-a su tvrdili da su upravo oni sugerisali pokrajinskoj vladi, tj. Pajtićevom kabinetu da se ne pojavi ime firme u deklaraciji, jer – po njima – Akvaprofit nije izabran. Kako su rekli, bilo je konsultacija, ali bez zaključaka.
U dokumentu koji su potpisali predsednik opštine i direktor Akvaprofita, dakle, navedeno je i ime Akvaprofit kao već izabrane firme.
Inače, koalicioni partneri nisu bili saglasni ni u vezi sa tim da li strateški partner i opština treba da osnuju zajedničko preduzeće ili treba „da se ide na koncesiju“. Knezi je bio za zajedničko preduzeće, DS za koncesiju. I tako u krug…

Javni poziv za strateškog partnera

Do decembra 2011. godine okončan je javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju banje.
Određeno je mesto gde bi banja trebala da bude (na obali Tise, potez oko sadašnjeg „hipodroma“), a u junu je raspisan javni poziv za izbor strateškog partnera. Prijavila se samo jedna firma, Akvaprofit iz Mađarske, ali je javni poziv poništen, jer se ta firma prijavila u skladu sa propisima EU, a ne u saglasju sa našim, srbijanskim. Potom je u oktobru ponovljen javni poziv, koji je zatim i ispravljen, i najzad je 14. novembra okončan i taj postupak: ponovo se prijavila ista firma iz Mađarske.

Trebalo je zatim da usledi potpisivanje ugovora sa Akvaprofitom, da lokalni parlament aminuje sve to, da se registruje firma u Agenciji za privredne registre i da počne izgradnja banje. Doduše, i gradnja bi bila diskutabilna, jer, prema nezvaničnim informacijama, lokalna samouprava nema precizan projekat banje, postoje samo smernice šta bi banjski kompleks trebao da sadrži, a takođe su nezvanične informacije da firma Akvaprofit možda poseduje nešto nalik na projekat. Sve u svemu, do proleća 2012. godine trebalo je da postoji projekat na osnovu kojeg bi se gradilo.

Nepoznanica: ko daje novac za izgradnju banje?

U javnom pozivu za izbor strаteškog pаrtnerа zа osnivаnje zаjedničkog privrednog društvа u cilju zаjedničkog ulаgаnjа u projekаt izgrаdnje turističko-rekreаtivnog centrа u opštini Bečej nа obali reke Tise, navodi se da budući investitor treba da ima iskustva na razvojnim projektima koji se tiču hotelsko-bаnjskog turizmа u nаjmаnje dve zemlje, dа je u poslednje tri godine ostvаrio pozitivаn neto finаnsijski rezultаt i dа je u toku te tri poslovne godine ostvаrio poslovni promet od minimаlno 12 miliona evra za sve tri godine ukupno, dа poseduje ekspertizu i uspešnu tehnologiju vezanu za uprаvljаnje termаlnim kompleksimа (know how) koju će primeniti u uprаvljаnju termаlnim kompleksom i da je u poslednjoj godini imаo minimаlno 50 stаlno zаposlenih.
Iz javnog poziva se stiče utisak, pošto se pominje zajedničko ulaganje u projekat izgradnje banje, da će strateški partner da obezbedi novac za izgradnju, pošto, jasno je, opština Bečej nema para za ovaj poduhvat koji se meri milionima evra. (Mada, istini za volju novac se nigde ne pominje).
S druge strane, međutim, na sajtu firme Akvaprofit se navodilo da je u Bečeju potpisano pismo o namerama između predstavnika te firme i predsednika opštine Bečej, kao i između mađarskog državnog sekretara i predsednika Vlade Vojvodine. Prema pismu o namerama koje je potpisano sa predsednikom opštine, dve strane će – opština i Akvaprofit – osnovati zajedničko privredno društvo za realizaciju prvog koraka kompleksnog razvojnog programa, a to je izgradnja termalne banje i hotela. Navodi se i da će koncepciju razvojnog programa izraditi Akvaprofit. Lokalna samouprava će obezbediti potrebne placeve i pravo korišćenja termalne vode, a Akvaprofit će obezbediti duhovni kapital za potrebe razvoja. Neduhovni kapital, odnosno novac – konkretno 30 miliona evra – niko nije pominjao do decembra 2011. godine.

Planovi Akvaprofita: 30 miliona evra iz kredita, Srbije, Mađarske

U decembru 2011. godine je najzad „ozvaničen početak velike investicije, izgradnje banje, nakon tri i po godine uloženog rada i nakon nekoliko decenija bez velikih projekata u ovoj opštini“, rekli su na svečanom potpisivanju ugovora o osnivanju preduzeća VitalSpa d.o.o. osnivači, predsednik opštine Peter Knezi i izvršni direktor zatvorenog akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte Tamaš Nadaši.

Predstavnik tvorca idejnog projekta, direktor Akvaprofita Peter Udud je rekao da je projekat vredan 30 miliona evra, da će banjski-rekreativni kompleks imati hotel sa više od 200 soba, sale za konferencije, banju, centar za zdravstveni turizam i objekat gde će biti velnes centar, akvapark, elementi zdravstvenog turizma, i sve to će služiti za odmor, razonodu i aktivan odmor, a kasnije bi u sadržaje kompleksa koji ciljaju razvoj turizma, bila uključena i reka Tisa, kao i kanal DTD. Rečeno je i da će u budućoj banji biti otvoreno 200 radnih mesta, a postojala bi mogućnost za zapošljavanje 150 porodica.
Što se tiče obezbeđivanja novca za izgradnju bečejske banje, odgovarajući na pitanje novinara Peter Udud, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i predsednik opštine Peter Knezi su rekli da je ulog opštine građevinsko zemljište (trebalo bi da je reč o oko 7 hektara u vrednosti od oko 2 miliona evra) i pravo korišćenja geotermalne vode, a pokrajina učestvuje u projektu sa oko 3 miliona evra (izgradnja geotermalne bušotine, obezbeđivanje novca za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta).
Kasnije, u toku predizborne kampanje 2012. godine saopšteno je da će Fond za kapitalna ulaganja obezbediti 165 miliona dinara za banju.
Što se tiče Akvaprofita, prema rečima Petera Ududa, zbog teške ekonomske situacije, naročito na polju turizma, teško je zamisliti da će se iz komercijalnih izvora obezbediti novac za izgradnju banje. „Iz tih razloga smo pozvali u pomoć sve državne izvore finansiranja projekta i, srećom, naišli smo na otvorena vrata. Sa srbijanske strane obezbeđeno je 3 miliona evra nepovratnih sredstava za realizaciju projekta, od toga će se ostvariti infrastrukturno opremanje banje. I mađarska vlada je obećala da će podržati ovaj projekat. Nadamo se da će sa mađarske strane biti obezbeđeno 5 miliona evra, a pored toga postoji i preliminarni sporazum o 15 miliona evra kredita, a ostatak novca do 30 miliona evra će obezbediti Akvaprofit. Naravno, struktura ulaganja još može da se promeni, ali to je osnov“, rekao je Udud.
Podsetimo da je ugovor o ulaganju i ugovor članova o izgradnji bečejskog banjskog i velnes kompleksa prethodno usvojen na sednici lokalnog parlamenta. Zajedničko preduzeće opštine i investitora, zatvorenog akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte, trebalo je da funkcioniše pod imenom VitalSpa d.o.o., piše u ugovoru, u kom se detaljno navode i rokovi, prava i obaveze ugovornih strana. Osnovni kapital firme Vital-Spa, koja će se nalaziti na aktuelnoj adresi Komunalca, biće milion dinara, opština će uplatiti 250.000 dinara (25%), a Akvaprofit 750.000 dinara (75%). Osnovni kapital firme će se naknadno povećavati, a učešće opštine u kapitalu će u svakom momentu biti 10 ili više posto, navodi se u ugovoru. Novac za izgradnju banje, reč je o oko 30 miliona evra, trebalo bi obezbediti do 30. septembra ove godine, objasnio je advokat Miloš Subakov, čija je kancelarija izradila ugovor.
Od momenta obezbeđenja finansijske konstrukcije banjski kompleks bi trebalo da se izgradi u roku od dve godine, međutim, ukoliko do 30. septembra 2012. godine opština i Akvaprofit ne obezbede sredstva, ugovor se može poništiti.
Što se tiče Akvaprofita, ta firma bi trebala da obezbedi 6,3 miliona evra, kao kapital firme VitalSpa, a opština 2,1 milion evra (lokacija za banju). Akvaprofit bi zatim trebao da obezbedi i 19,7 miliona evra za finansiranje investicione obaveze i investicionog programa (taj novac se planira obezbediti od banaka ili drugih monetarnih institucija), a opština 3 miliona evra za izgradnju banjskog i velnes kompleksa (od republike ili pokrajine), tu su zatim termalne vode, „preseljenje“ Komunalca sa lokacije za potrebe banje, finansiranje izgradnje infrastrukture oko te lokacije. U ugovoru piše i da će Akvaprofit snositi eventualne gubitke u prve tri godine funkcionisanja banje. U naznačenom roku od dve godine, trebalo bi da se izgradi velnes i banjski hotel sa 4 zvezdice, površine oko 10.000 kvadratnih metara sa najmanje 200 soba, sa oko 2.500 kvadratnih metara površine bazena oko hotela. Ugovor do danas nije potpisan. 

U junu 2012. godine na pitanje da li je firma VitalSpa registrovana ili ne, i kada će biti, s obzirom na to da je početak izgradnje banje najavljen za proleće ili leto, Peter Knezi, predsednik opštine, rekao je da firma VitalSpa nije registrovana zbog izbora. „Bili su izbori, pa nismo imali ni mnogo kontakata sa firmom iz Mađarske, ali po našim saznanjima ona je spremna i dalje da radi sa nama. Verovatno će sačekati da se ovde konstituiše nova vlast i onda ćemo nastaviti sa poslom, jer ne postoji nikakav razlog za suprotno. Investitor je verovatno odlučio da sačeka da prođe izborni period, a onda moramo upisati novu firmu, uplatiti osnivačke uloge za registraciju firme. Plan je bio da počnemo izgradnju tu do kraja leta ili početkom jeseni, ali ćemo videti da li će moći da se drži taj tempo, jer smo imali oko četiri meseca zastoja. Možda će se to prolongirati, ali bitno je da napravimo firmu i da krenu poslovi“, rekao je Knezi.
Upitan da li je stvar i u tome da nema novca za registraciju firme, Knezi je odgovorio: „Novac nije sporan, ali pošto ni mi nismo uplatili taj iznos, ni oni nisu. Sačekaćemo da se formira vlast u Bečeju, mislim da ćemo za dve nedelje to završiti, pa će oni koji budu na vlasti nastaviti započeto“. Predsednik opštine je izrazio nadu da će lokalna vlast uskoro biti formirana i da će predstavnici opštine pre godišnjih odmora stupiti u kontakt sa Akvaprofitom.
O sudbini bečejske banje sličan komentar je dao i zamenik predsednika opštine Budislav Medurić, koji je rekao da trenutno niko ne zna i ne može da kaže kakva je sudbina buduće banje i da su sve radnje u vezi toga stopirane zbog izbora, ali da se nada da će nakon formiranja vlasti u Bečeju ta tema ponovo biti aktuelna.

Opština izgubila strateškog partnera: Akvaprofit neće da gradi banju

U oktobru mesecu 2012. godine priča o banji – u aranžmanu opštine i Akvaprofita – privedena je kraju. Naime, saopšteno je da Akvaprofit neće da gradi banju. Tu informaciju je saradniku Bečejskog mozaika dao predstavnik Akvaprofita.
Predstavnici bivše vlasti (najodgovorniji čovek u prošloj vlasti je deo i sadašnje), međutim, „zaboravili“ su da podele sa građanima tu informaciju, a sva je prilika da je nisu saznali iz novina u oktobru 2012. godine.
Predstavnik Akvaprofita je u ime Petera Ududa, generalnog direktora firme, odgovorio na pitanja novinara. U odgovoru na pitanje da, s obzirom na to da je u ugovoru na koji je dao saglasnost lokalni parlament u februaru ove godine, rok za obezbeđivanje finansijskih izvora za izgradnju banje bio 30. septembar, te da li je obezbeđen potreban novac, navodi se da ugovor nije potpisan, a to znači da u njemu naveden rok ne znači obavezu ni za jednog partnera (Akvaprofit, odnosno opština; prim. nov.). Osnivački dokument društva (VitalSpa d.o.o.; prim. nov.) potpisan je 7. decembra 2011. godine, ali društvo do danas nije registrovano. Na pitanje da ukoliko Akvaprofit ne raspolaže potrebnim novcem za ulaganje da li to znači da neće biti investicije u izgradnju banje, ili ta firma ipak namerava da započne investiciju, Udud je odgovorio da bespovratna finansijska podrška mađarske vlade po svemu sudeći neće biti na raspolaganju Akvaprofitu, a bez toga ta firma ne može da započne investiciju.

Bez studije opravdanosti nema investitora

Prema informacijama iz opštine Bečej iz avgusta ove godine, nova lokalna vlast ne zna tačno šta će biti sa projektom banje. Član Opštinskog veća za prekograničnu saradnju Mikloš Đurčik je u avgustu u izjavi za Bečejski mozaik rekao da je delegacija opštine krajem jula posetila Budimpeštu, gde su se Bečejci sastali sa zamenicom državnog sekretara mađarske vlade za spoljnu ekonomiju dr Žužanom Horvat. Razlog sastanka je bio eventualni dogovor o finansijskoj pomoći Mađarske u vezi sa izgradnjom komercijalne banje u Bečeju. Đurčik je objasnio da su predstavnici mađarske vlade, mada su delimično informisani o tome šta se dešava s projektom banje, zatražili dokumenta kojima opština Bečej raspolaže u vezi sa tim ulaganjem. „Za oko nedelju dana će nam se nadležni iz sekretarijata za spoljnu ekonomiju javiti u pisanoj formi, nakon razgovora sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, koji je, kako su preneli mediji u februaru ove godine, prilikom sastanka sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara, rekao da će Mađarska za bečejsku banju da obezbedi nepovratna sredstva (iznos nije preciziran). Ukoliko to obećanje i dalje važi, mađarska vlada će preduzeti potrebne korake u cilju ispunjenja obećanja. U svakom slučaju, dobili smo uveravanja da Mađarska želi da bude uključena u projekat banje“, rekao je Đurčik u avgustu. 

On je u novembru mesecu, u odgovoru na novinarsko pitanje naveo: „Rukovodstvo opštine Bečej je izgradnju banjskog kompleksa svrstao u strateški važne projekte. Vođeni su razgovori sa Ministarstvom za spoljnoekonomske odnose Mađarske, gde smo dobili podršku mađarske vlade i nove smernice, organizovali su nam sastanak sa Exim bankom, gde su nam ponudili kreditnu liniju sa povoljnim uslovima. Predložili su nam da prvo uradimo studiju opravdanosti po međunarodnim standardima i za koju su i predložili međunarodne renomirane konsultantske kuće. Sad smo u fazi raspisivanja javne nabavke male vrednosti za izradu studije“, naveo je Đurčik.
I najzad, krajem decembra je predsednik opštine Vuk Radojević, u intervjuu za Bečejski mozaik, komentarišući sastanak međudržavne komisije Mađarske i Srbije koji je održan početkom decembra, rekao da je tema bečejske banje bila na dnevnom redu sastanka. „Banja u Bečeju se našla na vrhu liste prioriteta kada su u pitanju privredni odnosi Republike Srbije i Republike Mađarske. To je svakako uspeh jer po prvi put banja u Bečeju se diže na državni nivo, to je ono što raduje nas na lokalu, jer sve ono što je prethodno bilo pričano vezano za banju ostalo je samo priči. Nemamo nikakav konkretan dokaz kada je u pitanju banja, imamo samo određena usmena obećanja. Ima razloga za optimizam, to je prvi korak, nastavićemo komunikaciju sa partnerima iz Mađarske, a sve to na državnom nivou, uz podršku i logistiku Republike Srbije, to je izuzetno značajno, jer znamo da projekat banje u Bečeju je državnog karaktera jer je i finansijski izuzetno zahtevan. Mi kao mala opština nismo u mogućnosti da iznesemo tako velik i ozbiljan projekat. Kada je u pitanju banja u Bečeju moramo da idemo u pravcu studije opravdanosti, da bismo imali pokazatelje i argumente, s kojima idemo i prema državi Srbiji i državi Mađarskoj i prema potencijalnim partnerima. Lokalna samouprava je donela odluku da se izradi studija opravdanosti, jer samo sa tim možemo da delujemo ozbiljno u razgovorima sa potencijalnim partnerima. Samo studija opravdanosti – koja, uveren sam, biće urađena od strane renomirane kuće koja se bavi turizmom, hotelijerstvom, zapravo banjskim turizmom – će biti relevantna za državu Srbiju i za državu Mađarsku. Raspisana je javna nabavka i očekujem da u bude završen tender i da nakon toga u što kraćem roku, studija ugleda svetlost dana. Pričati o banji bez adekvatnih pokazatelja i činjenica je iluzorno i niko ozbiljan neće doći da radi bilo kakav projekat ukoliko nema konkretne pokazatelje. Mi kao zainteresovana strana moramo to da ponudimo“.

B.M.

Lokalni poslanici o advokatskim uslugama za banju

Pitanje bez odgovora: Šta košta 6,5 miliona dinara?

Na sednici lokalnog parlamenta pre nekoliko meseci bilo je reči o novcu koji je iz budžeta opštine plaćen advokatskim kancelarijama. Odbornik Budislav Medurić (DS, u prethodnom mandatu zamenik predsednika opštine) se osvrnuo na poziciju budžeta iz 2011. godine koja se odnosi na banju i konsultantske usluge. „Te banje biti neće, to je valjda svima jasno, jer ugovor koji je bio napravljen, istekao je 30. septembra ove godine, naš partner koji je trebao da bude većinski vlasnik te banje nije uplatio ni osnivački ulog, a osnivački ulog je bio 7,5 hiljada evra. Ovde imate trošak oko 6 miliona dinara, a 7 miliona je bilo predviđeno za konsultantske usluge. Javnosti radi dužan sam da kažem da sam kao zamenik predsednika opštine zajedno sa bivšim predsednikom opštine učestvovao u tom poslu i bio napadan javno preko medija, kako je DS protiv razvoja Bečeja i te investicije. Mi smo ipak krenuli i birali smo konsultantsku kuću koja će biti savetnik, jer je to velika investicija i posao koji niko nije znao da radi. Jedna kuća koja je pobedila u javnoj nabavci, Dilojt, je već u fazi pregovaranja dovela jednog partnera koji, izgleda, nije bio podoban svima, a to je bila neka austrijska firma. Tadašnji predsednik opštine, koji je imao to ovlašćenje, prekinuo je tok javne nabavke uz obrazloženje da nema para, a kasnije je sklopljen ugovor sa drugom konsultantskom kućom. U dokumentaciji ćete videti koliko je to tek koštalo“, rekao je Medurić.
Meduriću je odgovorila Tamara Ivanišević, zamenica predsednika opštine, koja je rekla da je olako rečeno da banje biti neće: „Neki postupci koji su sprovedeni su nesporni, te konsultantske usluge za Dilojt koštale su 2,9 miliona dinara, a konsultantske usluge, naravno po javnoj nabaci, iako je bila za male vrednosti, za advokatske kancelarije Subakov-Zlokolica-Subakov i Harrison plaćeno je 6.083.350 dinara i kasnije za advokatsku kancelariju Subakov još 429.170 dinara. Ne znam ko ovde može da sudi o tome šta je to što košta ovoliko novca predlog nekih ugovora? Posebno je čudno da nikad nijedna od ovih konsultantskih kuća nije predložila da se uradi studija opravdanosti projekta banje, a predviđeno je da ona košta 30 miliona evra. Nova struktura na vlasti, predsednik opštine, zamenik predsednika opštine i celokupno Opštinsko veće ozbiljno je pristupilo ovom poslu, u potpunosti sagledalo dokumentaciju koja je zatečena, izvršilo određene konsultacije, u dva navrata smo bili u mađarskoj vladi, na osnovu memoranduma između mađarske vlade i pokrajinske vlade. A obećanja da će se 30 miliona evra obezbediti, su delom usmena i neizvesna. Ono što imamo napismeno jeste 165 miliona dinara od pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, koji, kako čujemo ovih dana, ima manje sredstava na računu od našeg duga za geotermalnu bušotinu, a koja je trebala da bude podloga za banju. Zato vas molim da ovo pitanje ozbiljno shvatimo i ozbiljno o njemu diskutujemo, sa pravim činjenicama, da ne manipulišemo i dezavuišemo javnost. Uveravam i odbornike i građane da ova vlast ozbiljno pristupa problemu i tek nakon studije opravdanosti projekta će verovatno pred ovu skupštinu izneti pitanje da li da se dalje ide u projekat banje, jer investicija je jako velika i mora biti opravdana. Ukoliko se pokaže da je opravdana, verujem da će odluka biti jednoglasna i da će ovaj projekat zaista značiti pun razvoj naše opštine“, rekla je Ivanišević.

U vezi pomenute studije izvodljivosti, to jest opravdanosti projekta banje, Medurić je rekao da je nju trebao da napravi strateški partner opštine (Akvaprofit; prim. nov.) Ivanišević je konstatovala da bi bilo nerazumno započeti realizaciju projekta banje bez studije opravdanosti ili se osloniti na to da studiju opravdanosti izradi strateški partner i dodala da bi takva studija koštala trećinu sume koja je plaćena za konsultantske usluge.
„Više od 9,5 miliona dinara je plaćeno ukupno za konsultantske usluge, što za jednu, što za drugu kuću, odnosno ugovor. Šta su te usluge od 6,5 miliona dinara za advokatsku kancelariju Subakov-Zlokolica-Subakov i kuću Harrison? Šta košta 6,5 miliona dinara, plus 2,9 miliona za Dilojt? Da li ova Skupština ima prava to da zna“, rekla je Ivanišević.
Na to pitanje niko nije odgovorio ni tada, ni do danas, niti Budislav Medurić, zamenik predsednika opštine u vreme sprovođenja tih javnih nabavki, danas opozicioni odbornik Demokratske stranke, niti Peter Knezi, u vreme javnih nabavki predsednik opštine i izvršitelj budžeta, predsednik lokalnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, danas predsednik Skupštine opštine iz grupe građana u lokalnom parlamentu.

LJ.M. i K.D.F.

Nekoliko javnih nabavki za iste usluge
Advokatske kancelarije zaradile oko 54.000 evra

U vezi sa banjom raspisano je nekoliko javnih nabavki koje se tiču pravnih, savetodavnih i konsultantskih usluga.
Advokatske kancelarije i konsultantske kuće su lepo zaradile iz opštinskog budžeta, a građanima nije saopšteno šta su te kuće uradile za novac koji im je plaćen.
Plaćanja za advokatske kancelarije Subakov iz Bečeja i Harrison Solicitors iz Londona (zajedno su učestvovale na javnim nabavkama) iz opštinskog budžeta obavljena su u nekoliko navrata: 10. juna 2011. godine plaćeno je 1.050.000 dinara, 21. juna 1.575.000 dinara, 20. jula 525.000 dinara, 23. avgusta 393.750 dinara, 16. septembra 393.750 dinara, 2. novembra 858.340 dinara, 17. novembra 1.287.510 dinara, a 14. februara 2012. godine još 429.170 dinara – ukupno 6.512.520 dinara. Od juna prošle godine do sredine februara ove godine zajednički ponuđač Subakov-Harrison Solicitors za pružanje pravnih i konsultantskih usluga u vezi za investicijom banje od opštine Bečej zaradio je oko 54.000 evra.
Firma Dilojt iz Beograda je, pak, takođe za konsultantske usluge, takođe u vezi sa banjom, u novembru i decembru 2010. godine zaradila 2,9 miliona dinara, to jest oko 24.000 evra.
Prvu odluku o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti predsednik opštine Peter Knezi doneo je 27. septembra 2010. godine. Predmet javne nabavke bio je nabavka usluge: pružanje savetodavno-konsultantskih usluga u vezi projekta razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju. Procenjena vrednost nabavke bila je 2,9 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda zainteresovanih bio je 5. oktobar, a već 6. oktobra predsednik opštine je (nakon izveštaja komisije za javne nabavke male vrednosti) doneo odluku o izboru najpovoljnije ponude, posao je dodelio jedinom prijavljenom ponuđaču, firmi Dilojt iz Beograda. Ponuđena cena je bila 2,9 miliona dinara.
Po dokumentaciji kojom redakcija Bečejskog mozaika raspolaže, firmi Dilojt je ugovoreni iznos od 2,9 miliona dinara bio isplaćen 18. novembra 2010. godine – 870.000 dinara – i 28. decembra 2010. godine – 2.030.000 dinara.
Potom, 8. marta je na Portalu uprave za javne nabavke objavljen javni poziv za javnu nabavku velike vrednosti za pružanje savetodavno-konsultantskih usluga u vezi projekta razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju, koji je okončan 7. aprila. Sledi zatim dokument od 11. aprila 2011. godine, izveštaj komisije za javne nabavke velike vrednosti, naslovljen „Izveštaj o stručnoj oceni ponuda“. Predmet javne nabavke bilo je pružanje savetodavno-konsultantskih usluga u vezi projekta razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju, a procenjena vrednost do 7,8 miliona dinara sa PDV-om. Do roka za podnošenje ponuda, 7. aprila, stigla je samo jedna ponuda, ponovo od firme Dilojt iz Beograda, koja je navela cenu od 7,8 miliona dinara za tražene usluge, a komisija za javne nabavke velike vrednosti opštine, na čelu sa tadašnjim zamenikom predsednika opštine Budislavom Medurićem preporučila je naručiocu (predsednik opštine) da zaključi ugovor sa firmom Dilojt. Umesto toga, naručilac (predsednik opštine) je dan kasnije, 12. aprila 2011. godine, doneo odluku o obustavi javne nabavke velike vrednosti, kako se navodi u odluci, „iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča“. Taj razlog je bio to što se budžet opštine punio u nedovoljnom procentualnom iznosu, naveo je predsednik opštine.
U međuvremenu se očigledno budžet počeo bolje puniti, jer je za mesec dana, 24. maja 2011. godine predsednik opštine Peter Knezi doneo odluku o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti za pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra (formulacija je nešto drugačija nego u slučaju Dilojte, ali je suština manje-više ista). Procenjena vrednost nabavke bila je 3,17 miliona dinara (3,74 miliona sa PDV-om). Dana 6. juna predsednik opštine je (nakon izveštaja komisije za javne nabavke male vrednosti) dodelio ugovor za pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra u Bečeju grupi ponuđača, advokatu Milošu Subakovu iz Bečeja i Harrison Solicitors iz Londona.
Inače, kako je naveo predsednik opštine, o postupku javne nabavke obavešteni su sledeći potencijalni ponuđači: zajednička advokatska kancelarija Subakov-Zlokolica-Subakov, advokatske kancelarije Siniše Momčilovića i Srđana Gligorića, ali je do 3. juna samo advokatska kancelarija Subakov-Zlokolica-Subakov podnela ponudu, to jest grupa ponuđača, advokat Subakov i Harrison Solicitors iz Londona, a u okviru ponude podnet i ugovor o konzorcijumu (Subakov-Harrison Solicitors) zaključen u Beogradu samo dan ranije. Cena ponuđene usluge bila je 3,15 miliona dinara. Takođe 6. juna potpisan je i ugovor o „vršenju pravnih i savetodavno-konsultantskih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko rekreativnog centra u opštini Bečej“. Ugovor su potpisali predsednik opštine Peter Knezi i izvršilac usluge, grupa ponuđača advokat Miloš Subakov iz Bečeja i Harrison Solicitors iz Londona, koga je zastupao Miloš Subakov. Za 3,15 miliona dinara Subakov i Harrison Solicitors trebali su da urade sledeće poslove u okviru „vršenja pravnih i savetodavno-konsultantskih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko rekreativnog centra u opštini Bečej“: analiza podataka sadržanih u katastru nepokretnosti i relevantnim prostornim planovima; preporuka o koncipiranju transakcije; javni oglas za izbor najboljeg ponuđača, na srpskom i engleskom jeziku; tenderska dokumentacija koja uključuje tenderska pravila i nacrt ugovora koji će biti pravni osnov transakcije, na srpskom i engleskom jeziku; analiza i ocenjivanje prispelih ponuda po objavljenom javnom pozivu, izveštaj i predlog za izbor najpovoljnijeg ponuđača.
Već 2. avgusta 2011. godine predsednik opštine Peter Knezi donosi odluku o pokretanju postupka javne nabavke u pregovaračkom postupku, čiji je predmet nastavak pružanja pravnih usluga vezano za prethodnu javnu nabavku usluga koji u iznosu od 3,15 miliona dinara (pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra) dobio zajednički ponuđač Subakov-Harrison Solicitors. Procenjena vrednost ove nabavke je 787.500 dinara sa PDV-om (25 odsto od prvobitno zaključenog ugovora sa grupom ponuđača Subakov-Harrison Solicitors). Dana 10. avgusta Knezi je doneo odluku da ugovor o javnoj nabavci male vrednosti u pregovaračkom postupku dodeli grupi ponuđača Subakov-Harrison Solicitors za 787.500 dinara. Istog dana je potpisan i ugovor između predsednika opštine Petera Knezija i Miloša Subakova. Za 787.500 dinara predviđeni su isti poslovi kao i u ranijem ugovoru.
Potom, 29. septembra 2011. godine, predsednik opštine ponovo donosi odluku o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti za pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra u opštini Bečej. Procenjena vrednost nabavke bila je 2,54 miliona dinara ( 3 miliona sa PDV-om). U odluci predsednika opštine navodi se hronologija dodela ugovora o javnim nabavkama, te da je 13. juna objavljen javni poziv za izbor strateškog partera za zajedničko ulaganje u projekat banje, a potom, 15. jula Subakov-Harrison Solicitors su dali analizu ponude Akvaprofita, koji se jedini prijavio na javni poziv kao potencijalni strateški partner, pa je Akvaprofit dopunio ponudu, pa je Subakov-Harrison Solicitors analizirao dopunu i 14. septembra napravio dodatnu analizu ponude Akvaprofita, i najzad je prihvaćeno mišljenje iz dodatne analize: ponuda Akvaprofita je suprotna tenderskim pravilima. Zato je bilo potrebno ponovo objaviti javni poziv za izbor strateškog partnera i novi postupak javne nabavke male vrednosti za pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera. Naravno, i taj posao je dobio zajednički ponuđač Subakov-Harrison Solicitors, koji je jedini predao ponudu, a cena je bila 2,75 miliona dinara. 

Ugovor je potpisan 7. oktobra 2011. godine sa grupom ponuđača Subakov-Harrison Solicitors, piše u dokumentima kojima raspolaže redakcija Bečejskog mozaika.
Stiče se utisak da se, što se dodele poslova ponuđaču Subakov- Harrison Solicitors tiče, mogla raspisati jedna javna nabavka velike vrednosti umesto nekoliko malih. Javna nabavka velike vrednosti je preko 3.311.000 dinara. No, velike nabavke su transparentnije od malih.
S druge strane, novac koji je plaćen za savete, usluge i konsultacije u vezi sa banjom i Akvaprofitom, u principu je bačen, jer je Akvaprofit odustao od izgradnje banje u Bečeju.

K.D.F.

„Vodič kroz efikasan monitoring javnih nabavki“
Indikator korupcije je i razbijanje nabavki velike vrednosti na nabavke male vrednosti

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava 2012. godine objavio je publikaciju naslovljenu „Vodič kroz efikasan monitoring javnih nabavki“. U tom vodiču se, između ostalog, govori o planu javnih nabavki. Naime, kako se kaže, „inicijalna faza u sprovođenju postupaka javnih nabavki je planiranje javnih nabavki. Članom 27. Zakona o javnim nabavkama (stari zakon iz 2008. godine; prim. nov.) propisano je da naručilac može da započne postupak javne nabavke samo ako je nabavka predviđena u godišnjem planu nabavki i ako su za tu nabavku predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naručioca. Oba uslova moraju da budu kumulativno ispunjena.
Plan nabavki se može definisati kao akt naručioca kojim se određuju ukupna dobra, usluge i radovi koji će se nabavljati u određenoj godini, dok plan javnih nabavki predstavlja njegov segment koji obuhvata ona dobra, usluge i radove koji će se u toku planske godine nabavljati u postupcima javnih nabavki, odnosno u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Planom nabavki su obuhvaćene i javne nabavke i nabavke na koje se zakon ne primenjuje. Po pravilu plan nabavki donosi starešina organa budžetskih korisnika, a direktor ili upravni odbor kod ostalih naručilaca. Zakon o javnim nabavkama nije eksplicitan po pitanju forme i sadržine plana nabavki, ali postoje odredbe koje indirektno, ali prilično jasno ukazuju šta plan nabavki treba da sadrži. Prema modelu koji je predložila Uprava za javne nabavke, plan nabavki treba da sadrži: redni broj nabavke; jasno opisan predmet nabavke; vrstu postupka koji će biti primenjen; procenjenu vrednost nabavke (bez PDV-a); okvirni datum pokretanja postupka; okvirni datum realizacije ugovora; kontnu poziciju u budžetu ili finansijskom planu naručioca; izvor finansiranja; nabavke na koje se zakon ne primenjuje sa navedenim osnovom za izuzeće“.
Što se tiče postupaka javnih nabavki male vrednosti, u publikaciji Topličkog centra piše: „Postupak javne nabavke male vrednosti koristi se za pribavljanje dobara, usluga ili radova čija procenjena vrednost na godišnjem nivou ne prelazi vrednost određenu zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije, kao i na usluge navedene u Aneksu IB Zakona o javnim nabavkama. Postupak javne nabavke male vrednosti nije uređen Zakonom o javnim nabavkama već Pravilnikom o postupku javne nabavke male vrednosti. Na sva pitanja koja nisu uređena Pravilnikom o postupku javne nabavke male vrednosti shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama. Specifičnost postupka ogleda se u tome što naručilac nije u obavezi da objavi javni poziv, već je obavezan da pozove najmanje 3 potencijalna ponuđača. Poziv za podnošenje ponuda se ne može uputiti bilo kom subjektu, već samo onim ponuđačima koji realno mogu da realizuju predmetnu nabavku. Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci naručilac je dužan da objavi u ’Službenom glasniku Republike Srbije’ u roku koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama, a naručiocima je kao mogućnost ostavljeno da obaveštenje mogu da objave i na Portalu javnih nabavki“. Prema publikaciji Topličkog centra mehanizmi korupcije u javnim nabavkama su brojne. „U svakoj fazi postupka javne nabavke moguća je korupcija, od planiranja javne nabavke do izvršenja ugovora. Neki od najčešće korišćenih mehanizama korupcije u javnim nabavkama su: planiranje i nabavka nepotrebnih dobara, usluga ili radova; planiranje nabavki u postupcima koji ograničavaju konkurenciju bez zakonskog osnova; specifikacija predmeta nabavke prema određenom ponuđaču; visoka cena otkupa konkursne dokumentacije kako bi se konkurencija svela na minimum; dostavljanje informacija o pristiglim ponudama ’prijateljskoj’ firmi pre isteka roka za otvaranje ponuda; skraćivanje rokova u postupku javne nabavke sa ciljem smanjivanja konkurencije; dodeljivanje ugovora o javnoj nabavci bez sprovedenog postupka javne nabavke predviđenim Zakonom o javnim nabavkama; razbijanje nabavki velike vrednosti na nabavke male vrednosti kako bi se po jednostavnijoj proceduri dodelio ugovor ’prijateljskoj’ firmi; isporuka dobara, usluga ili radova lošijeg kvaliteta od ugovorenog; zaključivanje aneksa ugovora kojim se menja prvobitni ugovor na štetu naručioca (viša cena, lošiji kvalitet, smanjen obim dobara, usluga ili radova itd.); izostanak kontrole kvaliteta pribavljenih dobara, usluga ili radova od strane naručioca; neizvršavanje ugovora od strane izabranog ponuđača“.

Indikatori korupcije u javnim nabavkama su, piše u publikaciji „postavljanje neuobičajenih uslova za učešće u postupku javne nabavke; nepotrebno ubrzavanje ili usporavanje postupka javne nabavke ili namerno izazivanje proceduralnih komplikacija; postavljanje neuobičajenih kriterijuma za izbor ponuđača, kada je kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda, umesto unapred utvrditi standarde i kao kriterijum koristiti najnižu ponuđenu cenu; pojavljivanje istih firmi na tenderima i dodeljivanje ugovora istim firmama; neosnovana upotreba pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva; nabavka dobara, usluga ili radova po cenama iznad tržišnih; skrivanje informacija vezanih za postupak javne nabavke od javnosti (neobjavljivanje oglasa, obaveštenja, izveštaja o sprovedenim nabavkama na Portalu javnih nabavki, nepostupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja itd.)“.

Priredila K.D.F.

Krajem decembra prošle godine
Usvojen Zakon o javnim nabavkama

Skupština Srbije usvojila je 29. decembra 2012. godine Zakon o javnim nabavkama čija bi primena trebalo da olakša postupak učešća u javnim nabavkama, omogući da se one što god je moguće lakše i brže sprovedu, uz poštovanje mera koje su predviđene Zakonom i čiji je cilj da se otklone koruptivni elementi i zloupotrebe prilikom zaključenja ugovora.
Predloženim zakonskim rešenjem biće delimično centralizovane javne nabavke, a daje se i mogućnost da i malo slabiji ponuđači, pod određenim uslovima, učestvuju u postupku javnih nabavki i dobiju posao koji je predmet javne nabavke.

Utvrđeno je da će se preko Uprave za zajedničke poslove sprovoditi nabavke za državne organe, pre svega za potrošnu robu.
Predviđeno je uvođenje funkcije građanskog nadzornika koji će nadgledati postupak javne nabavke čija je vrednost veća od milijardu dinara.
Posao građanskog nadzornika moći će da obavlja stručnjak u oblasti javnih nabavki ili udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa.
Predviđeno je smanjenje broja izuzetaka od primene zakona i broja pregovaračkih postupaka, kao i mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama.
Novim propisom planirano je uvođenje novog postupka – konkurentnog dijaloga.
Nabavke male vrednosti trebalo bi da se sprovode transparentnije, a predviđeno je da se obavezno objavljuje konkursna dokumentacija.
Prvi put su uređene nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, a povećane su nadležnosti i ovlašćenja Uprave za javne nabavke.
Promenjen je sastav i način rada Republičke komisije za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćenja kao što je novčano kažnjavanje za nepoštovanje postupka zaštite prava i nesporovođenje odluka.
Prednosti domaćim ponuđačima i ispručiocima oprema u javnim nabavkama biće zadržane. Naručilac će biti obavezan da sklopi ugovor sa domaćim ponuđačima ako njihova ponuda ne bude skuplja za više od 10 odsto od ponude strane firma ili konzorcijuma.
Rok zastarelosti prekršaja u javnim nabavkama povećan je na tri godine.
Ukupna vrednost evidentiranih javnih nabavki u Srbiji u 2011. godini iznosila je 293,3 milijarde dinara, što je devet odsto bruto domaćeg proizvoda. Procenjuje sa da se za javne nabavke koje nisu evidentirane godišnje potroši do 180 milijardi dinara.
Očekuje se da će primenom novog zakona, pre svega delimičnom centralizacijom nabavki, uštede u javnim nabavkama iznositi do sedam odsto ukupne vrednosti nabavki, odnosno kako očekuju u vladajućoj koaliciji uštede bi trebalo da budu najmanje 600 miliona evra na godišnjem nivou.
Prvi zakon o javnim nabavkama u Srbiji stupio je na snagu 2002. godine i od tada je nekoliko puta menjan.

(Izvor: Tanjug, Beta, Blic)

Cena banje

Bez obzira na to što od 2005. godine naovamo nijedna vlast nije raspolagala ozbiljnim projektom banje, predstavnici opštine i stranaka rado su pričali o tome kolika je investicija banje.
Tako su jedni, 2008. godine, pominjali više stotina miliona evra.
Neki drugi su 2009. godine baratali s iznosom od 70-80 miliona evra, da bi izgradnja banje 2011. godine „koštala“ svega 30 miliona evra. 

Istorijske rečenice o banji koje nema

Početkom marta 2011. godine, prilikom potpisivanja Memoranduma o namerama, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić je rekao: „Krajnje je vreme da Vojvodina sa banjskog turizma koji se svodio na zdravstvenu funkciju, postane ona vrsta regije koja će imati vrlo razvijen banjski turizam i to ne samo interni, nego i eksterni. Značaj ove banje je, pored toga što će ona biti turistička Meka, ne samo u tome što će ona da zaposli nekih 200 ljudi u prvoj fazi, nego što će ona angažovati kooperantski stotine i stotine ljudi u oblasti poljoprivrede, trgovine, saobraćaja i u tom smislu ova banja će dati jedan doprinos ne samo u razvoju Bečeja nego i celog ovog dela Vojvodine“.
Tadašnji predsednik opštine Bečej Peter Knezi je istom prilikom rekao: „Svi oni snovi koji su bili dosta daleki ovog dana su toliko blizu, na dohvatu ruke. Zahvaljujući vladi AP Vojvodine i Žoltu Bečeiu koji su procenili važnost i veličinu ovog poduhvata koji smo mi pokrenuli kao lokalna samouprava, dali su nam podršku da bi ovaj poduhvat mogao da istraje, da uspe. Ne možemo mi ovo sopstvenim sredstvima izneti. Investitor i politička saglasnost po ovom pitanju obezbeđuje nam dobar manevarski prostor da uspemo u našem nastojanju i zaista da od Bečeja napravimo centar kojim će turizam da uđe na velika vrata u našu opštinu. Mogu da obećam da ćemo sve učiniti što je u našoj moći i znanju da ovaj projekat uspe i da na taj način opravdamo ovo poverenje koje smo danas dobili“.
U decembru 2011. godine godine, prilikom potpisivanja ugovora o osnivanju zajedničke firme opštine i strateškog partnera, Akvaprofita, pokrajinski sekretar za privredu i potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor je govorio o značaju projekta banje iza kog su, objasnio je, stali predstavnici Vojvodine i Mađarske. Pastor je kazao i da je početkom decembra na sastanku sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarao o izgradnji bečejske banje, te da mađarska vlada snažno podržava projekat. Pastor je govorio i o sumnjama u vezi sa realizacijom ovog projekta, rekavši da se izražava sumnja u ozbiljnost namere izgradnje banje i da je on uveren da će ta sumnja postojati do momenta presecanja vrpce nakon završetka investicije. Kazao je da je normalno, s obzirom na to da je reč o velikoj investiciji, da postoji veliko interesovanje javnosti i značajna doza skepticizma. „Čak mislim da je danas veći broj onih koji navijaju da ovo ne uspe, nego broj onih koji navijaju da ovo uspe. Bez obzira na to koliko nas je koji navijaju za to da uspe, sigurno će uspeti. Uspeće zbog toga što je ova ideja utemeljena i racionalna“, rekao je Pastor.

B.M.

Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje