Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Svest o zaštiti životne sredine: Očišćene deponije ponovo pune

Svest o zaštiti životne sredine: Očišćene deponije ponovo punetrg_fontane

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odobrilo je početkom godine opštini Bečej 2,5 miliona dinara za saniranje divljih deponija u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu.

Za izvođače radova izabrani su firma „Živkov“ d.o.o. (Bačko Gradište) i OZZ „Agroselo“ (Bačko Petrovo Selo). Deponije su tokom aprila i maja očišćene, a posle toga je trebalo da budu kultivisane travom, pšenicom ili ječmom (ne za ljudsku i životinjsku upotrebu). Međutim, to se nije desilo, jer su nesavesni građani na ta mesta ponovo bacali šut i smeće. Trećina „sređenog“ prostora deponije u Bačkom Petrovom Selu je već popunjena, a smeće se i dalje odlaže, dok je u Bačkom Gradištu situacija nešto bolja.
Ovakav epilog (uzaludnog) čišćenja divljih deponija mnogo govori o svesti građana koji ne vode računa o životnoj sredini, a postavlja se i pitanje da li je novac dobijen od Ministarstva bačen u vetar i da li komunalna inspekcija ima mehanizme da spreči odlaganje smeća na javne površine?
Prema rečima Dragana Ilčešina, komunalnog inspektora, inspekcija redovno obilazi divlje deponije u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu, ali od juna meseca niko nije zatečen na delu: „Prilikom redovnih obilazaka mesnih zajednica u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu odlazimo i na uviđaj na deponijama. Prilikom obilaska nikoga nismo zatekli da odlaže smeće, ali je u Bačkom Petrovom Selu primećeno da se ponovo pojavljuju slučajevi istovaranja otpada i šuta. Trenutno na toj deponiji ne postoji otpad u tako velikoj količini kao što je to bilo pre saniranja. Još uvek postoji veliki deo platoa koji nije ni taknut, a samo mala gomila smeća postoji na delu deponije u pravcu Mola. Ne bih se složio da su sredstva koja smo dobili uzalud utrošena, jer je stanje i jedne i druge deponije bilo kritično i moralo je nešto da se uradi. Moralo se sanirati, poravnati, nagurati smeće, jer su ta mesta depresije“.
Govoreći o mogućnostima da se spreči dalje odlaganje smeća na ovim divljim deponijama, ali i na drugim mestima u opštini, Ilčešin je rekao da je „potrebno postaviti dežurnu službu koja će evidentirati i dokumentovati prekršioce i proslediti komunalnoj inspekciji podatke o počiniocima dela, a mi ćemo ih procesuirati kroz prekršajne prijave. Nadam se da će sankcionisanje takvih dela povećati svest ljudi da se to ne sme činiti. U jednom delu ovog problema bi mogla da nam pomogne i poljočuvarska služba koja bi uskoro trebalo da zaživi. Postoji i realan problem iznošenja smeća koje se ne vodi pod kućno smeće i koje ’Potisje’ ne iznosi iz naseljenih mesta. Ljudi nemaju gde da ga odlože u svom mestu, a dovoženje takvog otpada na smetlište u Bečeju predstavlja im veliki trošak“.
Dakle, sve je u postavljanju sistema i svesti ljudi o neophodnosti zaštite životne sredine. A dok sistem ne zaživi i ne ubrza se procesuiranje i kažnjavanje, situacija se neće promeniti.

S. Malešev

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *