Svetska premijera u koprodukciji sa SNP: „Otpor“ u Gradskom pozorištu

„Otpor je neka vrsta inicijacije, kroz to valjda svi prođu da bi pristupili nečemu. Čemu?

Dobrodošli u režiranu stvarnost“, piše rediteljka Sonja Petrović o predstavi „Otpor“ čija će svetska premijera biti održana 15. decembra na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, a bečejska 16. decembra u Gradskom pozorištu.
Predstava „Otpor“ je nastala u koprodukciji Gradskog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta i udruženja „Arteria“ iz Novog Sada, u režiji Sonje Petrović. Dramski tekst uspešnog kanadskog pisca mlađe generacije Lija Mekdugala preveo je Igor Pavlović, koji je bečejskoj publici poznat po izvanrednim režijama za Dramski studio mladih. Ovo će biti svetska premijera predstave, a ostvaren je i kontakt sa piscem teksta koji je oduševljen zbog toga što će njegov komad da oživi na daskama pozorišta, te postoji verovatnoća da će „Otpor“, osim u Srbiji i okolnim zemljama biti igran i u Kanadi.
„Otpor“ je drugi komad Lija Mekdugala koji će biti izveden u SNP-u, naime, „High life” („Zdravo, živote”) se već godinama uspešno izvodi na kamernoj sceni tog pozorišta u Novom Sadu.
„Otpor“ je angažovan, crnohumorni i politički komad, priča o mladima koji uče o svetu i o sebi, rečeno je 4. decembra na konferenciji za novinare u Gradskom pozorištu.
Kanadski „Otpor“, naravno, nema nikakve veze sa srbijanskim „Otporom“ od pre 17 godina, ali je ipak priča o pobuni mladih. Ukratko: troje mladih demonstranata usled nepredviđenih događaja i okolnosti, kidnapuje direktora velike farmaceutske korporacije i drže ga kao taoca. Oven, Dženi i Geri (pankeri) putuju svetom, žive u skvotovima i protestuju protiv G8 samita gde god da se održavaju. Jednog jutra Dženi „pokupi” stranca u dobrom odelu, gospodina Salivena, za kojeg se ispostavlja da je moćniji a, potom, i da je opasniji od svojih otmičara. Kada Salivenova asistentkinja Bet stigne da pomogne u pregovorima u vezi sa njegovim oslobađanjem, ulozi rastu, odanost se testira, a istina menja živote svih umešanih.
Rediteljka i glumci obećali su izvanrednu predstavu Bečejcima, a vršilac dužnosti direktora drame SNP-a Milovan Filipović je novinarima govorio o nastanku koprodukcije, o tome da je pozorište uspelo da angažuje mlade glumce i rediteljku kojima je pružena šansa da se dokažu. Filipović je istakao važnost koprodukcije s bečejskim pozorištem, a direktor te ustanove kulture Zdravko Petrović je rekao da će predstava biti izvanredan završetak godine u kojoj su održane jubilarne „Majske igre“ i u kojoj je i mladi festival monodrame proslavio pola decenije postojanja, rekavši da je cilj Gradskog pozorišta da prikazuje kvalitetne predstave.
Glumac Igor Pavlović koji je preveo komad, glumi u njemu, koproducent je i višegodišnji reditelj i u Gradskom pozorištu, rekao je da je, s obzirom na to da je reč o veoma kvalitetnom dramskom tekstu, čudo što dosad nije „otkriven“.
Rediteljka Sonja Petrović je istakla da je komad miks više žanrova, da je tema predstave, uprkos tome što je reč o sukobu pankera i onog što za njih predstavlja globalizaciju, ipak lokalna, jer se prikazuje sukob, koji je kao klackalica, nismo uvek na jednoj ili na drugoj strani u tom sukobu.

Glumica Tijana Marković rekla je da se njenom ulogom u predstavi čiji je koproducent bečejsko pozorište, na neki način zatvara krug, jer je pre mnogo godina, na „Majskim  igrama“ u Bečeju dobila nagradu za najbolju glumicu i tada, s 12 godina, odlučila je da postane glumica. Ona igra Dženi, pankerku u predstavi, koja smatra da je „bitno da se u nešto veruje“.
Na konferenciji za novinare osim o skoroj koprodukcijskoj svetskoj premijeri bilo je reči i o važnoj i teškoj ulozi takozvanih malih pozorišta i malih sredina u „širenju kulture“, o problemima pozorišta uopšte, ali i o tome da je kultura, što se finansiranja tiče, u ovoj zemlji najmanje važna stvar uprkos njenom izuzetnom značaju, te je podsećano na Čerčilove reči kad je Hitler krenuo na Britaniju. Premijer Vinston Čerčil je tada pozvao ministre da vide šta im je činiti. Postavilo se pitanje: kako obezbediti novac za odbranu zemlje, odakle uzeti? Jedan ministar je predložio da se novac, namenjen kulturi, prebaci u ratni budžet. „A šta ćemo onda da branimo?”, pitao je premijer.
Odgovarajući na pitanje novinara o verovanju u nešto, o želji ili neželji mladih danas u Srbiji da promene svet, o otporu kao o pobuni protiv svakog sistema, glumica Tijana Marković je rekla da sve teme u komadu kroz sebe preispituje: „Ono što ja mislim jeste da nema odustajanja. Bitno je da u nešto verujemo. U svima nama je taj arhetip Don Kihota i ta borba sa vetrenjačama koja je konstantna, ali ne možemo izgubiti glavu na tom putu. Mudrost, ljubav i vera, to je moje mišljenje, ali osnovno je: ne odustati. Najlakše je da se predamo. Svi se mi borimo sa tim sistemima, dok mi sedimo ovde neko odlučuje šta će da bude sutra, ali ono što možemo jeste lična revolucija: šta ja kao pojedinac mogu da učinim za sebe i za drugoga. Mislim da sa time možeš da sačuvaš i sebe, a samim tim i onoga ko je pored tebe“.
Rediteljka Sonja Petrović je dodala: „Ova predstava se bavi dosta i manipulacijom i to konkretno manipulacijom mladih ljudi. Zašto je ova drama i sukob generacija? Zato što mladi ljudi daju celog sebe, imaju entuzijazam. Znamo i kroz istoriju, ne samo u našoj zemlji i gradu, svuda je to princip koji se ponavlja, da mladi jako lako poveruju, lako sebe daju za nešto, a na kraju se ispostavi da budu izmanipulisani. Dobro pitanje ste postavili. Šta treba? Treba u nešto da verujemo, naravno, ali treba promisliti u šta to verujemo i u šta to dajemo sebe celog i šta je to što nas privlači u svemu tome“.                   

K.D.F.

(Foto: Aleksandar Ramadanović)