trg_fontane„Sloboda rađanju“ je regionalna inicijativa koju je pokrenula grupa aktivistkinja i organizacija iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Cilj inicijative je da skrene pažnju javnosti na tretman žena i njihova prava na porođaju, kao i da ukaže na neophodnost dobre komunikacije između osoblja i porodilja tokom porođaja. Dugoročni cilj ove inicijative je pretvaranje porodilišta u prijatelje majki, po preporukama Međunarodnog porođajnog pokreta Majka i dete.
U okviru 8 dana akcije, od 1. do 8. marta, organizacije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije, organizovaće događaje, tribine, prikazivaće filmove koje se bave ovom tematikom, i brojne druge aktivnosti fokusirane na prava žena za vreme porođaja.
U Vojvodini će prikazivanje filmova i tribina biti organizovano u Subotici, Novom Sadu, Kanjiži i u Bečeju. U Bečeju će tribina biti održana 2. marta, s početkom u 16 časova i 30 minuta u MKD „Petefi Šandor“, kada će dula iz Subotice Emeše Balaž Vataščin održati predavanje.
Jedna od prvih aktivnosti će biti i objavljivanje rezultata istraživanja koje je svaka organizacija sprovela u svojoj zemlji, gde će javnost po prvi put imati priliku da uporedi rezultate i ustanovi razlike između zemalja koje su učestvovale. Sama činjenica da su se žene iz ovih zemalja u samo nekoliko nedelja mobilizovale, organizovale i osmislile kampanju na potpuno volonterskoj osnovi, govori dovoljno o tome da tretman žena ni u jednoj od zemalja nije na zadovoljavajućem nivou i da svuda ima prostora za napredak.
Šta je dula?
Dula je, najkraće rečeno psihička i emotivna podrška porodilji.
Od pamtiveka, ženama su tokom porođaja pomagale žene. Suština te pomoći nije bila samo znanje i iskustvo, nego i duboko razumevanje.
Jedno vreme, dominacijom takozvanih kontrolisanih bolničkih porođaja, prevladala je praksa u okviru koje je porođaj tretiran kao bolest, koja je „lečena“ sintetičkim hormonima i operacijama poput carskog reza. Babice su bile potisnute. Međutim, taj model porađanja se danas polako prevazilazi, uz razumevanje da porođaj nije bolest nego prirodan proces. Stoga se, recimo, u skandinavskim zemljama veliki broj porođaja odvija kod kuće, samo uz pomoć babice. U drugim evropskim državama, trude se da u porodilišta uvedu „kućnu atmosferu“, gde babica ponovo ima najvažniju ulogu u vođenju neometanog porođaja.
U Srbiji, žena na porođaj odlazi sama. Retke su žene koje dolaze u pratnji partnera, još ređa porodilišta koja im uopšte dozvoljavaju ulazak u porodilište. Najčešći izgovor za takvu praksu ustanove nalaze u činjenici da porođajni boksovi nisu odvojeni u posebne prostorije, pa nema neophodne privatnosti. I dok istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je prisustvo neke bliske osobe porodilji nezamenljiva podrška prilikom donošenja novog života na svet, naše ustanove energiju radije ulažu u pronalaženje sigurnijeg katanca koji će da stave na vrata, nego u pronalaženje načina da se neophodna privatnost obezbedi. Ipak, postoji rešenje i za takvu situaciju. Shodno svetskoj praksi, uz ženu na porođaj često ne ide samo partner, već i dula – profesionalno obučena žena sa zadatkom pružanja emotivne i psihičke podrške porodilji. I, dok je u „belom svetu“ njen zadatak da odmeni porodiljinog partnera, kako bi mogao opušteno da uživa u dolasku svog deteta na svet, kod nas bi dule mogle da imaju ulogu zamene partnera, kome ulazak u porodilište nije dozvoljen.
Istraživanja dosledno pokazuju da prisustvo dule na porođaju umanjuje potrebu za carskim rezom u 50 odsto slučajeva, skraćuje trajanje prirodnog porođaja za 25 odsto, smanjuje upotrebu hemijskih stimulatora porođaja za 40 odsto, kao i zahteve za epiduralnom anestezijom za 60 odsto, navodi Građanska inicijativa „Majka Hrabrost“.
Priredio: B.M.
