trg_fontane
Kancelarija za mlade opštine Bečej povodom Dana tolerancije u utorak je u velikoj sali gradske kuće organizovala tribinu „Da li tolerišemo netoleranciju?“.
Na skupu su govorili Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava, Željko Bodrožić, osnivač i urednik lista Kikindske i Miroslav Keveždi iz Zavoda za kulturu Vojvodine. Više od 50 građana na tribini dobilo je odgovore na pitanja o odgovornosti institucija, o odgovornosti društva i pojedinca, i na uvek aktuelno pitanje o tome da li je multikulturalnost samo fraza.
Domonji je rekao da je tolerancija osobina moćnih: „Kada bismo tolerisali svako ponašanje, vrlo brzo bismo došli u situaciju da nemamo šta da tolerišemo. Tolerancija je osobina moćnih, onih koji imaju moć i mogu nešto da zabrane, spreče, ne dozvole, onemoguće, osujete. Tolerancija nije puko trpljenje, ona je svestan izbor, svesno birate da trpite nešto, što mislite da je pogrešno. I tolerancija uvek podrazumeva negativnu ocenu onog što tolerišemo“.
Nadovezujući se na tezu da je tolerancija osobina moćnih, Bodrožić je rekao: „Samo moćni mogu da budu tolerantni, a najmoćnija je država, odnosno ljudi koji vode državu i čine taj sistem. Od njihove spremnosti da budu tolerantni, odnosno da poštuju druge, da sprečavaju netoleranciju i nasilje, zavisi u kakvom ćemo društvu živeti, a činjenica je da mi živimo u divljem društvu više od 20 godina. Mi smo društvo koje gleda kroz prste nasilnicima, koje na neki način i podstiče sve loše osobine pre svega većinskog naroda. Osnovni problem je u tome što mi nemamo političku, a ni intelektualnu elitu. Rešenje vidim u tome da u Srbiji konačno zavlada neka primerenija vlast, neki ljudi koji žele da žive u pitomom društvu. Tada nećemo imati probleme ovih razmera.“
Nakon izlaganja gostiju koji su govorili o multikulturalizmu, interkulturalizmu, ulozi institucija, o nasilju, pitanjima nacionalnih manjina i homoseksualnih grupacija, posetioci su postavljali pitanja gostima. Tema o seksualnim manjinama je izazvala burnu polemiku o tome da li svi građani Srbije imaju jednaka prava. Domonji je raspravu zaključio rečima: „S pravom smo se bavili i seksualnim manjinama, a to pitanje je važno iz dva razloga. Na pitanju homoseksualaca vidite da ovde ne postoji država i na tom pitanju vidite da nema Ustava, da ono što mi nazivamo državom je u svakom trenutku spremna, kada su homoseksualci u pitanju, da suspenduje sva vaša građanska prava i slobode. Zbog toga je bilo važno polemisati o ovom pitanju, jer ko u tome ne prepoznaje opasnost po svoju vlastitu slobodu, zaslužuje ovakvu državu“.
LJ.M.
